Igre 
Srbija na udaru novog talasa diplomatske ofanzive: Pritisci da se uvedu sankcije Rusiji sve snažniji i otvoreniji
Komentari29/09/2022
-20:44
Nakon nekoliko serija intenzivnih sastanaka sa zapadnim zvaničnicima u prethodnim mesecima, Srbija će se narednih dana naći pred novim talasom diplomatske ofanzive čije bi finale trebalo da bude na prvom Samitu Evropske političke zajednice u Pragu 6. oktobra. Predsednika Aleksandra Vučića očekuju brojni susreti sa evropskim i zapadnim predstavnicima, i to u trenucima kada se sukob u Ukrajini zaoštrava, a situacija na globalnom nivou komplikuje. Analitičari zbog toga očekuju ne samo nastavak pritisaka na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, već i da će ti pozivi sada da budu još snažniji.
Pozicija Srbije zakomplikovala se zbog najnovijih dešavanja u Ukrajini, a sumirajući aktivnosti Srbije na Generalnoj skupštini UN ministar spoljnih poslova Nikola Selaković je ocenio da je to bila "najintenzivnija spoljnopolitička nedelja u dužem periodu". Upravo u Njujorku potpisan je plan konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije, što je izazvalo veliku buru na Zapadu, ali i reakcije ambasadora SAD i Rusije.
U takvim okolnostima Vučića očekuje niz susreta sa diplomatama i visokim zvaničnicima evropskih zemalja i regiona. Prvi je sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom, koji je danas održan, a u Beograd dolazi i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik. Bilčikova poseta dešava se u trenutku kada grupa evroposlanika traži da nastavak pregovora Srbije sa EU bude uslovljen uvođenjem sankcija Rusiji. Najavljena je i poseta nemačkog izaslanika za Zapadni Balkan u vezi sa pripremom Berlinske konferencije.
Vučić se zatim u prvim danima oktobra sastaje sa bugarskim predsednikom Rumenom Radevim, grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, ali i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Zatim bi trebalo da bude na Samitu Evropske političke zajednice u Pragu, a Selaković je naveo da ne sumnja da će na tom skupu biti upućeni pritisci i poruke da Srbija promeni svoju spoljnu politiku i poziciju. Vučić je najavio da očekuje da će posle svih tih razgovoa moći više građanima da govori o tome.
I dok se diplomatski pritisci oko Beograda stežu, analitičari poručuju da Srbija mora da procenjuje štete i koristi od svojih postupaka, ali napominju i da bi za Zapad predstavljalo rizik ako "izgubi" Srbiju koja je "ključ" stabilnosti regiona.
"Raste interes da se region konačno reši"
Srbija je još od početka ruske invazije na Ukrajinu bila jedna od značajnih stanica zapadnih diplomata. U Beograd su stizali redom nemački, američki, španski, pa i zvaničnici iz Brisela, a ulazak u novu fazu sukoba, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio mobilizaciju dela stanovnika, nesumnjivo će se odraziti na zemlju koja je u UN glasala za osudu ruske agresije, ali koja se nije uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU po pitanju sankcija.
Bivši diplomata Zoran Milivojević kao jedan od razloga za pojačavanje pritisaka vidi "porast nervoze na Zapadu, posebno u Evropi u vezi sa energetskom i ekonomskom krizom"
Povezane vesti
"Raste interes da se ovaj region Zapadni Balkan konačno reši i da ne bude sporno kome pripada i na kojoj strani. U tom smislu je ključna Srbija, jer Srbija ne odustaje od svojih principijelnih stavova, ali ja bih rekao i od nacionalnog interesa kad je reč o Kosovu i Metohiji, odnosima sa Rusijom, ali i odnosima sa Kinom. To je nešto što Zapadu ne odgovara. U tom smislu će pritisci biti sve veći", rekao je on za Euronews Srbija.
Iako Milivojević kaže da "pritiskaju svi", napominje i da mu se čini da u ovom trenutku možda u prvom planu deluje Nemačka. Kao prilog toj tezi navodi predlog u Evropskom parlamentu da se uslovi put Srbije ka EU uvođenjem sankcija Rusiji.
Tanjug/AP Photo/Jason DeCrow
"Uvek se treba podsetiti kako je nastupao kancelar kada je bio u poseti Beogradu i Prištini, bio je izričit oko Kosova. Vašington vrši pritisak, ali mi deluje kao konstruktivniji. Meni u ovom trenutku liči da Nemačka predvodi priču oko pritisaka, insistiraće na Berlinskom procesu i Nemačka ustvari želi da na neki način bude ključni igrač na ovim prosorima", istakao je Milivojević.
Kada je reč o Vašingtonu, iz američke ambasade u Beogradu stigla je jedna neuobičajena objava na Tviteru u kojoj se navodi: "Pritisak nije pakao. Ovo je pakao". Taj tekst je objaveljn uz fotografiju povređene žene na kojoj piše "182 dana nepravednog Putinovog rata".
Na pitanje da li su predstojeći najavljeni susreti pritisak na Srbiju da se opredeli, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić odgovara: "Naravno da jesu". Ona smatra i da je taj pritisak opravdan.
"Mogu nam se sviđati ili ne sviđati ambasador Hil i izvestilac Evropskog parlamenta gospodin Bilčik, ali oni nisu privatna lica koja dolaze na kafu. Oni prenose poruke SAD i Evropskog parlamenta, a sa SAD, od lansiranja Otvorenog Balkana, imamo sve srdačnije odnose i sve čvršća bezbednosna klješta oko Srbije", istakla je ona.
Minić kaže da su Srbija i Turska jedine zemlje u Evropi koje su se oglušile o sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini. Međutim, ističe da je Turska regionalna sila i članica NATO, te se s njom drugačije razgovara. Kako je dodala, Srbija se sa tim problemom nosi zahvaljujući "dvosmislenoj politici - malo da, malo ne".
Povezane vesti
"Podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, smatramo da je ruska agresija greška, ali ne osuđujemo eksplicitno Rusiju i ne usklađujemo našu spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, a sve zbog ruske podrške Srbiji u borbi da Kosovo ostane u njenim granicama. Srbija svečano potpisuje sporazum o spoljnopolitičkim konsultacijama sa ruskim ministrom, usred Njujorka, a ne priznaje rezultate referenduma u okupiranim delovima Ukrajine", rekla je ona.
Kako bi situacija mogla da se rasplete?
U svetlu najnovijih dešavanja i predstojećih razogovra, pitanje je na koji način će Srbija da "ispliva" iz svega toga i šta će biti rezultat nove runde diplomatske ofanzive. Kako je gostujući na Euronews Srbija rekao Miloš Nikolić, predsednik Libeka i urednik portala "Talas", Srbija mora da procenjuje koristi i štete svojih postupaka.
"Licemerje u međunarodnim odnosima postoji od kada postoji pisana reč. Velike sile se ponašaju onako kako odgovara njihovim interesima, mali su u težoj situaciji. Srbija mora da sluša glas država koje su joj ključni ekonomski partneri. Ukoliko bi bile dovedene u pitanje evrointegracije, to bi bilo katastrofalno i u tom slučaju bismo uveli sankcije i to je ispravno", rekao je on.
Tanjug/ AP Photo/Jean-Francois Badias
Povezane vesti
Milivojević ipak smatra, uprkos zahtevu poslanika Evropskog parlamenta, da u EU ne postoji konsenzus oko toga - "da se na Srbiju utiče đonom".
"Rizik je da se izgubi Srbija, a bez Srbije se u ovom regionu ne može ništa. Srbija drži ključ stabilnosti i bezbednosti i ekonomske situacije. Rizik da se Srbija na neki način izgubi time što bi se potpuno odstranila, izbacila iz pregovora. To može da bude kontraproduktivno. I drugo ne postoji konsenzus u EU na toj liniji zemalja, ne samo Mađarska, sasvim sigurno ima i drugih. To nije izvesno na nivou zemalja članica. EP je i ranije bio radikalan u pristupu. Mislim da ni Vašingtonu to ne bi odgovaralo", rekao je on.
I dok se obruč steže, neke stvari mogle bi da budu jasnije upravo u Pragu kada se bude održao Samit na kojem će u fokusu biti formiranje Evropske političke zajednice. Kako je istakla Jelica Minić, razgovori će podrazumevati i uspostavljanje kriterijuma ko može da bude član.
"Tu su opet naši glavni problemi u odnosima sa EU – vladavina prava i osnovna prava i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija neće sigurno biti posebna tema na skupu na koji su pozvani državnici 36 zemalja. Tu se crtaju nove granice Evrope i pitanje je hoćemo li mi da budemo pod tim kišobranom kada se čitava severna hemisfera globusa ljulja", zaključila je ona.
Komentari (0)