Volfgang Petrič: Prvi sledeći hitan korak mora biti formiranje Zajednice srpskih opština

Odluka Srba sa Kosova da napuste kosovske institucije vodi ka "opasnoj eskalaciji", ali prvi sledeći, hitan korak koji se mora preduzeti, mora biti formiranje Zajednice srpskih opština, iako Priština ima otpor prema tome, kaže bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič, prenosi RTV. 

Odluka Srba, smatra, ne vodi bliže rešenju problema, jer je pitanje hoće li Priština, zbog otpora i tvrdoglavosti, biti spremna na kompromis, a i otvara pitanje šta Srbi sa Kosova sada, posle ovoga, još mogu da urade, ocenjuje Petrič.

Komentarišući napetu situaciju na Kosovu, Petrič ukazuje da sada, na određen način, sve zavisi od fleksibilnosti u Prištini, koju, on, ipak, ne očekuje.

"Ovo je situacija u kojoj međunarodna zajednica mora biti aktivna, aktivnija nego što je bila u poslednje vreme", ističe Petrič i napominje da je bilo jasno da će pitanje tablica postati simbolično pitanje, a takva je, navodi, uvek najteže rešavati.

Zbog toga smatra da Evropska unija i SAD sada moraju zajedno istupiti i obe strane pozvati na rad na kompromisnom rešenju.

Na konstataciju da je predsednik Srbije rekao da je razvoj situacije bio odavno predvidiv, te da ona nalikuje onoj 1990-ih, kada nije bilo kontakta između Srba i Albanaca, nakon što su Albanci napustili srpske institucije, te kako će se ta situacija odraziti na stanje na Kosovu, Petrič je uveren da bi, ako bi do toga došlo, to značilo - propast procesa normalizacije odnosa, prenosi Tanjug.

"Neophodno sačuvati suživot Srba i Albanaca"

Zato se nada da do toga neće doći, i da to po svaku cenu treba sprečiti, jer je, kaže, neophodno sačuvati suživot Srba i Albanaca, dok u suprotnom nikada neće doći do mirnog poretka na tom prostoru.

"Vidimo na slučaju Ukrajine koliko je tenzična situacija u svetu i kako je sada teško u Evropi da se potpuno posveti pitanjima na Zapadnom Balkanu. A, Kosovo i BiH su najveći problemi i izazovi. Potrebno je što pre prevazići aktuelnu krizu kako ne bismo dospeli u situaciju koja bi dovela do potpunog razdora društva. Mora se pokušati nešto preduzeti a to, pre svega, treba da učini EU", jasan je Petrič, koji je i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH.

Komentarišući predlog da Kfor i Euleks preuzmu zadatke Srba koji su napustili policiju, pravosuđe, Petrič je kazao da je to svakako predlog koji treba razmotriti, te ne gubiti iz vida da i OEBS ima važnu misiju na Kosovu.

"Mislim da nije u interesu Prištine da dođe do unazađenja stanja. Ali, ako postoji potreba, onda će se morati pribeći merama kao što je aktivnija uloga međunarodnih institucija", rekao je Petrič.

Na pitanje da li se od Kurtija može očekivati i primena sile, s obzirom na to da je u poslednje vreme svojim potezima provocirao Srbiju i Srbe na Kosovu, Petrič odgovara da je linija između verbalne provokacije i stvarnih incidenata - uvek veoma tanka.

"Zato se mogu samo upozoravati sve strane koje misle da povratkom u 1990-te može da se postigne rešenje. To je nemoguće. Mislim da su te činjenice svesni u Prištini i Beogradu. Važno je da se Srbi na KiM ne pretvore u loptu u igri na teret teškog života na KiM koji inače imaju", upozorio je Petrič. 

"Kurti poznat po tvrdoj politici"

Kazao je da je Kurti poznat po tvrdoj politici i pokušajima da "torpeduje" sve što je postignuto u pokušajima da se vrati poverenje između Prištine i Beograda, što se, kaže, sigurno ne ceni u međunarodnoj zajednici.

"Znam za kritičke stavove SAD s tim u vezi. Na primer, ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil koji kaže da tako ne može. Mora postojati osnovna spremnost na kompromis na obe strane. Ali u poslednje vreme se Kurti razvijao u jednom pravcu koji nije doprinos rešenju", rekao je Petrič.

Upitan da li EU još uvek ima uticaja na Kosovu, kaže da Evropska unija ima uticaj onda kada se situacija približava normalizaciji, ali je u ovom trenutku taj uticaj manji.

Otuda, smatra, i zabrinutost Pariza i Berlina, koji su postavili specijalne izaslanike za Kosovo, koji su zatim izašli sa predlogom.

"To je problematično, imajući u vidu da medijacija EU, i angažovanje Lajčaka i Borelja, ograničava radijus delovanja. Jasno je da je Berlin odlučujući faktor. I Kurti sluša stavove iz Berlina, ali se mora paziti da se ponovo uspostavi zajednička strategija EU u vezi sa ovim pitanjem", ukazao je Petrič.

Ističe da je suverenitet Kosova ultimativno pitanje, ali da se o njemu može odlučiti samo na kraju procesa.

"Put ka članstvu u UN mora biti dobro pripremljen. Ako se prethodno ne sprovedu dogovori postignuti pre 10 godina, uspostave dogovorena tela, kao što je određeno samoupravljanje Srba, to bi bilo teško. Zato je sledeći, institucionalni korak, koji je hitan, uspostavljane Zajednice srpskih opština", jasan je nekadašnji ambasador Austrije u Beogradu.

Kaže da je razumljivo da u Prištini imaju otpor prema ZSO, jer ne žele Republiku Srpsku, ali sa druge strane potrebno je da se što je moguće više izađe u susret Srbima.

"U to ne spada samo negovanje kulture, već infrastruktura, snabdevanje ljudi, sve ono sa čim se suočavaju ljudi koji žive tamo. Poboljšanje svakodnevnice Srba na KiM je prioritet. A zbog toga je formiranje ZSO pod hitno potrebno. To neće biti moguće bez podrške SAD i EU. Zato tome treba sada prići ozbiljno", poručio je Petrič. U tome su, podvlači, potrebni Berlin i Pariz.

"Predlog Nemačke i Francuske za rešenje je predlog, i trebalo bi o tome raspravljati, izvršiti analizu. Ali, da bi se izašlo iz aktuelnog ćorsokaka potrebno je fokusirati se na uspostavljanje ZSO", jasan je Petrič.

Moraju se stvoriti mogućnosti za realizaciju onoga što je dogovoreno

Na pitanje da li je moguće da Priština, posle 10-ogodišnjeg odbijanja, formira ZSO, odgovara da - mora biti moguće, pre svega jer se 2013. na to pristalo.

"Postoji odluka Ustavnog suda u Prištini, koja treba da se uzme u obzir. Moraju se prilagođavanjem zakona stvoriti mogućnosti za realizaciju onoga što je dogovoreno pre 10 godina", dodao je Petrič.

Na konstataciju da se čini da je Nemačkoj prepušteno rešavanje problema na Balkanu i kako vidi aktivniju ulogu Nemačke u ovom regionu, kaže da po pitanju aktivnosti Berlina treba imati u vidu i rat u Ukrajini, kineske incijative na Zapadnom Balkanu, ali i ulogu Rusije u ovom regionu.

"Nemačka želi da pokuša jasnije da koristi kartu EU. Mora se raditi o tome da se Zapadni Balkan integriše u EU, a to će biti dug put. Uvek sam se zalagao da se preduzimaju pragmatični koraci koji bi približili ceo region Uniji. Mislim da je to i namera Nemačke", zaključio je Petrič.