Srbija "značajno usklađuje" viznu politiku sa EU zbog migranata: Slede promene na "crnoj listi" koju čine 22 zemlje

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

10/10/2022

07:15

Srbija "značajno usklađuje" viznu politiku sa EU zbog migranata: Slede promene na "crnoj listi" koju čine 22 zemlje - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Srbija bi, prema najavama predsednika Aleksandra Vučića, do kraja godine svoju viznu politiku trebalo značajno da uskladi sa Evropskom unijom. Razlog za to je ponovni rast broja dolazaka izbeglica što je, kako je rekao Vučić, "nemali teret za relativno malu zemlju". Srbija se na svom evropskom putu više puta suočavala sa problemom neusklađenosti spoljne politike, u okviru koje spada i vizna politika, zbog čega je više puta opominjana u Izvešajima o napretku. I dok bi cilj bio taj da Srbija više ne bude "ulazna zemlja za ilegalne migracije", smatra se da bi ovakva promena bila bi pozitivan korak Srbije u integracijama.

"Time ćemo onemogućiti da neko koristi Srbiju kao dolaznu zemlju ne zbog stvarnih potreba, već ilegalne migracije na zapad", rekao je Vučić, dodajući da će do kraja godine doći do "značajnog usaglašavanja" o čemu će obavestiti predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen. Šta, međutim, predstavlja "značajno usklađivanje"?

Glavna tema samita održanog u Budimpešti, gde se Vučić sastao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, bilo je upravo kako da ove tri zemlje naprave "bedem" protiv ilegalnih migracija. Da je u toj nameri možda problem Srbija prvo se moglo "pročitati" iz nedavnih izveštaja zapadnih, a pre svega austrijskih medija, u kojima se tvrdi da je u Austriji drastično porastao broj zahteva za azil ljudi iz Indije i Tunisa. To je objašnjavano činjenicom da je građanima tih zemalja u Srbiju dozvoljen ulazak bez vize, odakle se oni kreću dalje na zapad.

Nije tajna da je bezvizni režim za 22 zemlje sveta bio je zaista problem u prethodnim izveštajima Evropske unije o napretku Srbije, a osim Indije i Tunisa koje pominju zapadni mediji, države koje su navođene kao sporne su i Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Burundi, Kina, Kuba, Gvineja Bisao, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam i Turska.

U okviru Poglavlja 24 - Pravda, sloboda i bezbednost koje, između ostalog, podrazumeva i migracije, kontrolu granica i vizni režim, Srbija kao kandidat mora da izvrši reformu svoje vizne politike.

I dok sa jedne strane stručnjaci za Euronews Srbija navode da je na sastanku u Budimpešti uglavnom bilo reči o migracijama pomoću avio prevoza, dodaju da ovo svakako Srbiji može da donese benefite pogotovo pred novi izveštaj Evropske komisije. Ipak, naglašavaju, na spisku zemalja nisu sve "problematične na isti način" niti su sve sporne kada je reč o migracijama, jer, najkraće rečeno, bezvizni režim koji Srbija ima odraz je i ekonomskih odnosa sa nekim od tih zemalja.

Do Evrope preko Balkanske rute

"Imamo ponovo rast izbeglica iz Avganistana, Sirije, Pakistana i drugih zemalja. Istovremeno imamo i dolazak ljudi iz Rusije. Na današnji dan imamo registrovano 17.000 onih koji imaju boravak u Srbiji iz Rusije i Ukrajine zajedno. To je sve nemali teret za jednu relativno malu zemlju kakva je Srbija", rekao je Vučić.

A sa ovim problemom ne suočava se samo Srbija, već i ostatak Evrope. Kako je nedavno pisao Dojče vele, broj tražilaca azila u Nemačkoj se u prvoj polovini 2022. znatno povećao, a najviše ljudi dolazi preko takozvane Balkanske rute. U Austriji je trenutno neobično mnogo zahteva za azil od ljudi iz Indije i Tunisa, a od jula Indijci podnose najviše zahteva. To se, između ostalog, objašnjava činjenicom da je građanima tih zemalja dozvoljen ulazak u Srbiju bez vize. Odatle onda mnogi kreću dalje ka Zapadu – čak i do Luksemburga.

I bečki Standard prenosi izjavu jedne portparolke evropske komesarke za unutašnje poslove koja kaže da je od "ključnog značaja" da države Zapadnog Balkana usklade viznu politiku sa EU.

"Zaista, u Austriji preko beogradskog aerodroma i Zapadnog Balkana stiže sve više građana iz onih država kojima ne treba viza za Srbiju. Ovde podnose zahteve za azil koji su praktično osuđeni na neuseh, ali im za prvo vreme daju mogućnost da ostanu. Onda putuju dalje, recimo na jug, gde proizvode evropsko voće i povrće", piše Standard.

I iako niko od zvaničnika nije detaljnije obrazložio šta bi "značajno usklađivanje" tačno značilo, stručnjaci navode da je ovde verovatno najviše reč upravo o državljanima nekoliko zemalja, pre svega Tunisa i Indije. Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović za Euronews Srbija kaže da se i dalje očekuje niz tehničkih dogovora.

"Jedan značajan broj ljudi koji je došao kod nas preko aerodroma, usled liberalnog viznog režima koji imamo sa tim zemljama, dolazi i prelazi granice Srbije i odlazi u EU. Radi se o ljudima iz Tunisa, Indije, Burundija... Na to se izgleda odnosi ovo usaglašavanje viznih politika, jer Srbija u procesu evrointegracija treba da usaglasi svoj vizni režim sa viznim režimima zemalja EU. Tu i dalje se očekuje niz tehničkih dogovora, ali je bitan deo u borbama protiv migracija ovog tipa, zaključenje sporazuma o readmisiji sa zemljama odakle ti ljudi dolaze. To je jako težak proces, zemlje porekla odbijaju da zaključe takve sporazume, pa je pitanje koliko efikasno to pitanje može da se rešava", rekao je on.

Sa druge strane pak, Đurović ističe da kada je reč o ljudima koji dolaze kopnenim putem, migracija je masovna i teško može da se očekuje od Srbije da zaustavi interkontinentalnu migraciju, pa čak i uz pomoć Mađarske i Austrije.

"Kada to nisu uspele Turska, Bugarska i Grčka, vrlo su male šanse da Srbija sa svojim kapacitetima i teškom granicom na jugu, može da zaustavi globalni fenomen kakav je od 2015. do danas - migracija koja nesmetano prolazi kroz našu zemlju i Balkan, i okončava se u zemljama EU", rekao je on.

"Poen" pred novi izveštaj o napretku Srbije

Građanima određenih zemalja van Evropske unije potrebne su vize za ulazak u zonu Šengena. Do sada je Evropska unija zaključila sporazume o viznim olakšicama sa pojedinim zemljama koje nisu deo Unije na osnovu kojih građani tih zemalja mogu putovati u EU bez viza i obrnuto. Jedna od tih zemalja je i Srbija, a ona je, kako se navodi u prošlogodišnjem izveštaju, svoj vizni režim sa EU usaglasila samo delimično.

Komentarišući za Euronews Srbija, urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže da je bezvizni režim koji Srbija ima sa Turskom, Rusijom i Kinom prvenstveno vezan za ekonomsku saradnju sa tim zemljama.

"Nema migracija u velikom obimu, to su zemlje sa kojima mi imamo veliku ekonomsku saradnju i gde ta vizna politika pomaže toj saradnji. Pomenuo bih slučaj od pre 2-3 godine a to je uvođenje bezviznog režima za građane Irana, to je bio veliki problem i Srbija je vrlo brzo posle nekoliko meseci vratila Iran na vizni režim. To je nešto što je Evropskoj uniji zasmetalo. Kod tako problematičnih zemalja, kad kažem problematičnih mislim na zemlje od kojih dolazi veliki broj migranata kao što su i Pakistan, Irak, Egipat - Srbija sa većinom tih zemalja ima vizni režim", ističe on.

A oktobar je inače mesec i kada bi Evropska komisija trebalo da objavi novi izveštaj o napretku Srbije. Značajno mesto u njemu, kako se očekuje, i ove godine će verovatno imati usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno neusklađenost kada je reč o sankcijama Rusiji.

I iako je usaglašavanje vizne politike samo po sebi pozitivan korak na putu ka EU, analitičari vide i da tajming možda ima veze baš sa činjenicom u kakvoj se geopolitičkoj situaciji nalazi Evropa. Todorović Štiplija baš zbog toga ističe da usaglašavanje sa viznim režimom "dolazi kao neka vrsta zamene sa drugim spoljnim politikama EU".

"Ja mislim da to samo podigne procenat usaglašenosti, ali ne može to da spere problem neusaglašavanja sa restriktivnim merama prema Rusiji. Ja razumem da je to ustvari razlog zbog čega se to radi, ali ne verujem da bilo šta može da zameni usaglašavanje sa restriktivnim merama", zaključio je on.