Shinas za Euronews Srbija: Od januara "eksplozija" ilegalnih migracija na zapadnobalkanskoj ruti, potrebna šira saradnju

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/10/2022

19:36

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Shinas boravi u zemljama Zapadnog Balkana zbog porasta broja ilegalnih graničnih prelaza, a u intervjuu za Euronews Srbija on je rekao da je od januara ove godine došlo do "eksplozije" nelegalnih migranata na zapadnobalkanskoj ruti, ali i da bi Srbija trebalo da ima bezvizne režime samo sa zemljama sa kojima ima i Unija.

Vaša ekselencijo, hvala vam što govorite za Euronews Srbija. Videli smo da je glavni cilj vaše posete Srbiji da koordinirate rad sa Srbijom u oblastima migracija i pomognete vlastima Srbije oko politike migracija i azila. Šta je postignuto tokom posete?

Od januara ove godine imamo ekploziju nelegalnih migranata po ruti preko Zapadnog Balkana. To se delom može objasniti porastom pokretljivosti stanovništva posle pandemija kovida, ne samo kod migranata već i kod turizma. Ali, mislim da situacija na Zapadnom Balkanu zahteva širu saradnju između evropskih institucija i naših prijatelja i partnera na Zapadnom Balkanu i to iz prostog razloga da su migracije nešto čime se moramo baviti svi zajedno. Počeo sam turneju po regionu ove nedelje, u ponedeljak sam bio u Skoplju, danas sam u Beogradu a onda idem u Tiranu i Sarajevo. Svrha tih kontakata je zajednički rad sa svim partnerima na boljim graničnim merama, da ih bolje podržimo u radu sa migrantima na granici i u migracionim centrima, da pomognemo organima reda i sudstvu da se bori protiv krijumčara ljudi. Takođe da uskladimo viznu politiku trećih zemalja sa viznim režimom Unije i stvorimo uslove za veće prisustvo Fronteksa na terenu. Srbija je bila vrlo koristan i konstruktivan partner u svim tim oblastima i zahvalan sam i predsedniku i premijerki na velikoj podršci", rekao je.

Upravo ste se vratili sa potpisivanja sporazuma koji bi Srbiji trebalo da pomogne u upravljanju migracijama. Možete li nam reći nešto više o prirodi tog sporazuma?

Kao što verovatno znate mi već izdašno podržavamo Vladu Srbije u upravljanju migracijama ali danas smo okrenuli još jedan list i potpisali sporazum koji će Srbiji obezbediti 37 miliona evra ne samo za migracije već i za zdravstvene i druge usluge neophodne migrantima. Osim toga, sprema se i još 20 miliona, dakle sve ukupno oko 57 miliona evra svežeg novca za ovu zemlju što je značajan doprinos. Radićemo i na tome da sve zemlje Zapadnog Balkana dobiju još 30 miliona evra za unapređenje rada sudstva i tužilaštava da se agresivnije bore protiv krijumčara ljudi. Moramo da razbijemo poslovni model tih krijumčara i u tome ćemo, obezbeđivanjem resursa, pomoći parterima na Zapadnom Balkanu. Vrlo mi je drago da je u Beogradu napravljen ovaj korak i potpisan sporazum.

Koliki je problem to što se među 22 zemlje sa kojim Srbija ima bezvizni režim nalaze i zemlje sa kojima Evropska unija ima režim viza. Postoje tvrdnje da Brisel ima problem sa migracijama iz nekih zemalja čiji građani koriste Srbiju kao polaznu ili ulaznu tačku za dalje putovanje u Evropu. Da li je o tome bilo reči?

Da, razgovarali smo o tome i vrlo je logično da, budući da Srbija ima sporazum o bezviznom režimu sa Evropskom unijom, ona bezvizne režime treba da ima samo sa zemljama sa kojima ih ma i Unija. To je jedino što ima smisla. Sve zemlje Unije treba da budu usklađene i to ja lako i razumeti i objasniti. Zahvalan sam na tome što mi je Vlada pružila uveravanja da će se uskladiti. Pozdravljam i cenim tu odluku.

Da, čuli smo da je predsednik Vučić rekao da ćemo se uskladiti s tom politikom Unije o vizama i azilu. Ali, koje konretne korake Srbija treba da preduzme za bolje regulisanje migracija, osim borbe protiv krijumčara koju ste pomenuli. Da li su dogovori sa nedavnog sastanka Austrije, Mađarske i Srbije o tom pitanju u skladu sa politikom Unije?

Jesu. Apsolutno. Potpuno smo usklađeni sa inicijativom lidera Austrije, Mađarske i predsednika Vučića. Ja, naravno govorim u ime svih 27 zemalja članica Evropske unije ali moram da kažem da je zadovoljstvo i čast da su me prijatelji u Srbiji tako brzo i u potpunosti razumeli u vezi s tim koliki su ulozi u ovom problemu. Za Srbiju će nam u fokusu biti usklađivanje politike, kontinuirana podrška i veće prisustvo Fronteksa ne samo na granici sa Bugarskom već i sa Severnom Makedonijom.

Na širem planu, kako su zaključci i razgovori u Pragu na skupu evropske političke zajednice dočekani u Briselu? Je li Komisija zadovoljna ishodom?

Jesmo. Ohrabrujući događaj. Videli smo nešto novo što okuplja ne samo užu porodicu već i širu porodicu. Znate, i u privatnom životu vam je prijatno da sedite s porodicom i rođacima. Bila je to dobra ideja koja je omogućila da se naši politički lideri iz svih krajeva kontinenta sretnu oči u oči u ovom teškom geopolitičkom trenutku. Mnogi od sukoba su se to izglađivali, ljudi su konačno mogli o svemu da porazgvaraju i da shvate da kao Evropljani u teškim trenucima treba da izađemo iz naših institucionalnih stega. Na primer, uvek je dobro da sa prijateljima možete da razgovarate bez strogih pravila pristupnog procesa ili politike susedstva. Bio je to jedan širi pogled na Evropu, vrlo pozitivan i konstruktivan i predsednik Vučić koji je prisutsvovao sastanku potvrdio mi je da je i on to tako doživeo.

Kako je Brisel reagovao na razgovore u Pragu o energetici, o sankcijama Rusiji i pokušajima Balkana da na neki način dobije olakšicu kod sankcija za ruske energente?

Mislim da Prag nije trebalo da bude mesto odluka, već mesto na kome ćemo razumeti položaj jedni drugih. Znam šta me pitate, šta je suština vešeg pitanja i ne bih sada da predviđam odluke koje će se donositi do prvog decembra ali mogu da kažem da i zbog razgovora u Pragu i zbog drugih razgovora i kontakata mi razumemo šta je rizik za zamlje poput Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Imamo još mesec i po dana da radimo zajedno i prilično sam uveren da ćemo na kraju postići rešenje koje će uvažiti svačije bolne tačke. Nismo još do toga došli ali doći ćemo.

Koji je opšti stav Evropkse komsije kad je reč o usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom Unije?

Srbija je na putu da postane punoprevna članica Evropske unije i nadamo se da će uskoro to i biti. Ona je već član naše porodice. Naći ćemo joj mesto u srcu Unije, ja u to uopšte ne sumnjam. To nikako ne znači da Srbija treba da pokida svoje istorisjke, kultutne, društvene veze sa drugim delovima Evrope. Nismo u staljinističkom dobu i ujedinjeni smo u svojim različitostima, ne moramo svi isto da mislimo. Treba napraviti razliku između diplomatske potrebe da se uskladite sa klubom čiji član želite da budete i održavanja svojih kulturnih i društvenih potreba. te stvari se ne isključuju.

Pitam vas to zato što su lideri nekih evropskih zemalja tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija govorili o tome da ovo nije dobar trenutak da se bude neutralan i da dok besni rat u Ukrajini svi moraju da se opredele "Ili ste sa nama ili ste protiv nas". Ima li takvih tonova u Evropskoj komisiji.

Da, neću da krijem da postoje mnogi u Evropskoj uniji, uključujući ilidere, koji su osetljivi, koji, gledajući posledice ovog iracionalnog i nelegalnog rata u Ukrajini posmatraju sve oko sebe i očekuju da se svi slože oko stava u ovom teškom momentu a posebnooni koji teže da budu jedni od nas. Mislim da taj momenat u Ujedinjenim nacijama nije bio najbolji mogući treu+nutak ali napuštam BEograd uveren da on neće poremetiti odlučnost Srba i Srbije da svoju budućnost vežu za Evropsku uniju.

I na kraju najšire pitanje, u trenutku kada besni rat, kada se uvode sankcije na energente, kada je Evropa godinama udaljena od proalaženja prave zamene za ruske energente, pa se još i oštećuje energetska infrastruktura, koliko mnogo i koliko dugo mislite da će sve to poremetiti evropski način života?

Savršeno shvatam vaše pitanje. Ako pogledamo od 2010. godine obrazac politike Evropske unije je bio neprestano upravljanje krizama. Borba sa krizama je postala naša nova normalnost. Od 2010. smo se više bavili krizama nego normalnim političkim radom. Bile su finansijska kriza, Bregzit, migracije, pandemija i sad rat. Ali posle svega ostaju dva zaključka koja su odgovor na vaše pitanje. Prvi je da se Unija pokazala otpornijom i jačom nego što su se naši neprijatelji nadali a posmatrači očekivali. Bili smo uzdrmani ali nismo pali i u svim tim krizama evrospka rešenja su bial dovoljna da otklone prretnju. To je prvi zaključak a drugi je da su sve te krize pomogle Evropi da iz doba nevinosti i naivnosti pređe u novu eru u kojoj se onanameće. Evropa više nije samo ta koja se samo sviđa drugima i koju poštuju već je se ponekad i plaše, plaše se naše sposobnosti da uzvratimo udarac, a organizujemo kupovinu oružja Ukrajini, da se borimo protiv propagande, branimo demokratiju. Optimista sam što se tiče evropskog načina života jer on je naš štit, oružje i prilika da nam život bude bolji.