Igre 
Drugi dan rasprave o budžetu u Skupštini: Vlada nastavlja s kapitalnim investicijama
Komentari06/12/2022
-17:04
U Skupštini Srbije danas je nastavljena rasprava o predloženom budžetu Srbije za sledeću godinu. Planirani rashodi biće veći od prihoda za 264 milijarde dinara. Budžetski deficit iznosiće 3,3 odsto BDP-a, što je manje u odnosu na deficit od skoro četiri odsto, usvojen rebalansom budžeta za ovu godinu.
Na kraju jučerašnje višečasovne rasprave, premijerka Ana Brnabić, koja je u parlamentu branila predlog budžeta, zatražila je podršku poslanika za predloženu republičku kasu za 2023. godinu.
Još jednom je istakla da je predloženi budžet u skladu sa prioritetima koji su izloženi u njenom ekspozeu poslanicima, te da će Vlada Srbije nastaviti sa kapitalnim investicijama, graditi mostove, bolnice, škole, naučne institute, kao i da će raditi na podizanju životnog standarda građana.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da, s obzirom na svetsku krizu koja traje već nekoliko godina, naša ekonomija "stoji bolje i od mnogo razvijenijih i jačih ekonomija". On naglašava da država pomaže ekonomiji i građanima, a upravo to čini i kroz novi predlog budžeta.
"Reforme koje su u Srbiji vođene od 2014. godine dovele su do toga da je u vreme najveće svetske krize Srbija najbrže rastuća ekonomija u Evropi", izjavio je Mali odgovarajući na kritike pojedinih opozicionih poslanika u Skupštini Srbije da se ne radi dovoljno na ekonomskom razvoju zemlje.
On je poredeći vreme pre 10 godina i sadašnje rekao da ćemo ove godine prvi put imati bruto društveni proizvod veći od 60 milijardi evra, a da je on pre 10 godina iznosio 33,7 milijardi.
"Brojke su egzaktne i one kažu da nam je javni dug u BDP sada 54 odsto, a preuzeli smo dug od 79 odsto. Stopa nezaposlenosti je bila 25,9 odsto, a sada je 8,9 procenata“, rekao je Mali.
Povezane vesti
Mali: Otvoreno 250 fabrika za 10 godina
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će 22.decembra biti potpisan sporazum o izgradnji brze pruge Beograd-Niš, navodeći da se nastavlja sa politikom ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.
"Kada je regionalni razvoj u pitanju, nema grada i mesta u kojem u proteklih 10 godina nije urađen neki kilometer lokalnih puteva ili da nije ulagano u magistralne puteve, fabrike, radna mesta, životnu sredinu, vrtiće, škole, bolnice. Potrudili smo se da razvijamo svaki kraj naše zemlje i da nam cela zemlja ide napred”, rekao je Mali u Skupštini Srbije.
TANJUG/MGSI/Predrag Mitić
On je naveo da je u proteklih 10 godina otvoreno 250 fabrika, kao i da je nezaposlenost rekordno niska.
"Uradili smo i južni i istočni krak Koridora 10 kako bi taj deo Srbije učinili dostupnijim i atraktivnijim za investitore”, rekao je Mali odgovarajući na kritike da se ne ulaže u jug Srbije.
Navodeći da će za desetak dana biti potpisan sporazum za izgradnju brze pruge Beograd-Niš, Mali je rekao da će to biti dodatni podsticaj za razvoj juga Srbije i cele naše zemlje. Mali je komentarisao i predloge opozicije da treba uvesti porez na ekstraprofit za kompaniju Ziđin, rekavši da oni koji to govore treba da kažu kako je, takođe, moguće da zbog toga investitor napusti Srbiju i da više hiljada ljudi ostane bez posla.
"Ziđin zapošljava 7.000 ljudi na istoku Srbije. Da li smo zaboravili kako je to izgledalo pre 10 godina? Prosečna plata u toj kompaniji je danas 110.000 dinara. Zamislite kada takvom invesitoru kažete ‘nama se snilo, pa i milo da uvedemo porez na ekstraprofit, a oni kažu, hvala lepo, mi odosmo iz Srbije”, rekao je Mali.
Ministar je upitao ko bi u tom slučaju preuzeo odgovornost. Mali je tokom rasprave rekao i da je u Srbiju do novembra uloženo četiri milijarde evra direktnih stranih investicija.
Povezane vesti
Vesić: Brzom prugom do Subotice 2025.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je izjavio u Skupštini Srbije da je budžetom za 2023. godinu za kapitalne projekte, odnosno razvoj infrastrukture predviđeno 423,9 milijardi dinara, odnosno 3,6 milijardi evra, i dodao da je ova suma veća tri puta od one koja je u istu svrhu uložena u periodu od 2008 do 2012. godine. On je istakao da su pruge pre 2012. godine bile u katastrofalnom stanju, a da danas Beograd i Novi Sad spaja brza pruga, te da se završetak brze pruge do Subotice očekuje 2025. godine.
Prema njegovim rečima, budžetom za 2023. je predviđeno projektovanje brze pruge do Niša, pa će građani Srbije 2028. godine moći da putuju brzom prugom od Niša do Budimpešte. Naveo je, takođe, da je predviđena i obnova 150 kilometara pruge Stalać – Kraljevo – Rudnica, rekonstrukcija pruge Valjevo – Vrbnica, što će, nakon obnove dela pruge Resnik – Valjevo, značiti da je pruga Beograd – Bar, sa srpske strane, potpuno obnovljena.
Tanjug/Sava Radovanović
Vesić je dodao i da su predviđena sredstva za postrojenja za preradu i prečišćavanje otpadnih voda, kao i 6.095 kilometara kanalizacije u 110 lokalnih samouprava kao i za izgradnju postrojenja za upravljanje otpadom, što će obuhvatiti 3,4 miliona ljudi. Ocenio je da se sve što se čulo u parlamentu, svodilo na to da u vladi postoje reciklirani kadrovi.
Povezane vesti
“Hvala bogu, ima ko i da vas reciklira, pošto vi niste nikakvi kadrovi, i niste u stanju da uradite ništa, ni da građanima ponudite bilo sta”, rekao je Vesić.
Izneo je očekivanje da pošto nije čuo nijednu primedbu na budžet, da će opozicija za njega da glasa.
“Ko glasa protiv budžeta, on je protiv svih projekata, protiv Moravskog, Fruškogorskog koridora, brze pruge, auto-puta Kuzmin – Sremska Rača, autoputa Požega – Boljare, Požega – Kotroman”, rekao je Vesić i dodao da građani treba jasno da vide ko je za razvoj Srbije, a ko za politikanstvo.
Pavlović: Eneregetska preduzeća i "vruć krompir"
Novinarka Ivana Pavlović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je usklađivanje plata i penzija koje dolazi u narednoj godini neophodno uzimajući u obzir veliku inflaciju u tekućoj.
"Iako nama deluje da je to solidno povećanje, plate su u proseku povećane za 12,5 odsto, s tim što su vojska i sektor odbrane dobili prililčno veće, od 25 odsto, što je nastavak politike velikih ulaganja u odbrambeni sektor koji vlada vodi već neko vreme. Penzije takođe imaju značajno kumulativno povećanje, ali infalacija je pojela značajno penzije u ovoj godini. Inflacija jeste znanično dvocifrena, ali kada pogledate koliko su rasle cene hrane i svega onoga što mi inače kupujemo, onda je taj rast daleko veći od tih 15 odsto, tako da i ova povećanja apsolutno neće doneti neku blagodet i neki mir u novčaniku i kućnom budžetu za ljude koji rade za državu", smatra Pavlović.
Ona ističe i važnost MMF-a, koji u ovom slučaju služi kao neka vrsta garancije spoljnim kreditorima da će javne finansije biti "utegnute" i da će Srbija moći da vraća obaveze i kredite koje je preuzela, a koji su jako veliki. Govoreći o stopi javnog duga, novinarka "Nove ekonomije" kaže da bi bilo bolje da Srbija ima manji javni dug jer smo zemlja istočne Evrope koja ne može da se poredi sa Nemačkom, Italijom i Francuskom.
"One sebi mogu da dozvole veći javni dug. Mi možemo da se poredimo sa Češkom, Bugarskom i Mađarskom. Zemljama centralne istočne Evorpe koje su prošle kroz tranziciju i zato je bolje da imamo niži javni dug. Mi se zadužujemo u stranim valutama, te kamate su ozbiljno velike i naredne godine ćemo samo za te kamate morati da izdvojimo ozbiljan novac"
Upravo rebalans budžeta ima tu tendenciju blagog spuštanja, kaže Pavlović i podcrtava da dodatno zabrinjava što i dalje imamo "vruć krompir" u vidu energetskih preduzeća.
"Oni su žila kucavica svake privrede. To je ne samo privrivredni resurs, već energetsko bezbednosno pitanje ove zemlje. I EPS neće uspeti da priđe zelenim granama. To je moguće samo u zavisnosti od toga kako ide sa otvranjem novih kopova tako da o tome govorimo od 2024. godine što ovde i vidimo iz konusltantskih aktivnosti iz kompanije. Ona ima ozbiljne probleme koje su posledica neodgovornog rukovođenja i to ćemo na žalost svi da osetimo i to će da košta", ukazuje Pavlović.
Preporuka za vas
Komentari (0)