Gradnja bez dozvole: U Beogradu za sedam godina legalizovano 450.000 kvadrata bez zakonskog osnova

U poslednjih sedam godina u Beogradu je legalizovano više od 450.000  kvadrata stambenih objekata, koji su delom ili u potpunosti izgrađeni bez dozvole, a nisu postojali ili nisu bili završeni 2015. godine što je bio uslov za njihovo ozakonjenje, pokazalo je istraživanje BIRN-a. 

Grubom računicom, oni su procenili da vrednost tih ozakonjenih zgrada iznosi više od milijardu evra. Do sada su otkrili više od 300 takvih objekata, ali pretpostavljaju da je njihov broj još veći.

Naime, zakon iz 2015. godine propisao je da svi nelegalni objekti izgrađeni do tada, mogu biti legalizovani, što znači da se nalaze na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda napravljenom te godine. Sve posle toga, ako je građeno nelegalno, ne može se ozakoniti, a to znači da će  biti srušeno. 

Kao najveće primere, BIRN u svom istraživanju pominje situaciju u beogradskom naselju Mirijevo, gde se u krugu od 500 metara nalazi više  prvobitno nelegalnih višespratnica koje su na ovaj način kasnije ozakonjene. Upravo ovako nelegalno izgrađene, a potom  bez osnova legalizovane zgrade nalaze se i u ulici Vlastimira Đuze Stojiljkovića u ovom beogradskom naselju. One su zapravo samo su neke od mnogih koje su novinari BIRN-a otkrili.

Novinar ove redakcije Radmilo Marković za Euronews Srbija je objasnio da su oni do ovog saznanja došli tako što su upoređivali satelitske snimke iz 2015. i 2020. godine i tada su uočili veliki broj novih zgrada. Kada su krenuli da ih proveravaju, i kako kaže, shvatili su da su otvorili Pandorinu kutiju.

"Ako neka od tih zgrada nije završena i ako se tako vidi na satelitskom snimku to znači da ne možeš da uđeš u proces ozakonjenja. I onda smo mi tako kuću po kuću gledali da vidimo šta je niklo i kakva je ta zgrada. Neke su bile dobre i sve se uklapalo. To znači da su imale građevinsku i upotrebnu dozvolu, završene su po propisima. Međutim, za neke smo videli da su ozakonjene, a nisu bile na tom ranijem satelitskom snimku. Tako smo proveravili ulicu po ulicu, opštinu po opštinu. Nije ovo kraj, mi smo samo u jednom trenutku morali da prestanemo da radimo jer nikad ne bismo završili", objašnjava Marković.

U BIRN-u navode da beogradsko naselje Mirijevo nije jedini kraj u Beogradu u kome su se neke zgrade prvo izgradile bez dozvole, a potom naknadno ozakonile, već je kako kažu, ta praksa uspostavljena širom prestonice. Ovim povodom, BIRN je sastavio bazu divlje gradnje, a na mapi su predstavili objekte za koje su utvrdili da su legalizovani bez zakonskog osnova, to jest, nisu se našli pod krovom satelitskog snimka pre sedam godina. 

BIRN navodi da su rekonstruisali nekoliko modela po kojima je funkcionisao mehanizam ozakonjenja objekata bez uporišta u zakonu. 

"Dokumentacija do koje smo došli pokazuje da su tokom 2016, 2017. i 2018. godine opštinski građevinski inspektori u više navrata lažno prikazivali stanje na terenu tvrdeći u svojim rešenjima da su izlaskom na lice mesta ustanovili da su zgrade-višespratnice u potpunosti izgrađene neposredno pre stupanja Zakona o ozakonjenju na snagu, odnosno pre novembra 2015. Dodatno, u svojim rešenjima su pisali i da se te zgrade mogu videti na satelitskom snimku iz 2015. godine. Zapravo, u stvarnosti, te zgrade u novembru 2015. nisu ni postojale – na tim mestima se nalazila livada, ili, eventualno, manja porodična kuća", navodi BIRN.

Arhitekta Sonja Pavlović objašnjava za Euronews Sbrbija da problem nelegalne gradnje u Srbiji postoji još od početka ovog veka,  a da je Zakon o ozakonjenju iz 2015. otvorio prostor za zloupotrebe.

"S obzirom na to da nisu napravili crtu, što je bila ideja zakona, da sve što je do tad izgrađeno može da se legalizuje, a sve posle toga trebalo bi da se ruši i da se ne dozvoli, on je zapravo van snage stavio Zakon o planiranju i izgradnji gde bi vi reguralnim putem trebalo da dobijate dozvole. Ljudi su shvatili da zapravo mogu da rade šta god hoće i da će u svakom slučaju naći način kako će oni to na svoj sivi način da legalizuje", kaže Pavlović.

U javnosti su mnogi od bivših i sadašnjih zvaničnika, prema pisanjima BIRN-a, izjavljivali da će se obračunati sa nelegalnom gradnjom. Na pitanja Euronews-a da li je Ministarstvo građevinarstva imalo saznanja o navodima BIRN-a i hoće li proveriti njihove tvrdnje, odgovor nije stigao. 

"Najjednostavnije graditi nelegalno, nekome ćušnete u džep i završite mnogo jeftinije i brže"

U Srbiji je jako teško graditi zbog komplikovanog sistema koji je pokriven neadekvatnim radom javnih službi, izjavio je za Euronews Srbija Đorđe Vukotić, konsultant za legalizaciju. 

Komentarišući legalizaciju, odnosno ozakonjenje nelegalnih stambenih objekata izgrađenih do 2015. godine, Vukotić kaže da je to već trebalo da bude rešeno. Kada je reč o nelegalnim objektima izgrađenim posle 2015, Vukotić smatra da bi u tim slučajevima trebalo naknadno tražiti građevinsku dozvolu i onda od investitora naplatiti doprinose za uređenje građevinskog zemljišta.

"Visoki su troškovi gradnje, ali su i komplikovani. Ljudi koji grade u skladu sa propisima čekaju na upotrebnu dozvolu po godinu dana zato što ih po dva puta vraća, na primer, protivpožarna zaštita i slično. Ključni problem u Srbiji je nedostatak pravila po kojima funkcionišu imaoci javnih ovlašćenja. Oni komplikuju proceduru i zato je najjednostavnije graditi nelegalno i onda, nekome ćušnete u džep i završite mnogo jeftinije i mnogo brže", objašnjava Vukotić.

On napominje da je 2015. godina bila ključna za uvođenja nekakvog reda izradnje u Srbiji.

"Prvo je 2014. godine donet zakon o planiranju izgrednje gde se onlajn unosi u sistem svaka građevinska dozvola, svaka upotrbna dozvola, svaka prijava radova... Sve se to nalazi u centralnoj evidenciji APR- a. Zato što su oni dostupni, onda je sve sklono proveri", rekao je on.

Kako je dodao, 2015. godina je trebalo da na određen način podvuče crtu.

"Suština je bila da ili ćete da legalizujeta besrpavne objekte ili ćete da ih rušite. Ceo svet je nezakonite objekte uvodio u sistem. Samo je pitanje kao se ozakonjenje implementira", rekao je on.