Igre 
Vojska o kojoj NATO nerado govori: Skrivena transformacija KBS na krilima moćnih članica Alijanse
Komentari06/11/2022
-23:09
Formiranje vojske Kosova proces koji se, po svemu sudeći, odvija pred očima međunarodnog faktora, pa i uz njihovu podršku. Ovakve tvrdnje, nadograđane sumnjama da se na tom polju trenutno nešto i upravo dešava, nedavno je podgrejao nemački list "Frankfurter algmajne cajtung". List je, naime, konstatovao u tekstu da se uz pomoć većine zemalja NATO na Kosovu formira lokalna vojska, ali da Alijansa o tome nerado govori.
I mada zasad nema puno informacija, pogotovo ne zvaničnih, o tome šta se na tom polju dešava na terenu, već dugo nije tajna da se pojedinačne zemlje, koje su i članice NATO, otvoreno i konkretno zalažu za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku. I to uprkos tome što bi otvorena podrška NATO ovom procesu bila bi suprotna Rezoluciji 1244 Saveta Bezbednostu Ujedinjenih nacija.
"Uz pomoć većine zemalja NATO - ne samo Bundesvera, koji trenutno na Kosovu ima oko 70 vojnika - tamo se formira lokalna vojska. Zbog izrazito proameričkog stava albanskog stanovništva na Kosovu, te oružane snage bile bi verovatno pouzdani partneri bezbednosne politike NATO u regionu", navodi se, između ostalog, u tekstu pod naslovom "Vojska koja tako ne sme da se zove", objavljenom 26. oktobra.
Iako formiranje vojske nije predviđeno ni rezolucijom Saveta bezbednosni Ujedinjenih nacija, ali ni mirnovnim planom bivšeg finskog premijera Martina Ahtisarija (koji su ugrađeni u takozvani ustav Kosova), Priština nikada nije krila svoje ambicije, pa je tako 2018. godine usvojila set zakona kojima je otpočela transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage. Taj period transformacije, kako je tada najavljeno, trebalo bi da traje deset godina. Po svemu sudeći, nije se stalo samo na donošenju propisa.
Ipak, pitanje koje se nameće tiče se pre svega pozicije NATO u ovom procenu i izvesnog nepoklapanja između zvaničnog stava i ponašanja pojedinih članica te organizacije. Zvanično je, naime, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, u više navrata istakao da je do izglasavanja zakona došlo u loše vreme i da će Alijansa nastaviti da sarađuje sa Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS) na osnovu njhovog originalnog mandata. I ona sam je, međutim, napominjao i da su neke zemlje članice dogovorile bilateralnu saradnju na osnovu novog mandata.
O svom angažovanju baš zbog toga, kako piše "Frankfurter algmajne cajtung", NATO nerado govori, ali ističe da je više zapadnih armija uključeno u formiranje kosovske vojske, te da nemački Bundesver igra vodeću ulogu.
Tanjug/AP/Visar Kryeziu
Kako je za Euronews Srbija rekao Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ovo je do sada uvek bio zvaničan stav NATO, budući da njihove snage imaju mandat kroz Rezoluciju 1244, da kao KFOR garantuju mir i bezbednost na Kosovu.
Povezane vesti
"Podrška formiranju vojske Kosova od strane Alijanse bila bi suprotna Rezoluciji. Pojedinačne zemlje članice NATO svakako mogu bilateralno da doprinose transformaciji, što one i rade. Pretpostavljam da se to ne radi uz medijsku pompu usled toga što je ovo pitanje politički osetljivo i može dodatno da ugrozi odnose, ali i pregovore, Beograda i Prištine", rekao je on.
Transformacija u tišini
Iako u prethodnom periodu tema potencijalnog formiranja vojske Kosova nije bila nešto oko čega su se oglašavali zvaničnici ni u Beogradu, ni u Prištini, "Frankfurter algmajne cajtung" ovo pitanje stavlja u fokus u trenutku kada su između dve strane odnosi zaoštreniji, pre svega kada je reč o preregistraciji vozila.
Ovaj list, međutim, čak navodi da se prema nezvaničnim razgovorima u Berlinu ne osporava da Kosovo prema Ahtisarijevom planu zapravo ne bi trebalo da ima vojsku, te da se zbog toga o njenom formiranju i ne govori glasno. Ahtisari je kao pregovarač 2007. Ujedinjenim nacijama predstavio svoj plan za nezavisnost Kosova, a u njemu nije bilo reči o armiji, "u najmanju ruku ne pod tim imenom".
"Umesto toga, plan je predviđao ’multietničke bezbednosne jedinice’. Trebalo je da one, kako je navedeno, budu neka vrsta tehničke organizacije za pružanje pomoći s maksimalno 2.500 pripadnika, koja bi prvenstveno bila angažovana u slučaju prirodnih katastrofa. Reč je bila pre svega o tome da se bivši kosovsko-albanski dobrovoljci, pripadnici neregularnih snaga, integrišu u strukture koje kontroliše Zapad", podseća FAZ.
A Kosovske bezbednosne snage se od početka svog postojanja oslanjaju u nabavci tehnike i u znanju na iskustvo NATO, rekao je ranije za Euronews Srbija direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. On je istakao da, ukoliko se izuzme njihovo ime, KBS i po organizaciji i po delovanju jesu vojska. Ipak, u formalno-pravnom smislu na snazi je Rezolucija 1244 prema kojoj vojska nije isključena, ali se ne pominje.
Upravo su Kosovske bezbednosne snage bile jedna od najvažnijih tema susreta Stoltenberga sa kosovskim zvaničnicima prošle godine, a iako je on ponovio tada poruke koje su se čule i ranije, kosovska predsednica Vjosa Osmani zahvalila mu se na podršci u obuci KBS, "koje sprovode proces prelaska u vojsku".
"NATO će nastaviti da sarađuje sa Kosovskim bezbednosnim snagama na osnovu njihovog originalnog mandata. To je ono što mi podržavamo i mandat koji smo se usaglasili da sprovedemo", rekao je generalni sekretar NATO.
Tanjug/AP/Olivier Matthys
Povezane vesti
Govoreći za Euronews Srbija, Elek ističe da on nema informacije sa terena o detaljima ovog procesa, ali dodaje da je logično da u svemu ovome učestvuju NATO zemlje i doprinose transformaciji.
"2018. je usvojen zakon u kosovskoj skupštini kojim je predviđena transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova. Predviđen je rok od deset godina da ovaj proces bude okončan i sasvim je verovatno i logično da u njemu učestvuju NATO zemlje i doprinose ovoj transformaciji. U prethodnom periodu NATO zemlje učestvovale su u obuci KBS ali i opremanju, a deluju kao mogući i navodi iz teksta da je usled ruske agresije na Ukrajinu ovaj proces dodatno ubrzan", rekao je on.
Uloga Nemačke
Prema informacijama koje su na raspolaganju, Elek ističe da su vodeću ulogu kada uvek imale SAD, ali je veliku imala i Velika Britanija, te dodaje da svakako postoji koordinacija među članicama alijanse u ovom porocesu. Nemački list, međutim, posebno ističe ulogu Bundesvara.
Povezane vesti
"On je 2018. godine rasporedio više od 40 terenskih vozila tipa ’Volf’, uključujući i radionice, i to, kako je rečeno, kao ’vidljiv izraz izvrsnih odnosa između Bundesvera i kosovskih snaga bezbednosti’. Za deset godina trebalo bi da bude završeno formiranje jedinica", dodaje se u tekstu.
Napominje se i da u Prištini potvrđuju da postoji živa razmena s Bundesverom. Kada je reč o vojnoj obuci, Bundesver osigurava logističku obuku, obuku vojne policije ili obuku pri deminiranju. Posete jedinicama takođe su deo programa.
"Nemački general s jednom zvezdicom savetuje Kosovare o formiranju ministarstva odbrane. I u drugim vojskama članica NATO kosovski oficiri takođe su gosti na kursevima i vežbama. U 2021. godini više od 300 pripadnika kosovskih jedinica učestvovalo je u velikim manevrima ’Branilac Evrope 21’, pod koordinacijom SAD. U izgradnji kosovske vojske, uz Amerikance i Nemce, posebno se ističu Velika Britanija i Turska", ističe se u tekstu.
KBS trenutno broji oko 2.500 pripadnika, a nakon potencijalne transformacije u vojsku taj broj bi trebalo da se poveća na 7.500, uključujući aktivne i rezervne članove.
Kako piše Radio Slobodna Evropa, kosovska vlada je iz budžeta za 2022. godinu izdvojila preko 100 miliona evra za Kosovske bezbedonosne snage.
Komentari (0)