Budžet poljoprivrede povećan za četvrtinu: "Važne su mere podrške, ali ne samo na papiru, već da se redovno isplaćuju"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/11/2022

14:32

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Rebalansom budžeta iz državne kase je za poljoprivredu ove godine izvdojeno 78,5 milijardi dinara, odnosno oko 665 miliona evra, što predstavlja uvećanje od 26,6 odsto. Profesorka Poljoprivrednog fakuteta Natalija Bogdanov je izjavila za Euronews Srbija da svako ko je u sektoru i bavi se poljoprivredom svakako može da pozdravi rast budžeta koji uopšte nije mali, ali ukazuje da bi veći deo ovih sredstava zapravo mogao biti iskorišćen za zaostala plaćanja iz prethodnih godina.

"Dilema je da li možemo govoriti od razvojnom budžetu ili će ipak veliki deo otići na one, ne male dugove, koje država ima prema seljacima. Naravno da se mora pozdraviti inicijativa da se ti dugovi podmire, vreme je ozbiljno prošlo i trebalo bi da se namire ti dugovi. Praktično ove prethodne dve-tri vrlo teške godine koliko imamo prehrambene krize i kojima svedočimo, počev od kovida, pa do rusko-ukrajinske krize u velikoj meri su seljaci podneli na svojim leđima", rekla je Bogdanov za Euronews Srbija.

Ona je rekla da je vreme da država u uslovima inflacije kojoj svedočimo obrati pažnju da bez tog novca i bez podmirenja dugova koje država prema njima ima poljoprivrednici nisu u prilici da obave jesenju setvu, da prezime i da uđu u prolećnu setvu.

U situaciji kada se farme gase, a stručnjaci upozoravaju da je stočarska proizvodnja desetkovana, ona smatra da su neophodne mere podrške, ali i garancija isplate podsticaja. Ona je dodala da je duži niz godina stočarsvo zaista u fokusu i napomenula da su u odnosu na druge tipove gazdinstava, proizvođači u stočarskom sektoru bili u relativno povlašćenoj situaciji budući da su subvencije koje su oni dobijali od države bile relativno veće u odnosu na domaćinstva u biljnoj, ratarskoj i voćarskoj proizvodnji.

"Država je u tom smislu pokazala dobru volju i prepoznala je potencijalni problem u stočarskoj proizvodnji, premije za mleko su se u nekoliko navrata povećavale, kao i davanja po grlu i tako redom. Problem su, međutim, zaostala davanja. Ta su davanja bila na papiru veća u odnosu na neke druge sektore, ali se sa njima jako kasnilo. Stoka mora da jede svakog dana i radna snaga ima angažovanje oko njih svakog dana, ta davanja su apsolutno bili jedan od okidača koji je pokrenuo pad u stočarstvu kojem svedočimo bukvalno u svim dimenzijama", istakla je Bogdanov.

Bogdanov je naglasila da je jednako važan i problem tržišta i dodala da politika nisu samo subvencije, već i niz drugih instrumenata i institucionalnih tržišnih i drugih, koji su, kako je rekla, kada je reč o stočarskoj proizvodnji zaista zakazali.

"Svedočimo jednom potpuno neuređenom tržištu mesa, pokidanom lancu bez jasne podele obaveza i odgovornosti učesnika. To je jedan od ključnih razloga zašto je stočarska proizvodnja u Srbiji danas na tako niskim granama. Naravno da se zasluge za to u velikoj meri pripisuju uvozničkom lobiju, igračima na tržištu koji se ne ponašaju dovoljno transparentno, stranim investicijama u mlekarski sektor, investicionim fondovima, koji su se u ovom sektoru pojavili, uvozu mleka iz okolnih zemalja iz Bosne pre svega, koje se prerađuje", navela je profesorka.

Ona je istakla da je preduslov za stabilizaciju tržišta, dogovor trgovačkih kuća, prerađivača, Vlade Srbije, dogovor o maržama.

"Iznad svega, iz ugla poljoprivrede, neophodno je da Zakon o proizvođačkim asocijacijama i uređenju tržišta konačno počne da se primenjuje i da se ta pregovaračka moć proizvođača poveća i da dođe na one grane i na onaj nivo koji oni zaista i zaslužuju", rekla je Bogdanov.

Za hektar šećerne repe 35.000 dinara

Do kraja godine biće isplaćena pomoć proizvođačima suncokreta, a doneta je odluka i o meri direktne podrške od 35.000 dinara po hektaru za proizvođače šećerne repe, a Bogdanov smatra da je to jedna od najkontraverznijih vesti vezanih za ovaj budžet i njegovu distribuciju u ovoj formi budući da je ovakav tip plaćanja za biljnu proizvodnju Srbija napustila pre 15 godina.

"Ova vrsta subvencija daleko odstupa od onoga što je najbolja evropska praksa u tom smislu. Iznenađena sam što smo se javiili na taj sistem. Problem sa proizvodnjom šećerne repe i sa isplativosti proizvodnje svakako postoji, pre svega iz ugla šećerana. Pre pet godina su ukinute izvozne kvote za šećernu repu i praktično to tržište je liberalno i komotno se proizvod se kreće slobodno širom planete . To nije malo novca u odnosu na to koliko proizvođači ostalih biljnih kultura dobijaju, a najveći presedan u svemu tome je što u Srbiji nema više od 2.500 do 3.000 gazdinstava koja se ovom proizvodnjom bave", rekla je Bogdanov.

Ona je rekla da ta vrsta podsticaja dotiče jedan uski segment tržišta koji će imaće benefite od toga, ali je ukazala da bi se zbog toga mogli javiti novi problemi.

"To svakako jeste naš značajan izvozni proizvod, ali imam neke sumnje i strah da, ako se vratimo na ovakav sistem podsticaja poljoprivredi, to već sutra može da eskalira u pravcu zahteva proizvožača voća, povrća i drugih biljnih kultura.U tom smislu mislim da je ovaj problem trebalo malo obazrivije razmotriti, jer on nosi izvese rizike u smislu pravičnosti i pravednosti politike prema ostalim gazdinstvima i sektorima", ukazala je Bogdanov.

Pare za poljoprivrednike, mlade, penzionere

Obrazlažući predlog rebalansa budžeta pred skupštinom u ponedeljak, ministar finansija Siniša Mali je rekao da se njime obezbeđuju pare za mlade i penzionere, i sigurno snabdevanje energentima. Predlogom rebalansa su predviđeni ukupni prihodi i primanja od 1.709,5 milijardi dinara.

Za kapitalne investicije je izdvojeno 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP-a, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP-a.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da će budžet Ministarstva za 2022. godinu nakon rebalansa biti 78,5 milijardi dinara, što predstavlja gotovo 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije.

“Za direktna plaćanja koja se odnose na premiju za mleko, osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i podsticaje u stočarstvu obezbeđeno je dodatnih 7,7 milijardi dinara, a za mere ruralnog razvoja 2,87 milijardi dinara”, rekla je Tanaskovićeva.

Dodala je da će vanredna pomoć proizvođačima suncokreta bizi isplaćena do kraja godine i dodala da će finansijsku podršku dobiti i proizvođači šećerne repe roda 2023. i to u iznosu od 35.000 dinara po hektaru, za površine do 500 hektara, a za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru plative šećerne repe.

Ona je najavila da će Ministarstvo subvencionisati deo kamate za period odlaganja otplate kredita odobren reprogramom od 6 do 12 meseci, a koji su subvencionisani po osnovu Pravilnika o kreditnoj podršci.

Navela je i da će do kraja godine Ministarstvo obezbediti dodatni podsticaj poljoprivrednim gazdinstvima na ime regresa u za gorivo u iznosu od 20 dinara po litru goriva za 50 litara po hektaru, za maksimalno 20 hektara, što iznosi najviše 20.000 dinara po gazdinstvu.

“U saradnji sa Republičkom direkcijom za robne rezerve do kraja godine biće realizovana i bespovratna isporuka do 15.000 tona merkantilnog kukuruza, kao vid pomoći uzgajivačima mlečnih krava”, najavila je Tanasković.