Igre 
Tri goruća izazova: Vreme za uhodavanje unapred potrošeno, od nove Vlade Srbije očekuju se prvi konkretni potezi
Komentari25/10/2022
-23:00
Nova Vlada Srbije suočiće se sa mnogo većim i zahtevnijim izazovima nego što je iko mogao da zamisli pre dve godine. Ovako je predstavljajući svoj ekspoze pred narodnim poslanicima mandatarka Ana Brnabić ukazala šta je to što čeka buduću izvršnu vlast, na koju je Srbija čekala gotovo šest meseci. Upravo zato i pre nego što su ministri zvanično podneli zakletvu, i više je nego jasno da tipičnog vremena za uhodavanje novog tima neće biti jer se na stolu već nalazi nekoliko gorućih problema.
Kako se da zaključiti i iz samog ekspozea, spoljna politika Srbije i rešavanje odnosa sa Prištinom, biće ključna pitanja u narednom mandatu, ali aktuelni geopolitički momenat stavlja pitanje energetike kao "apsolutni prioritet".
Buduću vladu, na koju se čekalo mesecima, činiće čak 28 ministara, uključujući i tri bez portfelja. Ona će, kako kažu analitičari, biti vlada kontinuiteta i sa starim izazovima, ali će ti izazovi gotovo sigurno snažnije zakucati na vrata u Nemanjinoj 11.
"Manje-više ovo je vlada kontinuiteta, samo što će nova vladati u mnogo težim uslovima nego prethodna. U krajnoj liniji ekonomija, imamo problem i sa sankcijama i sa Kosovom", rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
Srbija između Zapada i Rusije
Za neke analitičare nije bilo mnogo dileme zašto se sa formiranjem vlade odugovlačilo, a pitanje svih pitanja prethodnih meseci bilo je šta će nova vlada uraditi kada je reč o odnosima sa Rusijom i da li će Moskvi uvesti sankcije.
Srbija je, uz Belorusiju, jedina zemlja u Evropi koja se nije pridružila restriktivnim merama Evropske unije, što je dovelo do toga da najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije bude oštriji u odnosu na prethodni, a u njemu je ocenjeno da je usklađenost Beograda sa spoljnom politikom Brisela u padu.
Fonet/Slobodan Miljević
I iako postoje neslaganja i problemi oko značajnih pitanja, Srbija će, kako je istakla Brnabić, nastaviti da radi na evropskim integracijama. Ona je, međutim, naglasila i da Beograd razume poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja.
Povezane vesti
"Da li ćemo se već sada usaglasiti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji i koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom", istakla je ona i dodala da je u interesu zemlje da sa reformama na evropskom putu nastavi.
Komentarišući mogućnost da Srbija uvede sankcije Rusiji, diplomata i nekadašnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić kaže za Euronews Srbija da su najkrupnije stvari na spoljnopolitičkom planu ostavljene da uradi nova vlada.
"Pred novom vladom će što se tiče spoljne politike biti dva najveća izazova. Prvi, možda neće biti u fokusu iz toga što sankcije Rusiji imaju jedan simbolički značaj, one nemaju faktički neki ekonomski značaj pogotovo za Rusiji, pa na kraju krajeva i za Srbiju, izuzev gasa, mada na terenu je došlo do tako fundamentalnih promena da Rusija sada praktično moli Evropu da kupi svaku milijardu kubnih metara gasa. Fundamentalna stvar koju Srbija treba da rešava jeste usklađivanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU. To je poglavlje koje ima najviše primedbi i tu Srbija daleko najviše zaostaje", istakao je on.
Novinar Zoran Panović je gostujući u emisiji Euronews Centar naveo da je,kako je rekao "egzaktan podatak" da je od 10 pristalica SNS devetoro njih protiv uvođenja sankcija Rusiji.
"Takođe ubedljivo većinsko biračko telo u Srbiji nezavisno od partije nije za uvođenja sankcija Rusiji. Tu postoji jedan vrlo bitan faktor, a to je hipokrizija. Ukoliko će Srbija direktno da trpi od politike sedenja na dve stolice, ne znamo kako će javno mnjenje reagovati. Ovo je dilema koja je stvar političke procene", navodi Panović.
Srbija se, podsetimo, u proteklom periodu našla pred brojnim kritikama zbog neusklađivanja sa spoljnom politikom EU, ali i pozivima da to što pre uradi. Ukoliko se to ne bi desilo, mogla bi da trpi posledice, pa je tako u Evropskom parlamentu usvojen i predlog po kom bi pristupni pregovori Srbije trebalo da napreduju samo ukoliko se zemlja uskladi sa sankcijama Rusiji.
Beograd, međutim, ne odustaje od evropskih integracija, a takav zaključak mogao bi da se izvede i iz činjenice da je za novu ministarku za evropske integracije predložena Tanja Miščević koja je pre tri godine bila šefica tima Srbije za pregovore o članstvu u EU. Ipak, iako neki kažu da bi ona mogla da "otkoči" put Srbije ka EU, ključne poluge, kako kaže Đukić, neće zavisiti od nje.
"To ministarsko mesto nije garant (da ne odustajemo od evropskog puta). To mesto sprovodi vrhovnu politiku, zna se gde se odlučuje, zna se kako se odlučuje i Tanja Miščević može samo možda malo bolje da radi od prethodnice, mada je i prethodnica bila toliko dugo na tom mestu da je ona to radila korektno u poslednje vreme. Ali nije ona odlučivala o tome ima li šta da radi i koliko, drugi ljudi su to odlučivali u Srbiji i van Srbije. To što je ona došla tu, apsolutno ništa ne mora da znači", rekao je on.
Povezane vesti
Dijalog sa Prištinom
A čim premijerka položi zakletvu i ministri sednu u svoje fotelje, Vlada Srbije će morati da se uhvati u koštac sa problemom Kosova i najhitnijim pitanjem koje se tiče isteka roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama.
Iako su od specijalnog izaslanika SAD Gabrijela Eskobara i Evropske unije stigli pozivi da se primena odluke kosovske vlade odloži za još deset meseci, zvanično Priština i dalje ne pristaje na to, pa Srbima na KiM od jutros stižu i poruke kosovske policije sa pozivom da preregistruju vozila.
U međuvremenu, u medijima se pojavljuje sve više predloga o tome kako će se pitanje statusa Kosova rešiti, ali i konkretnijih datuma u vezi sa tim do kada bi Beograd i Priština trebalo da postignu konačni sporazum. Gotovo istovremeno, na Zapadni Balkan stiže i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Povezane vesti
Predstavljajući ekspoze, Brnabićeva je istakla da iako Srbija želi da postane članica EU, traži i da svi pokažu poštovanje prema njenom teritorijalnom integritetu, te s tim u vezi pomenula i "crvene linije".
"Naše crvene linije su sasvim jasne. Svetinja su nam: interes Republike Srbije, puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i principima međunarodnog prava, i očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na KiM", rekla je ona.
Fonet/Slobodan Miljević
Kako je dodala, pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, dodala je, prvi sporazum o normalizaciji, Briselski sporazum, mora da bude u potpunosti implementiran.
"Očekujemo od EU i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro već 10 godina od potpisivanja ovog sporazuma, obezbede osnivanje Zajednice srpskih opština sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma", napomenula je ona.
Kako ističe Đukić, Kosovo je verovatno i "vrhovni prioritet", čak i ispred usklađivanja spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom.
Zoran Panović podseća da predsednik Sbije Aleksandar Vučić nikada nije govorio o povratku punog suvereniteta, već je uvek naglašavao kompromisnost rešenja na Kosovu.
"Mislim da Srbija ne može dobiti toliko dobro rešenje, može dobiti rešenje koje čuva dostojanstvo", naveo je.
Bodo Veber, viši savetnik za politiku demokratizacije ocenjuje da je u toku pokušaj preokretanja celokupnog političkog dijaloga ka jednom ozbiljnom pravcu.
"Ova nemačko-francuska inicijativa je pokušaj da se dijalog vrati na svoje statusno pitanje. Svakako će sve veći biti pritisak na Beograd da se ozbiljnije odnosi ovom pitanju Kosovu, kao i po pitanju opredeljenja između Zapada i Istoka", navodi Veber.
Podsetimo, kandidat za ministra inostranih poslova jeste lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, koji je već obavljao takvu funkciju, a koji je poznat i po "kampanji otpriznavanja nezavisnosti Kosova". I njegovo imenovanje neki vide kao jasan znak da će Kosovo definitivno biti u fokusu nove vlade.
Energetika "apsolutni prioritet"
Osim što je rat u Ukrajini izmenio iz temelja neke političke i geostrateške koncepcije, uticao je na ekonomiju više nego što je prvobitno i moglo da se zamisli. Inflacija je doživela skok u skoro čitavoj Evropi, a kontinent je postao posebno nesiguran kada je reč o snabdevanju energentima.
Brnabićeva je izlažući ekspoze istakla da će u novom mandatu energetika biti od apsolutnog prioriteta, odnosno nova energetska politika Srbije.
"U energetici, nakon decenija stagnacija, već smo krenuli da menjamo stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete", istakla je ona.
Energetika će biti primarni izazov za novu Vladu Srbije, posebno u pogledu obezbeđivanja energenata, ističe za Euronews novinar lista Danas Aleksandar Milošević. On dodaje da, nakon što je, kako kaže, EPS prošle godine uništen, i nakon havarija sa Tentom, Srbija se danas u potpunosti oslanja samo na uvoz struje, što državu na dnevnom nivou košta par miliona evra.
Upravo je fotelja u Ministarstvu rudarstva i energetike bila "najvrelija", a dosadašnju ministarku Zoranu Mihajlović zameniće Dubravka Đedović Negre koja je i sama istakla da je Srbija izložena globalnim problemima u energetskom sektoru. Stručnjaci ocenjuju da će se pred novom ministarkom naći mnogo problema, a kao prioritet ističu da mora da se uredi funkcionisanje EPS-a.
"Prvo što će morati da se rešava, da ponovo profunkcioniše EPS, dakle kopovi su zapušteni moraju da se otkriju ti kopovi, da se dođe do uglja koji bi mogli ponovo da počnemo da koristimo. I naravno, da se termoelektrane dovedu u stanje koje potpuno operativno. Da mogu da rade u punom kapacitetu", kaže profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac.
Funkcionisanje tog sistema u vremenima kada je gas zbog rata u Ukrajini skup ili ga nema se pokazuje kao ključno. Izbor između istoka i zapada u eneregtici se, makar na papiru, za Srbiju pokazuje kao lak.
"Tu smo potpuno zavisni od ruskog gasa. Ove interkonekcije koje će biti izgrađene samo delimično će moći da prevaziđu taj problem. Mi ćemo još dugo vremena biti oslonjeni na taj ruski gas. Dakle, i dalje ćemo morati da imamo pažljiv odnos prema Rusima, jer to je 30 odsto naše energetike", kaže Banjac.
A kada je reč o inflaciji, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je oba znatno viša od one o kojoj se govori, ali i da kriza još nije dotakla dno i da će trajati.
"Realna inflacija je mnogo veća. Cena mleka, hleba... je otišla 30, 40, 50 procenata naviše. Siromašni građani su najviše na udaru, jer oni kupuju one namirnice koje su natprosečno poskupele", rekao je on i dodao da su plate značajno manje, kao i da su mnogi izgubili posao", rekao je on za K1.
Prema njegovim rečima, osnovni zadatak za svaku vladu je da obezbedi visoku zaposlenost ljudi, rast BDP-a i solidan priliv u budžet zemlje.
"Inflacija će iskočiti, spoljni dug će rasti. Ako se vlada dobro posveti ovim pitanjima imaćemo i prostora za rast plata, neće rasti potreba za uzimanjem stranih kredita, nećemo imati budžetski deficit", smatra on.
Vladimir Vučković, predavač u mokrogorskoj poslovnoj školi za Euronews Centar da ekspoze nije dao previše konkretnih rešenja, "niti to možemo da očekujemo u ekspozeu na način na koji bi to ekonomisti voleli".
"Ovo je neki nivo strategije koja će se voditi u narednom periodu i u tom smislu očekivano je da stvari budu uopštene. Ali i pored tog pristajanja na uopšteniju priču, falile su neke konkretne stvari. Ono što jeste konkretno rečeno, da će se javni dug držati ispod 60 odsto BDP-a i da će se ciljati da penzije budu 500 evra prosečno a plate 1.000 evra do 2026. Odatle možemo da izvučemo šta to znači. To jeste kontinuitet politike i lepih želja u krajnoj liniji", dodao je Vučković.
Preporuka za vas
Komentari (0)