Federika Mogerini u Beogradu: Pozvala studente iz Srbije da se prijave na master studije Evropskog koledža

Rektorka Koledža Evrope sa sedištem u belgijskom gradu Briž Federika Mogerini danas je u Beogradu prezentovala srpskim studentima programe te institucije i uputila im poziv da se prijave za školarine master studija u Poljskoj, Albaniji i Belgiji.

"Uvek slušamo da su mladi budućnost. Ubeđena sam da niste budućnost, već sadašnjost. Već ste građani i imate moć, samo treba da kroz obrazovanje, veštine i umrežavanje tu moć iskoristite. Primarna misija koledža je osnaživanje mladih i zato ja ohrabrujem studente iz Srbije da se prijave za naše školarine", rekla je Mogerini u Evropskoj kući u Beogradu, na prezentaciji Koledža.

Prema njenim rečima, istorijski kampus koledža je osnovan pre 75 godina u Brižu i on podrazumeva četiri odeljenja za studije prava, politike, ekonomije i međunarodnih odnosa.

Koledž danas broji 340 studenata i oko 50 nacionalnosti koji žive u sedam domova u centru grada gde se druže, žive zajedno i studiraju.

Rektorka je istakla značaj ovog postdiplomskog instituta evropskih studija za društvo, državu, region, Evropsku uniju, ali i pre svega za mlade koji žele da usavršavaju svoje znanje i veštine.

Ona je objasnila da na Evropskom koležu studenti mogu da se upišu samo na master studije, koje traju jedan semestar, kao i da svi predmeti sadrže ugao gledanja EU na određenu temu.

Tanjug/Nemanja Jovanović

"Evropski koledž nudi samo postdiplomske, odnosno master studije. Dakle, mi nismo univerzitet, mi ne radimo prvi stepen studija, radimo master nakon diplomiranja. Traje godinu dana, tačnije deset meseci i bavi se evropskim studijama, sve što radimo je EU. Bilo koji predmet koji predajemo ima ugao gledanja EU na to", objasnila je.

Mogerini ističe da je velika prednost obrazovnog sistema Evropskog koledža to što na 340 studenata postoji 250 profesora, što skoro da omogućava rad jedan na jedan svakom studentu.

"To je pravi luksuz i moguće je funkcionisati tako jer radimo na bazi gostujućih profesora. Profesori predaju i takođe rade negde drugde, dođu na fakultet, održe svoj kurs i ispite, nadgledaju svoje teze, a zatim se vraćaju u druge institucije u kojima rade", objasnila je.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je široku popularnost Evropskog koledža na prostoru Zapadnog Balkana i dodao da otvaranjem kampusa u Tirani koledž prati napredak integracije Zapadnog Balkana u EU.

Zainteresovani kandidati za master studije na Evropskom koledžu moraju da imaju odgovarajući stepen studija, odnosno master stepen po Bolonji ili završene osnovne akademske studije sa najmanje 240 stečenih bodova.

Parkić: Koledž Evropa postao još jedan integrativni faktor Evrope

Povodom dolaska Mogerini u Beograd gost Euronews Srbija bio je Nebojša Parkić iz Evropske kuće u Beogradu, koji je objasnio da je Koledž Evropa postao još jedan integrativni faktor Evrope.

"On je 1949. otvoren u Brižu, odnosno u Belgiji, 1992. je otvoren u Poljskoj, odnosno u Natolinu, u predgrađu Varšave. I prošle godine je otvoren u Tirani. Povodom otvaranja koledža u Natolinu, nedavno je Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, rekao da je to bio još jedan od dokaza, tada 1992. malo nakon pada Berlinskog zida, koliko je potrebno da se Evropa ujedini, odnosno da bude jedan jedinstveni subjekt. Otvaranje Koledža Evropa u Tirani, odnosno u jednoj od država koja se nalazi u procesu proširenja, u očima mnogih jeste još jedan od dokaza koliko taj proces sada ima neku dinamiku. I on je fokusiran na studente koji su završili studije, odnosno koji su u postdiplomskom procesu, u državama kandidatima i uopšte u ovom regionu", rekao je Parkić.

Kako je objasnio, iz Srbije mogu da konkurišu svi oni koji imaju 240 ESPB poena.

"Sam proces prijavljivanja je počeo u oktobru, traje do januara. Većina onih koji studiraju u Tirani su studenti koji imaju određene vrste stipendija. Postoje programi i u Brižu i u Natolinu koji su fokusirani na ekonomiju, politiku, na procese evropskih integracija itd. Mogu da konkurišu svi koji imaju 240 ESPB bodova i mogu da se opredele za neki od tih koledža, odnosno za neki od tih tri kampusa", dodao je on.

"Kajaće se oni koji slave pobedu Donalda Trampa"

Federika Mogerini izjavila je ranije danas da kao glavne opasnosti za svet, a posebno za Evropu, vidi dodatne carine koje se uvode, ratove na istoku Evrope i Bliskom istoku i kršenja ljudskih prava.

Govoreći na panelu "Svet posle izbora u SAD i EU" na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji, bivša šefica diplomatije EU je dodala da će oni koji danas slave pobedu Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, za par meseci shvatiti da će i njima biti teško.

Ona je rekla da je veoma brine kako će dodatne carine koje se uvode na robu iz nekih zemalja uticati na svetsku trgovinu i da ne razume samu logiku uvođenja tih carina.

Govoreći o ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, Mogerini je rekla da je brine kako će to što je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika uticati na poštovanje međunarodnog prava.

"To će imati implikacije u Ukrajini, na Bliskom istoku, i drugde u svetu. Verujem da će pokušati da prati ono što je rekao", rekla je Mogerini.

"Bez uticaja na Zapadni Balkan"

Naglasila je da je brine i kršenja ljudskih prava i nedostaci u demokratskim sistemima. 

"Međunarodni poredak zasnovan na normama, međunarodno pravo, jednostavno nije relevantno. Verujem da su vrednosti element koji će imati uticaj u svim delovima sveta od Evrope, pa do SAD. Ljudska prava, vladavina prava, demokratija, različitost i inkluzija", rekla je Mogerini.

Ona je istakla da je veoma brine ono što će predsednik SAD ne samo reći, već i uraditi, u vezi sa tim fundamentalnim vrednostima koje su okupile zemlje u transatlantsku zajednicu.

"Verujem da će imati veoma snažan uticaj u američkom društvu, ali takođe, potencijalno, širom evropskih društava i sveta, u smislu podsticanja manje liberalnih pristupa", poručila je Mogerini.

Prinskrin/Tanjug video

Na pitanje o tome što u Evropi postoji mnogo oprečnih stavova po pitanju percepcije bezbednosnih pretnji širom Evrope, kao i o samom ratu u Ukrajini, Mogerini je podsetila da je bila na funkciji šefice diplomatije EU kada je Tramp prvi put izabran za predsednika SAD nekoliko meseci posle Bregzita.

Kako je rekla, tada su svi govorili da će Tramp uništiti EU i da je to početak njenog kraja.

"Ali desilo se suprotno. Lideri preostalih 27 okupili su se i rekli, OK, moramo se ponovo posvetiti i moramo ostati jedinstveni u pregovorima o Bregzitu. Moramo da stanemo zajedno ispred svega što će doći, jer u ovom trenutku nismo znali šta dolazi", navela je Mogerini.

Dodala je da su tada započeli odbrambenu saradnju i saradnju sa NATO.

"I počeli smo da postavljamo osnovu za evropsku odbranu koja je već bila u ugovorima, ali nikada nije aktivirana...Tako da verujem da je ključ kapaciteta Evropske unije da reaguje ili deluje pred velikom krizom ili izazovima, sa kojima se danas očigledno suočavamo. Čim se percepcija veličine pretnje podelila, reakcija je bila brza, jedinstvena i veoma relevantna što je ranije bilo neverovatno i nezamislivo, čak i ako su mnogi ranije pokušavali", istakla je Mogerini.

Dodala je da je, nažalost, ''bio potreban rat i ruska invazija na Ukrajinu da bi EU isporučila oružje i iskoristila Evropski mirovni fond kako bi zaista uradila nešto značajno''. 

"U moje vreme, sećam se da su nam bili potrebni meseci i meseci beskrajnih debata da uspostavimo Evropski mirovni fond samo za isporuku nesmrtonosne opreme. Moramo da budemo na ivici katastrofe, pogledamo dole i kažemo, u redu, ne, možda ovo nije mesto gde želimo da idemo. I tada je Evropska unija u stanju da deluje brzo i ujedinjeno, i to na veoma sadržajan način", poručila je Mogerini.

Govoreći o uticaju pobede Trampa na region Zapadnog Balkana ona je rekla da ne veruje da će to imati nekog većeg značaja za region i Evropu.

Opširnije o ovome pogledajte u videu na početku teksta.