Vučković: Povećanje penzija i plata je 2008. bilo bomba za javne finansije, ovo sada se uklapa u budžetske brojeve

Komentari

Autor: Euronews Srbija

18/11/2022

20:40

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 7,8 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za tekuću godinu. Ministar finansija Siniša Mali je najavio da će budžet počivati na tri stuba i da je fokus na povećanju plata i penzija, investicijama i energetici. Najavljeno je povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto i penzija sa novembarskim povećanjem od 21 odsto.

Ekonomista Vladimir Vučković iz Mokrogorske škole menadžmenta kaže za Euronews Srbija da to nije mali rast, ali da će za građane sve praktično ostati na istom, jer se zbog inflacije neće ništa bitno promeniti kada je u pitanju njihova kupovna moć.

"To nije mali rast, ali on prati inflaciju i građani će biti tu negde gde su sada. To ne znači da je vlada malo dala. Čini mi se da je to najbolje što je moglo da se uradi u ovom trenutku. Pitanje je da li će privatni sektor moći da isprati tolike zarade. Moramo veoma pažljivo da pratimo dešavanja sledeće nedelje i da vlada pazi šta radi, da ne obećava nešto što ne može da ispuni, jer opet možemo doći u problem", rekao je Vučković.

On ukazuje da ulazimo u nezgodan period i napominje da je rast od 2 odsto koliko se planira dobro odmeren, ali da ne bi trebalo da nas iznenadi i ako bude i nešto niže. Vučković je rekao da je sada situacija ipak drugačija nego 2008. godine kada je vlada DS-a i SPS-a na zahtev PUPS-a povećala penzije za 10 odsto, iako je tada inflacija bila dvocifrena i naslućivala se kriza u evrozoni i Americi.

"Tada se znalo prilikom pravljenja planova da će to biti bomba za javne finansije, ali tadašnja vlada to nije htela da uvaži. Ovo povećanje se sada prilično dobro uklapa u budžetske brojeve i ne bi trebalo da bude opasno za javne finansije", smatra Vučković.

Budžetom za 2023. godinu planirani su poreski prihodi od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika, saopšteno je iz vlade. U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.

Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara. Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto BDP. Takođe, očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto.

"Izgradnja nacionalnog stadiona sada deluje kao luksuz"

Vučković napominje da Srbija trenutno ima visok nivo javnih investicija i da je dobro što su one podignute, ali da smo došli do trenutka kada bi trebalo pažljivo razmotriti u šta ćemo ulagati u narednom periodu.

"I dalje nemamo te obećane kost-benefit analize, analize efekata i troškova. Tek kada dobijemo budžet moći ćemo da vidimo konkretne planove. Nadam se da će se pažljivo birati investicije, jer nemamo taj luksuz da se ispunjavaju sve želje i da se finansiraju projekti koji nisu važni za građane i za privredu. Stručna javnost je ukazivala na to prethodnih godina, najavljuju se investicije za koje se ne vidi čemu služe i zato bi bilo dobro da vlada za svaki ozbiljniji projekat da obrazloženje zašto se nešto radi, kako bi taj budđžetski proces bio što bolji", smatra Vučković.

Trošak od pola milijarde evra je predviđen za izgradnju nacionalnog stadiona, a Vučković smatra da taj trošak u ovom trenutku nije neophodan, već da više deluje kao luksuz.

"Taj objekat se nekoliko godina nalazi u planovima, a javnost traži odgovor zašto je to potrebno. Na prvi pogled, u ovo vreme krize, kada zaista ne znamo šta će da se desi i kada je svaki dinar potreban, čini se da ovo nije prioritet. Odgovornost države je da odgovorno upravlja novcem građana i da za svaki projekat da jasno obrazloženje i da onda vidimo da li je to prioritet ili nešto drugo. Mi nemamo još dovoljno ulaganje u zdravstvo, zanemarljivo su mala ulaganja u zaštitu životne sredine, a to su važne stvari od nacionalnog značaja", kaže ekonomsita.

"Opstanak energetskog sistema glavni trošak"

Država će morati ove zime da uvozi struju, a Vučković smatra da je energetika zbog toga jedan od najvećih izazova za budžet.

"Već nekoliko godina je jasno da je energetski sektor ugrožen, da se ne ulaže dovoljno i ne investira. Trebalo je da dođe takva teška godina da to svima postane jasno. Postoje najave da će se neke stvari u sistemu EPS-a promeniti, novi kopovi i postrojenja. Srbijagasa takođe kasni sa svojim infrastrukturnim projektima za skladištenje gasa i upravo je to oblast na kojoj mora mnogo brže da se radi", navodi Vučković.

On smatra da je dobro što je ministar ukazao da je energetika prioritet, ali da to ne sme da ostane mrtvo slovo na papiru, već ukazuje da su nam potrebni rezultati.

"Nije dobro da Srbija, koja je do pre desetak godina bila energetski samostalna i izvoznica struje dođe u situaciju da se milijarde evra troše i da glavni budžetski trošak zapravo bude opstanak energetskog sistema", smatra Vučković.