Izjave Stoltenberga opet podstakle raspravu o transformaciji KBS u vojsku – različiti pogledi Beograda, Prištine, ali i unutar NATO-a

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg boravio je u četvrtak u poseti Kosovu i Metohiji. Pored obilaska snaga KFOR-a, on se sastao i sa zvaničnicima u Prištini. Tema sastanaka bile su i Kosovske bezbednosne snage, a Stoltenberg je ponovio da će ih NATO podržati u originalnom mandatu, iako mu je kosovska predsednica Vjosa Osmani zahvalila na podršci u obuci KBS-a, "koje sprovode proces prelaska u vojsku". 

Poseta prvog čoveka NATO-a Kosovu uvek izaziva mnogo pažnje, naročito s obzirom na ulogu i velika očekivanja koja i Priština i Beograd imaju od KFOR-a. U sastavu te misije trenutno je 3.672 vojnika iz 27 zemalja. 

Pred postrojenim vojnicima i komandantom KFOR-a generalom Frankom Federičijem, Stoltenberg je rekao da to što toliko država učestvuje u misiji pokazuje njenu snagu, i da je ona važna za čitav region. 

Ipak, medijima je bilo mnogo zanimljivije ono što je Stoltenberg rekao tokom sastanaka sa prištinskim zvaničnicima, a što se tiče Kosovskih bezbednosnih snaga i njihovog odlaska na sever. 

Kosovska predsednica Vjosa Osmani, kako se navodi na njenom sajtu, zahvalila je Stoltenbergu na "podršci KFOR-a u obuci KBS-a, koje sprovode proces prelaska u vojsku u skladu sa NATO standardima, koja će biti dostojna da postane deo ove organizacije".

Saradnje KBS-a i NATO-a dotakao se i premijer Aljbin Kurti u svom saopštenju posle sastanka.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

"Premijer je naglasio rad i kontinuiranu posvećenost unapređenju KBS-a u modernu vojsku, u službi svih građana Kosova. On je izrazio spremnost KBS-a da proširi svoje partnerstvo sa NATO-om, da bi doprinela miru i bezbednosti na međunarodnom nivou", navedeno je.

Šta je tačno rekao Stoltenberg?

Jens Stoltenberg je na kraju posete Kosovu i Metohiji održao konferenciju za medije na aerodromu u Prištini. Sa te konferencije je poslao nekoliko interesantnih poruka. 

Prvo, rekao je da se nada da će doći do političkog rešenja za Kosovo.

"NATO će ostati ovde, naša misija KFOR je zasnovana na uslovima, i KFOR je ovde kako bi pomogao da se stvori sigurno okruženje za sve zajednice na Kosovu. Takođe, snažno podržavamo dolazak do političkog rešenja", naglasio je prvi čovek alijanse. 

Tema konferencije bile su i Kosovske bezbednosne snage. Stoltenberg je podsetio da je, nakon što je kosovski parlament izglasao zakon o transformaciji KBS još 2018. godine, rekao da je do toga došlo u loše vreme.

"NATO će nastaviti da sarađuje sa Kosovskim bezbednosnim snagama na osnovu njihovog originalnog mandata. To je ono što mi podržavamo i mandat koji smo se usaglasili da sprovedemo", rekao je Stoltenbeg.

Međutim, naglasio je da postoje neke članice NATO alijanse koje ne misle isto.

"Neki saveznici su se dogovorili na bilateralnom nivou da rade na osnovu novog mandanta. Ali NATO kao alijansa, kao institucija, nastaviće da pruža podršku na osnovu originalnog mandata", naveo je on.

Tanjug/AP/Kenzo Tribouillard

Originalni i novi mandat

Stoltenberg je u Prištini samo ponovio ono što je govorio i krajem 2018. godine, kada je kosovska skupština usvojila tri zakona kojima je otpočela transformacija Kosovskih snaga bezbednosti u oružane snage. Tim zakonima je predviđeno da KBS ima vrhovnog komandanta, generalštab, oružje da ima simbole...

Reč je o Zakonu o ministarstvu odbrane, Zakonu o kosovskim snagama bezbednosti i Zakonu o službi o kosovskim snagama bezbednosti. 

Zakonom odbrane je predviđena reorganizacija i prelazak Ministarstva Kosovskih snaga bezbednosti u Ministarstvo odbrane, dok su Zakonom o kosovskim snagama bezbednosti predviđeni novi zadaci te formacije. 

Na osnovu zakona koji je prethodno važio, kosovske bezbednosne snage su mogle da nose samo lako naoružanje. Misija je bila učešće u operacijama i odgovorima na krizu, uključujući operacije podrške miru, pomoć civilnim vlastima u odnosu na prirodne i druge katastrofe i vanredne situacije, uništavanje eksplozivnih sredstava i pomoć civilnim ogranima u operacijama civilne zaštite. 

Zadaci prema novom zakonu su "zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosova, vojna podrška civilnim snagama i ušešće u međunarodnim operacijama". 

Zakonima je omogućena transformacija KBS u vojsku, ali ime nije promenjeno jer to zahteva promenu ustava. Predviđeno je da do transformacije u vojsku dođe u periodu od 10 godina. 

Rasprava o transformaciji traje dugo

Kao što je i bilo očekivano, Beograd je oštro reagovao na te poteze Prištine, a poslanici Srpske liste nisu prisustvovali glasanju. Ono što je možda bilo manje očekivano je da u zapadnim zemljama nije vladalo saglasje o transformaciji KBS.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao da žali što je kosovski parlament doneo te zakone uprkos zabrinutosti Alijanse.

"I mada je tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga u principu stvar o kojoj odlučuje Kosovo, mi smo jasno stavili do znanja da taj potez dolazi u pogrešno vreme", poručio je tada Stoltenberg.

Dao je izjavu sličnu ovoj najnovijoj u Prištini, rekavši da NATO podržava razvoj KBS u skladu sa njihovim tekućim mandatom. 

EPA/VALDRIN XHEMAJ

"Promenom mandata, Severnoatlantski savet će sada morati da izvrši ponovnu procenu stepena saradnje NATO-a sa Kosovskim bezbednosnim snagama", bilo je navedeno u saopštenju.

Stav Alijanse delila je i EU, a tadašnja portparolka Unije Maja Kocijančič je saopštila da "promena mandata kosovskih bezbednosnih snaga može biti sprovedena samo u inkluzivnom i postepenom procesu koji je u skladu sa kosovskim ustavom".

Ipak, kao što je Stoltenberg i rekao, nemaju sve članice NATO-a isti stav kada je reč o transformaciji KBS. Jedna od njih je najmoćnija članica saveza – SAD, koja ujedno ima i najviše vojnika u KFOR-u (trenutno 660). 

Američka ambasada u Prištini podržala je usvanje zakona 2018. godine i izrazila podršku transformaciji u kosovsku vojsku "koja će imati teritorijalni odbrambeni mandat".

Višeslojan odnos KBS-a i NATO-a

Kosovske bezbednosne snage se od početka svog postojanja oslanjaju u nabavci tehnike i u znanju na iskustva NATO-a, ističe za Euronews Srbija direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. I on navodi da su KBS, ukoliko se izuzme njihovo ime, i po organizaciji i po delovanju vojska.

On kaže da su NATO i zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova procenile da "nije potrebno u ovom momentu izazivati dublje sukobe sa Srbijom i davati šansu Rusiji i Kini da iskoristi promenu terminologije". Objašnjava da je u formalno-pravnom smislu na snazi Rezolucija 1244, po kojoj se vojska kao takva ne pominje.

"Nije isključena, ali se ne pominje. Naravno, ima važniji razlog. To je ako se gledaju strateški prioriteti, vojni, politički, ekonomski NATO-a. Njima je Srbija ipak važan partner, i oni Srbiju vide eventualno kao budućeg člana", naglašava Janjić i dodaje da NATO sve vreme insistira na kontinuitetu sa Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244, čime obrazlaže svoj mandat.

Povodom Stoltenbergovih reči da neki NATO saveznici rade na bilateralnom nivou sa KBS na osnovu novog mandata, Janjić navodi da su SAD prve krenule u direktnu ispomoć, trening i uspostavljanje KBS po pravilima vojske, da bi se kasnije priključile i druge članice NATO-a. 

Kako je naglasio, raspodelu posla je prvo preuzela Amerika, a sada to treba da budu zemlje iz regiona.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Elek: Svi na Kosovu žele da vide transformaciju

I Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da KBS imaju sve odlike vojske, iako se formalno ne zovu "vojska". 

On kaže da na Kosovu svi žele da vide zvaničnu transformaciju u vojsku jer je to jedan od elemenata državnosti. Ali, prema njegovim rečima, dokle god su na Kosovu NATO i KFOR, to ne bi smelo da se dogodi. 

"Mislim da to ne bi smelo da se desi jer ne postoji, da kažem, saglasnost, ali u perspektivi, gledajući u budućnost, KFOR je tu već 22 godine. Ja sam siguran da ne može beskonačno dugo da ostane", naveo je Elek. 

Kako dodaje, kada bi se politička situacija između Beograda i Prištine rešila, KFOR ne bi ostao. 

"I onda bi logično bilo očekivati da se na kraju tog procesa, sigurno ne uskoro, ali da se na kraju tog procesa pomirenja KBS zaista transformišu u vojsku, jer bi to bio onda garant neke bezbednosne situacije na Kosovu. Tako ja to vidim, ne mora nužno da bude tako", navodi on i dodaje da bi to bio poslednji korak koji bi mogao da se desi, tek možda nakon odlaska KFOR-a.

"KBS ne može na sever bez saglasnosti KFOR-a"

Stoltenberg je tokom najnovije posete Kosovu rekao još jednu važnu stvar, koja je izazvala reakcije i u Beogradu i u Prištini. Istakao je važnost poštovanja sporazuma zaključenog 2013. godine, prema kojem KBS ne bi trebalo da borave na severu Kosova bez prethodne saglasnosti KFOR-a i NATO komandanta.

"To je najbolji način kako bi se našao pravi balans, i da se izbegnu situacije koje mogu da potkopaju i oslabe pokušaje da se pronađe političko rešenje, i izbegne kraj koji bi potkopao dijalog Beograda i Prištine", naglasio je on.

Taj sporazum nedavno je bio tema i u parlamentu u Prištini, kada ga je premijer Kurti ocenio štetnim. 

EPA/VALDRIN XHEMAJ

On je u maju, odgovarajući na pitanje poslanika Fadila Nure, rekao da je slučaj predao tužilaštvu i da ga ono razmatra. 

"Ali ne brinite, odnosi između Kosova i NATO će se produbiti. Odgovorio sam da je to štetan sporazum i nesreća je što smo ga nasledili, ali to se ne može rešiti samo jednim sastankom sa NATO-om", odgovorio je Kurti, prenosi "Kosovo onlajn". 

S druge strane, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković je pozdravio Stoltenbergovu izjavu da vlast u Prištini mora da poštuje taj sporazum.

"To što je Stoltenberg rekao je apsolutno tačno. Još 2013. godine napravljen je dogovor da ni na koji način sa dugim cevima iz Prištine ne mogu da ulaze na prostor severa KiM", rekao je Petković.

Da li je moguće članstvo Kosova u NATO-u?

Pitanje koje stalno provejava je i eventualno članstvo Kosova u NATO-u za koje se prištinski zvaničnici otvoreno zalažu. 

Vjosa Osmani je u saopštenju posle sastanka sa Stoltenbergom istakla: "Posvećeno radimo na tome da se učlanimo u NATO. Potrebna nam je podrška ove organizacije čak i sa članicama NATO-a koje ne priznaju Kosovo". 

Baš tih članica dotakao se Stoltenberg u svom obraćanju medijima. On je podsetio da postoje četiri članice saveza koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Reč je o Rumuniji, Španiji, Slovačkoj i Grčkoj. 

"To odražava političku stvarnost. Ja sam bio premijer Norveške kada je Norveška odlučila da prizna Kosovo. Saveznici imaju različita mišljenja i pravo da donose svoje odluke. Članstvo u NATO-u je zasnovano na konsenzusu, potrebno je da se sve članice saglase. Jedini način za bilo koga da dobije članstvo u NATO-u je da se trideset članica slože", naglasio je i poručio da je Kosovu sada najvažnije da se fokusira na reforme.  

AP/VISAR KRYEZIU

Bojan Elek ističe još jedan problem koji otežava put Prištine ka NATO-u. 

"Taj čuveni član 5 Vašingtonskog sporazuma kaže da sve države članice u slučaju napada na jednu zemlju računaju da je to napad na drugu, tako da u NATO ne može da uđe niko ko ima teritorijalnih problema", naveo je i pomenuo primere Kipra, Gruzije, Moldavije...

"Ne može tako ni Kosovo, zato što nijedna zemlja članica NATO-a neće pristati da na sebe preuzme obavezu da brani drugu zemlju koja tehnički nije zemlja i ne zna se gde joj je granica", navodi on i napominje da bi isti problem imala i Srbija, odnosno da ne bi mogla da postane članica NATO-a i kada bi htela, dok ne reši kosovsko pitanje.