Igre 
Da li pritisci na Srbiju utiču na evropski put? Rat u Ukrajini menja pristup Brisela, što bi moglo da se oseti u regionu
Komentari18/10/2024
-14:54
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je izjavio da nikada nije bio veći pritisak na Srbiju od strane različitih spoljnih službi.
"Ja nikada nisam osećao toliki pritisak iznutra, zato što su svi igrači različitih službi zapadnih i istočnih, pritisnuti da ostvare rezultate koje spoljne službe traže. Za mene posaje gotovo nemoguće da izdržim taj pritisak koji prave želeći da skrenu Srbiju u 'pravom smeru', a to nije srpski smer koji smo mi zacrtali", rekao je on na obeležavanju rođendana Bezbednosno-informativne agencije.
Vučić je takođe poručio da je potrebno da se sačuva mir i da se obezbedi ekonomska sigurnost za građane, jer će to biti jedan od načina "kako će zemlju da nam tuku".
"Vi to bolje znate od svih državnih organa, da se mnogi ne raduju ekonomskom uspehu Srbije i da žele da zaustave napredak. Onda nema priče o tome hoće li biti veće plate, hoćete li imati bolje automobile, hoćete li moći da vratite opremu koja je pre dve godine bila najmodernija, sada nije, pa ćemo sada da investiramo da imate najmoderniju u svetu. To može samo ako imamo dobre ekonomnske rezultate", rekao je on.
Pritisci koje je predsednik pomenuo bili su glavna tema današanjih izdanja mnogih novina u Srbiji. Tim povodom gost Prelistavanja u emisiji Euronews Jutro bio je Aleksandar Ivković, glavni urednik portala European Western Balkans.
Na pitanje da li je put, to jest zacrtani smer iz Vučićeve izjave, u korelaciji sa evropskim putem, Ivković je odgvorio da misli da jeste jer vlade Srbije nikada nisu formalno odustale od evrointegracija. U skladu sa tim je podsetio da je vlada premijera Miloša Vučevića rekla da će nastaviti da ide u tom smeru.
Ivković ipak naglašava da se odnos prema proširenju promenio od početka rata u Ukrajini i da je, kako se čini, EU postigla konsenzus da krene sa pomeranjem stvari sa mrtve tačke, što se vidi na primeru Crne Gore.
Povezane vesti
"Crna Gora je ranije ove nedelje otvorila svoj prvi pregovarački klaster, na što je čekala jedno 8 godina. Tako da se nekako stvari pomeraju s mrtve tačke. Da li će Srbija iskoristiti tu priliku da dodatno napreduje u procesu evropskih integracija, videćemo", kaže Ivković.
On ističe da je proširenje sada prisutnije nego inače, iako nije bilo tema na jučerašnjem samitu lidera EU. Dodaje da je o proširenju ipak bilo reči, kada se pogledaju zaključci koje su usvojili lideri, ali u slučajevima Ukrajine, Moldavije i Gruzije.
"Kada pogledamo zaključke, odnosno dokument koji su usvojili lideri sinoć, vidimo da se tu pominju slučajevi Ukrajine, naravno tu je glavni fokus rat, kako će Evropska unija nastaviti da podržava Ukrajinu, ali se takođe pominju Moldavija i Gruzija, koje su zapravo nove kandidatkinje za članstvo", rekao je Ivoković i dodao da će izbori u Gruziji 26. oktobra i u Moldaviji 20. oktobra zapravo odrediti da li će te zemlje nastaviti sa svojim evropskim integracijama.
Dakle, rat u Ukrajini je doveo do toga da se proširenje pomeri malo i na istok, ali takođe, to je donekle dobra vest za Zapadni Balkan, jer na Zapadnom Balkanu je situacija stajala u mestu dugo godina, a sada se ipak pomera zato što moraju da politiku proširenja u celini ožive zbog Ukrajine, Moldavije i Gruzije", kaže Ivković.
Koliko bi još mogli da čekamo na ulazak Srbije u EU, kao i razgovor o drugim dnevnim temama u Prelistavanju, pogledajte u videu na početku teksta.
Preporuka za vas
Komentari (0)