Igre 
Boško Obradović: KFOR može ponovo i da nas bombarduje ako hoće da tako uređuje svet, ali oni to ne mogu više i da žele
Komentari14/12/2022
-23:00
Tenzije na Kosovu i Metohiji se nastavljaju, uprkosposeti diplomatskih predstavnika Vašingtona i Brisela, Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka Prištini i Beogradu. Od šefa Euleksa Larsa Gunara Vigemarka stiže poruka da ta misija brine o bezbednosti, ali da nije sigurna da li uhapšeni Dejan Pantić prima potrebnu medicinsku terapiju i da li su mu lekovi dostavljeni. Sa druge strane ministar odbrane Miloš Vučević rekao je da Srbija treba da istraje na zahtevu da se deo njenih vojnika i policajaca vrati na KiM. O pitanju Kosova i Metohije koje je poslednjih dana u žiži javnosti, ali i o delovanju pokreta Dveri u Skupštini Srbije u emisiji Euronews centar govorio je lider tog pokreta Boško Obradović.
Danas ste učestvovali na jednom okruglom stolu "Kako do reintegracije KiM". Kažite nam kako?
Danas smo imali značajan okrugli sto, učešće su preuzele dve parlamentarne političke stranke: Zavetnici i Dveri, niz uglednih profesora kao što je Slobodan Samardžić sa FPN-a, Slobodan Orlović sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Čvorović sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Tema je bila kako do reintegracija KiM. Na tragu ranije usvojene deklaracije o reintegracije KiM kada smo prvi put istakli da je dosadašnja politika aktuelne vlasti doživela krah i da je vreme da se vratimo na poštovanje Ustava i Rezolucije 1244 SB UN. Jedan od zaključaka je da Srbija nije zaokružila svoju ustavnu materiju. Po našem Ustavu ostala je obaveza da se donese zakon o suštinskoj autonomiji KiM čime bi smo albanskoj nacionalnoj manjini koja živi u Srbiji zaista ponudili suštinsku autonomiju i na taj način rešili pitanje koje nam se stalno postavlja "pa kako biste vi rešili pitanje KiM". Dakle, suštinskom autonomijom.
Tu pričamo o jednoj pravnoj normi, ona ne bi promenila suštinsku volju većine stanovništva koji žive na KiM i aktuelne probleme sa kojima se suočava zajednica koja tamo živi.
Upravu ste, ako se gleda volja većine stanovništva onda bi Republika Srpska trebalo da bude samostalna i nezavisna država, voljom većine Srba koji žive u RS, ali ona to nije, jer neki međunarodni faktor stoji na putu tome. Sa druge strane isti taj međunarodni faktor daje albanskoj nacionalnoj manjini koja živi u Srbiji drugu albansku državu na Balkanu. To govori o međunarodnom licemerju i dvostrukim standardima. Ne mogu Albanci da imaju drugu albansku državu na Balkanu i da prave Veliku Albaniju a sa druge strane srpskom narodu se zabranjuje da Republika Srpska bude samostalna i da se ujedini sa Srbijom. Morate da se opredelite za jedan standard.
Kada kažete da je aktuelna vlast doživela krah po pitanju KiM pretpostavljam da imate i ponuđena rešenja. Jedno od njih je isto kao što je najavio državni vrh, a to je da će verovatno od KFOR-a zatražiti da se po Rezoluciji 1244 do 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga Srbije vrati na KiM. Zašto mislite da bi pre svega KFOR dao pristanak?
Pre svega da definišemo zbog čega je propala dosadašnja kosovska politika aktuelne vlasti. Oni su potpisali Briselski i Vašingtonski sporazum i niz antiustavnih sporazuma kojima su se odricali dela državnih nadležnosti posebno na severu KiM. Odricali se naše policije, našeg sudstva, diploma, našeg katastra, elektro-energetskog sektora... Sve su to predavali prištinskim separatistima, računajući ne znam šta. Da će umilostiviti valjda međunarodnu zajednicu koja na kraju puta traži i još više i dalje. Traži sada neki francusko-nemački predlog koji nije ništa drugo do ulazak KiM u UN, što znači priznanje. To je sada izazov pred kojim stoji aktuelno državno rukovodstvo. Njihova politika pregovaranja u Briselu gde je pregovarač na strani lažne države Kosovo i gde smo mi izgubili sve, odnosno sve smo dali a nismo dobili ništa, je jednostavno završeno. Sada se postavlja pitanje da li ćemo vratiti temu KiM u SB UN gde imao saveznike u Rusiji.
Povezane vesti
Kako je to moguće uraditi?
S obzirom da je EU uvrstila nemačko-francuski predlog o rešavanju statusa KiM u pregovore koji imaju isključivo tehnički karakter u Briselu, i to je mandat EU koji je dobijen od UN, po pitanju tehničkih pregovora. S obzirom da EU sada želi da vodi statusne pregovore po pitanju KiM, ona je izašla iz okvira svog mandata i sada je trenutak da zatražimo povratak teme KiM u SB UN. Zvanično, tražimo da sada budu vraćeni iz Brisela u UN.
Da li Srbija ima podršku većine članica UN?
Većina država sveta nije priznala kosovsku nezavisnost, pa računamo da za to uz dobru diplomatsku aktivnost možemo da dobijemo podršku. Takođe, apsolutno mislimo da je aktuelna vlast po prvi put poslušala nas iz patriotske opozicije kada je uradila dve stvari koje deset godina nije uradila. Prva je da predstavnici Srba napuste lažne institucije separatističke vlasti u Prištini i druga je da se od međunarodne zajednice zatraži ispunjenje Rezolucije 1244 SB koja jasno kaže da se na KiM može vratiti do 1.000 pripadnika.
Dva pitanja ste otvorili. Da li mislite da se Srbi na KiM osećaju bezbednije sada otkada su Srbi napustili institucije?
Tu postoje dva aspekta. Pre svega zašto su uopšte ulazili u separatističke institucije? To je od Briselskog sporazuma 2013. godine. Do tada Albanci nikada nogom nisu stupili na sever KiM. Nisu imali nikakvu vlast... Hajde da pričamo o 2022. ili 2023. Mi govorimo o sedištu problema. Zašto sada imamo barikade na KiM? Zato što je potpisan antiustavni Briselski sporazum, ukinula srpske institucije na severu, naterala narod da izađe na albanske izbore i da uđe u te institucije, i kada su posle 10 godina shvatili da je to pogrešna politika, sada su iz toga izašli. Sada treba obnoviti srpske institucije na severu. Raspisati izbore za četiri opštine na severu KiM koje raspisuje predsednik Skupštine Srbije, formirati te opštine sa srpskim predstavnicima, obnoviti srpsko sudstvo, tužilaštvo...
Mislite da je realno da se tako nešto organizuje na KiM?
Povezane vesti
Zašto ne bi bilo realno? Još uvek je važeća Rezolucija 1244 koja teritoriju KiM vidi kao sastavni deo Srbije. Ne vidim razlog zašto ne bi sprovodili na svojoj teritoriji izbore. Ako je neko protiv toga, onda mora da odgovori na pitanje zašto je protiv važeće međunarodne rezolucije.
Pored toga što ste podržali predlog da se vrate bezbednosne snage na KiM, mislite li da bi KFOR prihvatio takav predlog?
Važeća Rezolucija 1244 predviđa mogućnost povratka do 1.000 pripadnika srpskog državnog osoblja na teritoriju KiM. Dakle, mi ne tražimo ništa što nam ne pripada rezolucijom. KFOR može ponovo i da nas bombarduje ako hoće tako da uređuje svet. Međutim, SAD i NATO ne mogu više da bombarduju kog žele i kada žele. Postoje Rusija i Kina kao velike svetske sile. Svet se menja. U toj novoj političkoj geopolitičkoj podeli mi treba da budemo na onoj strani koja je saveznik.
Povezane vesti
Da li Srbi nemaju trenutno bolju zaštitu na KiM osim KFOR-a i Euleksa u ovom trenutku?
To je tačno, ali zato mi tražimo i srpske bezbednosne snage da bismo ojačali te garancije bezbednosti Srba. Ne vidim šta je tu sporno. Ako Hrvatska i Albanija daju svoje vojnike, zašto ne bi mogla i Srbija ili Rusija.
Kada ste kod Rusije, čudite se zbog čega državni vrh nije zatražio njihovu pomoć u rešavanju ovog pitanja. Zbog čega mislite da bi oni mogli da pomognu u teritorijalnom integritetu Srbije?
Rusija je jedna prijateljska i saveznička zemlja koja nije priznala nezavisno KiM i koja je u više navrata u SB UN stala na našu stranu. Kada je Velika Britanija predlagala onu rezoluciju da Srbi treba da budu proglašeni genocidnim narodom, Rusi su to sprečili. Mi imamo kontinuitet dokaza da je Rusija na našoj strani. Kao što imamo kontinuitet dokaza da je zapad protiv nas. Ne samo što nas je bombardovao ili nam otima ili okupira deo naše državne teritorije, već što nas neprestano ucenjuje. Sada mora da priznate Kosovo, da uvedete sankcije Rusiji, da organizujete gej parade... stalno nešto moramo. EU nas ne želi, ali nam isporučuje nove ucene. Mislim da treba reći - evo i mi ne želimo u EU ali želimo saradnju sa vama. Nisam za izolaciju, već za saradnju sa EU, ali bez ucena.
Kako mislite? Oslanjanje na Rusiju u ovom trenutku znači izolaciju?
Mi nismo uveli sankcije i normalno živimo. Ovde i dalje dolaze zapadne firme da rade, dolaze ljudi sa svih strana. Beograd je možda i u prednosti jer ovde može da se sarađuje mimo sankcija Rusiji. Sa druge strane, ako je SAD uključen u pregovore u Briselu zašto ne bi bila Rusija.
Šta je garant da će Rusija da očuva teritorijalni integritet ako nije poštovala teritorijalni integritet druge zemlje?
Ukrajina je jedna druga tema. Rusija je bila prisiljena. Ovih dana ste videli svedočenje Angele Merkel koje je samo foliranje mirovnih sporazuma u Minsku i da nikada nisu hteli da dođe do mira. To je naravno moje tumačenje. Ako neko dogovara mirovne sporazume a da ih ne bi sproveo, kako se to zove nego foliranje. NATO je uzročnik rata u Ukrajini jer je ideja NATO-a da konfrontira dva slovenska pravoslavna naroda koji na žalost danas ratuju. Zašto bi danas neko ratovao u Evropi za interese Amerike i pokušaj NATO-a da opkoli Rusiju i promeni vlast u Rusiji. Moja geopolitička procena je da će ukrajinska kriza da se završi jednim svetskim i evropskim mirovnim sporazumom, nekom novom Jaltom, na kojoj će se iznova podeliti geopolitički uticaj u svetu. Rusija će imati svoj deo, zapad će imati svoj deo. Zapad više neće morati da kontroliše čitav svet i da odlučuje kako će se živeti. Imaće deo uticaja i taj deo će morati da podeli sa Rusijom. Očekujem da u toj novoj podeli, mi budemo u boljoj poziciji da pregovaramo o KiM nego što smo danas.
Vama je bitno da to bude ruska podrška nije bitno za koje interese?
Ne. Ja nemam ništa protiv ni zapadne podrške našim nacionalnim interesima, ali nje nema već 30 godina. Ne razumem zašto su SAD na strani Albanaca, a ne na strani Srba. Mi smo najveći narod na Balkanu. Šta je logika?
Vratili ste se u parlament. Kako mislite da kada neko sedi kod kuće, kako vidi sednice u Skupštini?
Pre svega mora se konstatovati da novi saziv izgleda bolje nego prethodni. Tu su različiti ideološki glasovi, od levice do desnice i u tom smislu je mnogo demokratskija situacija. Problem je što se nastavljaju optrukcije od strane vladajućeg režima i što se guši opozicija u Skupštini. Uopšte nema sednica Narodne Skupštine, a i kada je ima, opoziciji se onemogućava da govori. Gledali smo rasprave o budžetu i takve stvari samo oko onoga što je moralo da dođe na dnevni red. Pogledajte koliko smo mi imali skupštinskih zasedanja osam meseci od izbora. Jedva nekoliko. Parlament ne zaseda. Imali smo više od nekoliko tačaka dnevnog reda kojima je zabranjeno da uopšte dođu na raspravu da li će se naći na dnevnom redu. Kada se zakazuje sednica Narodne Skupštine, predsednik mora da je zakaže najmanje 24 sata pre termina održavanja. Sa druge strane, mi da bi predložili dopunske tačke moramo takođe 24 sata ranije da ih predamo u skupštinsku proceduru. Predsednik namerno danas u 10 zakaže sednicu za sutra u 10 sati, i ako mi dopunske tačke predamo sekund kasnije, one su nama odbijene zato što nisu predate u poslaničkom roku od 24 sata. To je takav bezobrazluk.
Šta su mogućnosti?
Poenta je da vlast nikada ne dozvoljava da opozicija predloži neku tačku dnevnog reda. Poenta je da vlast onemogućava replike. Da na svaki način smanjuje vreme da opozicija može da govori. Sa druge strane opozicija se ne predaje. Vreme je za kvalitetne skupštinske govore. Da građani čuju naš program. Mi smo zato pokrenuli kampanju "Sigurnost za sve". O tome smo govorili o kritici budžeta za narednu godinu. Mi smo predložili onima koji imaju manje penzije da se poveća penzija za veći procenat, a oni koji imaju veće penzije za manji procenat. Moramo da podržimo ljude sa malim penzijama. Preko 60 odsto penzionera ima penziju manju od 25.000 dinara. Sa tim ne može da se živi. To su teme, a ne fudbalski stadioni. To su ideje koje su iznad levice i desnice. Mi imamo dva ključna pravca Dveri, prvi je podrška domaćoj privredi i poljoprivredi, ne više stranim kompanijama. I podrška socijalno-ugroženim kategorijama. Mi predlažemo 15.000 dinara za sve penzionere sa minimalnim primanjima i veliki broj starih i nemoćnih lica. I predlažemo 30.000 dinara za socijalno ugrožene kategorije porodicama sa decom koje su nezaposlene, osobe sa invaliditetom.
Šta vidi građanin kada gleda Skupštinu, niste mi odgovorili. Čuli su se teški tonovi, rasprave, ali najmanje o budžetu. Koliko i same Dveri doprinose takvom govoru? Vaš kolega je rekao "gospodin premijerka", od Vas da ste za premijerku rekli da je sramota za kulturu. Da li zloupotrebljavate Skupštinu?
Propustili ste šta je bio povod za tu našu rekaciju. Premijerka je Dveri nazvala neofašističkim pokretom. To je za nas velika uvreda. Prvo mi smo antifašisti, i niko nema pravo da nas tako nazove. Mi ćemo uvek reagovati kada nas neko tako nazove. Ako ste pratili moja izlaganja i Dveri videćete da su naši govori kada je kritika vlasti vrlo uljudni i konstruktivni, a sa druge strane predlozi mera i rešenja šta bi mi uradili da smo na vlasti, ne trebaju nam stadioni. Kada smo uvređeni, ne dozvoljavamo da to rade. Šta je uvreda? Ja lično mislim da je sramota za Srbiju da je ona prepoznatljiva po tome što je na čelu pripadnik LGBT populacije. Naša vlast se time hvali. Mislim da to nije kvalitet. Šta to znači? Je l' to ideja? Da se sa 15 godina određuje da li si muško ili žensko. Naravno izbaciće se sve što ima veze sa LGBT propagandom, kada se Dveri budu pitale. Mi nikome ne ulazimo u privatnost. U ime tradicionalne i hrišćanske Srbije je to da Ana Brnabić ne treba da predstavlja Srbiju. Šta bi oni? On bi da utiču na našu decu, naše zakone, da vladaju Srbijom. Ne mogu da nam nameću vrednosti iz Brisela. Privatno je vaša stvar.
Mediji vas najviše percipiraju upravo kroz LGBT teme. Vaša saopštenja i reakcije uglavnom šokiraju javnost.
Nas šokira LGBT propaganda koja se servira našoj deci. Da nema nje, ne bi bilo ni naše reakcije. Zabranite promociju LGBT propagande maloletnim licima. To vam je kada imate crtani film u kojem se glavni junak dečak zaljubi u dečaka.
Jeste gledali taj crtani film?
Ja sam čestitao građanima Novog Pazara što su ga zabranili. Porodični i tradicionalni ljudi su se izborili da taj crtani film bude zabranjen. To nije prvi put da oni ulaze u filmove, serije. Sada ulaze u vrtiće, škole, udžbenike... Objašnjavaju da je normalno da dete ima tatu i tatu. Nije normalno.
Bog kada je stvarao ovaj svet nije zamislio da dete ima tatu i tatu. Nisam pogledao crtani film. Jasno je o čemu se radi. Reagovali su roditelji. Mi smo podržali roditelje koji su se pobunili oko ovakvog bioskopskog repertoara i uvek ćemo to učiniti. Mi smo porodični pokret i uvek ćemo biti na strani roditelja i porodice i štitićemo ih od takve vrste propagande. Ovde je samo stvar propagande. Oni su već na vlasti u Srbiji. Imaju presednika vlade i nije im dosta. Žele da idu dalje i da uđu u sve pore našeg društva. Ko je Ana Brnabić? Ko je njeno uporište među građanima? Ona je veštački nametnuta od strane vladajuće stranke.
Dve nedelje su prošle od polemike u javnosti koju ste izazvali saopštenjem zbog toga što je Srbija odlučila da uvozi genetski materijal zbog toga što nije zaživela banka reproduktivnih organa. Kako sada gledate na to?
Izdao bih isto saopštenje i dve nedelje kasnije. Mi smo apsolutno svesni problema bele kuge, steriliteta. Naravno da pružamo punu podrška svakom paru koji želi da se ostvari kao roditelj. Prvi korak je lečenje steriliteta. Drugi, vantelesna oplodnja. Treća, usvajanje dece. Ljudi imaju pravo da brinu o svom životu. Ljudi koji na drugi način nisu uspeli da se ostvare kao roditelji, imaju mogućnost da se ostvare preko doniranog reproduktivnog materijala iz inostranstva. To je problem. To je pitanje za javnu raspravu. Mi nismo protiv rađanja. Da li je nepoznat donor? Šta mi sada kao država šaljemo kao poruku. Ideal društva je brak i rađanje dece u njemu. Naravno da postoje deca van braka. Nama je sporno što to nije naša banka. Nisu uradili posao. Uvek je sve domaće bolje nego strano. To je takođe etičko pitanje o kojem treba da se oglasi SPC, a ne da nam se to nameće.
Celu emisiju možete pogledati u video-prilogu.
Komentari (0)