Samardžić: Neko protestom studenata odlično rukovodi, Srebrenica nam se vraća upornošću kojom odbijamo da je priznamo

Nakon tragedije u Novom Sadu, kada je nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici poginulo 15 osoba, počeo je talas protesta u Srbiji, pre svega u Novom Sadu, a potom i u Beogradu, a podržale su ih i javne ličnosti, među kojima je i profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Nikola Samardžić.

On je za sarajevsko "Oslobođenje" govorio upravo na temu protesta u Srbiji, ali i o drugim odnosima, poput događaja u Srebrenici 1995. godine, kao i o senci Josipa Broza Tita nad regionom.

Kako gledate na trenutno stanje u Srbiji?

"Tragedija gotovo da je bila očekivana. Sistem je korumpiran i otuđen, institucije neefikasne i podređene izvršnoj vlasti i njenim neformalnim instrumentima: parapolicijske snage, organizovani kriminal i crkvena hijerarhija. Opozicija s vladajućim strukturama deli sve osnovne vrednosti u odnosu prema prošlosti i budućnosti. U toj ravnoteži nemoći, u kojoj je očigledno da su iscrpljeni intelektualni potencijali jedne razorene, tribalizovane kulture, pojavila se treća politička snaga koja pokušava da vlast primora na poštovanje zakona i političku odgovornost", rekao je Samardžić i dodao:

"Zahtevi su precizni: odgovornost nadležnih, oslobađanje uhapšenih i povećanje budžeta za prosvetu. Sva dalja očekivanja bila bi preterana. Mi nismo Gruzija ili Moldavija, koje zahtevaju evropsku budućnost, mi nemamo taj sukob generacija, mladi samo kopipejstuju zablude i glupost predaka".

Protestima su se priključili i studenti. Blokirani su brojni fakulteti, a masa mladih ljudi poručuje da je dosta represije i traži odgovornost. Mogu li studenti promeniti stanje u Srbiji?

"Zahtevi pobunjenih studenata, tako svedeni, ipak pozivaju na promenu sistema, na vladavinu prava i na demilitarizaciju državne strukture. Podsetio bih, a to se organizovano zataškavalo i u vladinim i u nevladinim medijima, počinioci zločina u “Ribnikaru” i Mladenovcu su takođe mlađi pripadnici jedne parapolicijske i jedne vojne strukture. Nama se Srebrenica vraća onom upornošću kojom odbijamo da je priznamo. Na drugoj strani imamo jednu političku kastu kojoj takve reforme ne odgovaraju, a cela je iz dubina Miloševićevog zločinačkog režima, Vučić i Dačić u vlasti, i Đilas i Šolak u opoziciji", ističe on.

Da li je pozicija srpskog predsednika Aleksandra Vučića trenutno upitna? Može li se ovim protestima promeniti vlast i preko koga da taj mladi svet artikuliše svoje zahteve?

"Vučić dobro zna zašto je uzrujan. Neko protestom odlično rukovodi. Nema one tupavosti opozicionih protesta kojima se politika, jednim trolovanjem koje se ponavljalo, vraćala u domen Vučićeve ideologije i uticaja. Još se ne postavlja pitanje na koju ćemo stranu sveta, u Evropu ili Rusiju, a to pitanje je suštinsko koliko je bolno za sve koji bi u azijatskom poretku da uživaju u zapadnjačkom komforu i izvesnosti, a to će uskoro, nadam se, postati očigledno nemoguće", objašnjava on.

Bratstvo manastira Visoki Dečani javno je podržalo studente, no ta je objava ubrzo obrisana sa društvenih mreža. Kako to komentarišete?

"Mi imamo jednopartijsku vlast u kontinuitetu od 1903. i crkva je segment vlasti, pod Vučićem malo poslušnija. Vremenom se ta vlast preciznije definisala u smislu simbioze svetosavlja i komunizma, još sredinom tridesetih godina XX veka. Tito se prilagodio toj partokratiji, 20 godina je držao Rankovića kao potpredsednika svega i koristio SPC kako bi smirivao duhove. A sad konkretno, na vaše pitanje, SPC ne plaća porez i nema pravo da iskazuje političke stavove, “no taxation, no representation”, potrebno ih je ignorisati, a jasno je odakle sve vodi. I nemojte imati iluzije, da 'bratstvo' ne pripada istoj vojno-policijskoj strukturi", iznosi Samardžić svoje viđenje.

Kako biste ocenili stanje i odnose u regionu? Šta nam je najveća kočnica za izgradnju boljih, dobrosusedskih odnosa?

"Prvo da se okonča raspad Jugoslavije, koji je odgođen, dok se dezintegrišu BiH i Crna Gora. Kvadraturu svih naših krugova moguće je razrešiti samo evropskom integracijom. Nakon integracije Rumunije i Bugarske, u ovom trenutku nam je potrebna regionalna inicijativa za Šengen. Jedine granice Srbije i BiH, konkretno, sa EU, koje EU ne kontroliše su na nekoliko aerodromskih postaja i to nema više veze ni s našim bezbednosnim kapacitetima, besmisleno je da ostajemo crna rupa i ometamo i sebe i druge", smatra Samardžić.

Uživa li Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, i dalje Vučićevu podršku i kako se to održava na BiH? Imaju li i Dodik i Vučić razlog polagati nade da će im dolazak Donalda Trumpa na čelo SAD-a otvoriti puteve za ostvarenje snova?

"Vučić i Dodik uspeli su da srpski entitet učine ruskim. Srpski narod u BiH postao je ruski narod, potčinjen jednoj partiji i njenoj kriminalnoj strukturi. Taj proces je posledica paradigme u koju su Milošević i Karadžić smestili svoje pristalice i podanike, paradigme raspada Sovjetskog saveza kojom su oni preuzeli carističko i staljinističko nasleđe na istim osnovama na kojima ih je obnovio, uzajamno približio i reaktivirao Vladimir Putin. Dobra vest bila bi da je Dodik prodao Nešića, a uvek je bio spreman na svaku trgovinu. U širem okviru, Trampov povratak zapravo je šansa za evropske lidere, ukoliko budu složni i sposobni, da izgrade zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, pomognu Ukrajini da vrati okupirane teritorije i potom se obračunaju s Putinovim marionetama", objašnjava Samardžić.

Kako se u domaće konstrukcije i želje uklapa ruski maligni uticaj?

"Polovina BiH je ruska gubernija. Sarajevo je zalutalo u nesvrstane. Time je celina u sferi malignih uticaja. Sve s Putinovim Čovićem", kaže on.

Kako gledate na odnos EU prema Zapadnom Balkanu, posebno BiH? Sa druge strane, je li litijum možda razlog zašto se Vučiću često gleda kroz prste u Briselu?

"Za ostatak neintegrisane Jugoslavije ključne su funkcije EU komesara za spoljnu politiku i bezbednost i za proširenje. Federika Mogerini bila je u prelomnim godinama, 2014-2019, visoka predstavnica i potpredsednica Evropske komisije: 2014. krenula je agresija Rusije na Ukrajinu, 2015. Rusija je pokrenula migrantski talas iz Sirije, 2016. Bregzit i Tramp. Sve vreme je zastupala krvave dogovore koje su postavili Vladimir Putin i Angela Merkel davne 2007. Putinu je sličnu podršku zatim davao Đozep Borelj. Kaja Kalas nema njihovo političko uporište, ona nije potekla iz centara političke i ekonomske korupcije kao Mogerini i Borelj", objašnjava Samardžić i dodaje:

"U međuvremenu, u toku poslednjih 10 godina ruska agentura postavila je moćne tačke koruptivnog uticaja u evropskim medijima, biznisu, po univerzitetima. Prethodni komesar za proširenje takođe je bio agent ruskog uticaja. Ne očekujem da će Marta Kos pokrenuti novi talas proširenja bez strateškog dogovora koji opstruišu i članice koje su Putinove države vazali ili zapadnoevropske vlade koje su cinične i u odnosu na Zapadni Balkan i na tragičnu sudbinu Ukrajine. Donald Tramp je svojom drugom pobedom zapravo ukinuo NATO, koji je osnovan kako bi se Evropa zaštitila od Sovjeta. I to bi mogla biti dobra vest, u tom smislu da je otvoreno pitanje kako će EU ubuduće voditi spoljnu i bezbednosnu politiku u odnosu na Rusiju, Kinu, Iran ili Katar i da li će proširenje, integracijom cele bivše Jugoslavije, Albanije, Moldavije i Gruzije, zapravo dokazati smisao svog osnivanja".