Igre 
Kurti čeka "minut do 12": Namerno dizanje tenzija i straha na Kosovu uoči isteka roka za preregistraciju vozila
Komentari28/10/2022
-21:20
Uprkos pozivima Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Kvinte, kosovski premijer i dalje ne pristaje da produži rok za preregistraciju vozila sa srpskim registarskim tablicama. Umesto toga saopštio je da će odluku primenjivati po fazama do, kako je najavio, potpunog ukidanja tablica 21. aprila.
Do isteka roka ostalo je svega nekoliko dana, a izjave Aljbina Kurtija dodatno su pojačale tenzije na Kosovu i naterale predstavnike Srba da još jednom zaprete barikadama na severu. Ovo, međutim, nije prvi put da Kurtijeva "neposlušnost" dovodi situaciju na korak do tačke pucanja, pa se postavlja pitanje da li će i ovog puta međunarodna zajednica povući konce i stvar rešiti u "minut do dvanaest".
Insistiranje Prištine u nameri da se oko 9.000 vozila koja imaju tablice sa oznakama gradova na KiM koje izdaje MUP Srbije preregistruju na RKS tablice urodili su plodom u samo 20 slučajeva, saopštio je Dželjalj Svečlja, prištinski ministar unutrašnjih poslova.
Uprkos diplomatskim naporima, koje je pratila i poseta specijalnog izaslanika SAD Gabrijela Eskobara, da se ovo pitanje reši odlaganjem, približavanjem 1. novembra tenzije rastu.
Od tada do 21. novembra korisnici srpskih tablica kosovskih gradova će dobijati dobiti opomenu, a zatim od 21. novembra do 21. januara sledeće godine biće novčano kažnjavani, saoštio je Kurti. Nakon toga, u periodu od 21. januara do 21. aprila biće korišćenje probne tablice koje će u aprilu biti ukinute, rekao je Kurti.
Srpska lista odgovorila je najavom da će izricanje prve mere novčane kazne biti povod za žestok odgovor i otpor srpskog naroda. Dok stižu najave da bi Srbi, ukoliko dođe do oduzimanja vozila, mogli blokirati sve prelaze i prilaze sa severa ka jugu, a iz KFOR-a tvrdnje da pažljivo prate situaciju, kosovski premijer naglašava da se ne radi o "merama protiv Srba, već za Srbe".
Da li je ovo još jedan znak da Kurti namerno diže tenzije i da li će se ponovo čekati poslednji trenutak da popusti, za analitičare nema mnogo dileme. Kosovski premijer "igra igru", a prištinski politički analitičar Miljazim Krasnići za Euronews Srbija kaže da bi bilo potpuno iracionalno ukoliko on ne bi slušao savete i SAD, EU i Kvinte.
Povezane vesti
Sa druge strane, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ističe da je u prethodnih nekoliko dana došlo više "zbunjujućih" poruka i od predstanika međunarodne zajednice. Ipak, kako dodaje, ako je Zapad ozbiljan u nameri da spreči komplikacije na severu Kosova - i te kako može da natera Kurtija da se drugačije ponaša.
Kurtijevo "odbijanje poslušnosti"
Prethodni rok za preregistraciju vozila, podsetimo, bio je 1. septembar, ali je ona, u poslednji čas, krajem avgusta, promenjena uz posredstvo EU i SAD, pre svega uz angažovanje američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera. Novi dvomesečni rok koji je dat odmah je, među Srbima, dočekan sa nelagodom, a iako su u prethodnom periodu bili angažovani brojni zapadni zvaničnici, nikakav konkretniji dogovor oko tablica nije postignut između Beograda i Prištine.
Specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar nedavno je boravio u Prištini, pa je pozvao da rok bude produžen za deset meseci. I portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je da je "od izuzetne važnosti da se spreče bilo kakvi potezi koji bi doveli do jačanja tenzija". Kurti, međutim, kaže da je odluka već jednom odlagana.
"Umesto 30. septembra, poslednji datum je 31. oktobar, do kada će svi građani Kosova koji imaju vozila sa zastarelim tablicama moći da ih promene u legitimne registarske tablice. Pozivam sve građane da automobile sa tim tablicama promene u legitimne. Ogromna većina Srba na Kosovu promenila je registarske tablice", ukazao je Kurti, pre nego što je danas saopštio odluku da će do primene kazni doći u fazama.
Euronews/Vladislav Ćup
Stejt department je saopštio da su Sjedinjene Američke Države razočarane i zabrinute zato što je Priština odbila zahtev međunarodne zajednice da produži rok za zamenu registarskih tablica.
Stejt department navodi da "Priština, prema Briselskom sporazumu, ima pravo da primeni režim RKS tablica", ali ističe da je odlaganje roka u interesu napretka dijaloga Beograda i Prištine uz pokroviteljstvo Evropske unije.
A na pitanje da li Kurti zapravo čeka poslednji trenutak za konačnu odluku, kao što je bio slučaj i prethodnog puta, Krasnići kaže da se kosovski premijer ponaša kao da je u opoziciji jer "ima sklonost da pravi probleme i gužvu".
Povezane vesti
"Sad kao premijer se isto ponaša tako. U tom smislu mislim da je apsolutno iracionalno ako ne sluša savete i gospodina Eskobara i Kvinte i EU, jer taj moratorijum treba da se napravi i da se ovo skine sa dnevnog reda, da se usredsrede na pronalaženje jednog održivog rešenja za sve probleme", rekao je on i dodao da je pitanje tablica marginalna stvar i administrativno-tehničko pitanje.
Šta ako Kurti "ogluši" o zahteve međunarodne zajednice
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak je, podsetimo, u Beogradu odražo sastanak sa predstavnicima Srba sa Kosova, a potom i sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Prema oceni Srpske liste poslednje izjave Aljbina Kurtija jasno ukazuju na to da u Prištini ne postoji volja za pronalaženjem rešenja i kompromisa.
I iako sa Zapada stižu nade da će se pitanje rešiti bez tenzija, što je ponovila i predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen izjavila tokom posete Prištini, Vučić je na konferenciji za novinare objavio da je u Srbiju stigao zvaničan stav zemalja Kvinte i EU.
Povezane vesti
"U tom aktu u tački dva odeljka prvog koji se tiče registarskih tablica se kaže da treba da razumemo da je kosovska akcija legitimna i u skladu sa sporazumom, ali je problem u vremenu i metodama i to izaziva njihovu brigu", rekao je Vučić.
Tanjug/Rade Prelić
Ukoliko briga postoji, može li onda neko da utiče na Kurtija i kakve bi posledice kosovski premijer mogao da snosi ukoliko se "ogluši" o zahteve međunarodne zajednice?
"Ako je Zapad ozbiljan u onome što namerava i ako neće da dođe do komplikacija na severu Kosova, on i te kako može da natera Kurtija da se drugačije ponaša. To je jednom već pokazao, Kurti ne 99 nego 100 odsto zavisi od Amerike i EU, ne samo Kurti, nego cela ta priča o nezavisnosti Kosova i njena ekonomija i politička podrška i vizna liberalizacija i niz stvari. I Amerika i EU mogu da pričepe bilo koju vlast u Prištini da je nateraju da urade ono što konstruktivno u ovom trenutku", rekao je Popov za Euronews Srbija.
Kako dodaje, ovde svako "utvrđuje pazar", a Kurti ima "ucenjivački potencijal" da je on navodno taj koji "sprovodi zakone". Sličnog mišljenja je i Krasnići koji kaže da bi Kurti trebalo da sluša savete međunarodne zajednice, da pokuša da nađe poverenje kosovskih Srba, da se fokusira na briselski proces.
"Zaista treba biti realan, na severu vlada Kosova zaista samo simbolično postoji. Tamo postoje te takozvane paralelne strukture koje imaju moć da se konfrontiraju sa vladom. Tako da svaki pametan premijer i svaka pametna vlada bi trebalo da pokuša reintegraciju preko dijaloga, preko nekog održivog rešenja, a ne preko konflikta", istakao je on.
Tablice samo jedna prepreka na putu do sporazuma
Primena mere Prištine o tablicama neprihvatljiva je za Beograd koji insistira na statusno neutralnim KS tablicama. S druge strane, kosovska vlada je naložila da se za vozila sa registarskim tablicama Srbije za gradove na Kosovu i Metohiji – "PR", "KM", "PZ", "GL", "UR", "PE", "DA" ili "ĐA" obavi preregistracija na "RKS".
Euronews Srbija
Ovo pitanje, međutim, nije jedno koje bi trebalo rešiti na putu do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, a u javnost je procurio niz predloga i datuma koji se tiču potencijalnog sporazuma.
Najnoviji, koji je objavio "Albanijan post", a koji su navodno sačinili SAD i EU, kaže da je rok za prvu fazu dogovora 24. februar, inače datum prve godišnjice početka ruske agresije na Ukrajinu. Međutim, analitičari u taj scenario ne polažu mnogo nade.
"Rok 24. februara nije realan jer Kurti je postavio visoku lestvicu i on je stalno ubeđivao javnost svoju, ali i međunarodnu, a to je da za Kosovo nije ništa prihvatljivo što je manje od uzajamnog priznanja. Beograd je kao crvenu liniju stavio i učlanjenje Kosova u UN, a posebno to što Kosovo nije izvršilo obavezu iz Briselskog sporazuma, a to je uspostavljanje ZSO", istakao je Popov.
Preporuka za vas
Komentari (0)