Potpis u Njujorku glasno odjeknuo: EU i SAD traže pojašnjenja o dokumentu između Srbije i Rusije

Dokument koji su u Njujorku potpisali ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije izazvao je veliku buru u međunarodnoj areni. Upravo zbog toga što je potpisan u trenutku dok Rusija sprovodi agresiju na susednu Ukrajinu, sporazum između ministarstva spoljnih poslova sve zemlje, a koji zvanični Beograd posmatra kao "tehničku stvar", naišao je na osudu evropskih zvaničnika, ali i američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila.

Dokument, koji je zapravo plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine potpisali su 23. septembra ministri spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i Srbije Nikola Selaković na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Sam Selaković je na konferenciji za medije istakao je da se ovim sporazumom, koji je potpisao prilikom posete UN, uređuju biletarelni i multilateralni odnosi, i da se takav sporazum već godinama potpisuje. On je naglasio da je u pitanju "dokument koji ne sadrži pitanja o usklađivanju bezbednosne politike", i da je "reč o tehničkoj stvari".

"To je dokument koji se potpisuje od 1996. godine. Reč je o tehničkoj stvari, koja, pogotovo ove godine, pored bilateralnih konsultacija koje se tiču Ujednjinih nacija, a što je za nas posebno važno zbog Kosova i Metohije, nema kao temu konsultatcije bezbednosne poltiike", rekao je Selaković o dokumentu.

Istovremeno naglasio je i da Srbija neće priznati rezultate referenduma u ukrajinskim oblastima koje je Rusija okupirala, a koji se održavaju radi pripajanja toj zemlji. Upravo to istakla je i premijerka Srbija Ana Brnabić kada je, govoreći i dokumentu, ukazala da spram bure koji je to izazvalo, niko ne komentariše to što je Srbija jasno rekla neće priznati rezultate referenduma.

"Nešto što je pokazatelj do koje mere se jedna država pridržava međunarodnih prava i principa, to niko ne komentariše, i s druge strane tehnički sporazum koji je izazvao histeriju i lavinu komentara. Priča se o posebnoj deklaraciji Evropskog parlamenta i da je to razlog da se zaustave pregovori", kazala je Brnabić.

Ipak, potez je vrlo brzo naišao na kritike u međunarodnoj areni, a ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil je poručip "SAD očekuju pojašnjenje u vezi sa time šta u njemu piše". I portparol Evropske komisije Peter Stano je naveo da potpisivanje dokumenta "otvara ozbiljna pitanja kada se vidi kontekst u kom Srbija i Rusija pokazuju da žele da ojačaju odnose". On je dodao da EU "ovo shvata veoma ozbiljno" i da "nastavljaju da prate situaciju".

Latinović: Važan je momenat kada se nešto potpisuje

Da je u pitanju tipski sporazum koji se potpisuje sa velikim brojem ministarstva, i da je u pitanju odraz uvažavanja država koje su pokazale interesovanje za ovakav vid konsultacija, istakla je za Euronews Srbija Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose EP u Srbiji. Međutim, ona ukazuje i da na još jednu važnu stvar - trenutak kada se on potpisuje.

"U diplomatiji su uvek važni momenat i mesto gde se nešto potpisuje. Potpisivati takav sporazum u trenutku kada se sve ovo dešava u Ukrajini - kada dolazi do eskalacije sukoba i pretnje nuklearnim ratom, a sa druge strane koristiti pozornicu UN za potpisivanje takvih sporazuma zaista ne treba Srbiji u ovom momentu, jer se tu sve gleda", navela je Latinović.

Ona ističe da je srpski šef diplomatije potpisao međunarodne sporazume i sa još nekim državama, ali i da smatra da se "Ujedinjene nacije obično ne koriste kao pozornica za takav vid potpisivanja sporazuma". Smatra i da je  potpisivanje ovakvih sporazuma u Njujorku bilo namenjeno domaćoj javnosti

Iako nije poznat konkretan sadržaj sporazuma, Latinović naglašava da se, na osnovu izjava Selakovića, može zaključiti da se radi o bilateralnim i multilateralnim pitanjima.

"To podrazumeva, kada govorimo o multilaterali, da se održavaju konsultacije pred velike međunarodne skupove. Ovo znači da, na primer, govoreći sa pretpostavkom, razgovori koji se vode pred te skupove znače da Srbija može glasati za neke dokumente koje Rusija bude podnosila, da se konsultuje o drugim dokumentima koji se tiču Rusije, i tako dalje. Sama činjenica da se u tom sporazumu predviđaju konsultacije za nastupe u međunarodnim organizacijama, nije mala", naglasila je Latinović.

O potpisivanju dokumenta je govorio i Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, koji smatra da je jedini moguć stav Srbije onaj koji je izneo Nikola Selaković, a to je da Srbija ne priznaje referendume u Ukrajini.

"Jasno je da je ovaj stav jedini moguć, jer tako jedino branimo KiM. Sporazum koji je potpisan je tehnički, to je sporazum ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije, on se odranije potpisuje i nema nikakav značaj. Ali, zašto se to uradilo u Njujorku, a ne u Beogradu i to na nekom nižem nivou, to je pitanje. Urađeno je to tamo gde je pažnja celog sveta koncentrisana. Moglo je biti izabrano bolje mesto, nepotrebno je bilo to uraditi tu. To je prst u oko", rekao je Pribićević za K1 televiziju.  

"Neće biti dobro primljeno među zvaničnicima EU"

Sagovornica Euronews Srbije navela je i da će potpisivanje ovog dokumenta "sigurno imati odgovarajući odjek, odnosno neće biti dobro primljeno među zvaničnicima EU". To potvrđuju i prve reakcije koje dolaze sa Zapada. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je da je potpisivanje dokumenta "udarac procesu pridruživanja EU na Zapadnom Balkanu".

"Kao neko ko podržava sve korake ka evropskoj Srbiji, smatram da su vesti o planu konsultacija između Srbije i Rusije veliki udarac procesu pristupanja EU na Zapadnom Balkanu. Budimo jasni: Rusija mobilizuje ljude da bi napala Ukrajinu, kandidata za članstvo u EU. Rusija time napada i na proširenje EU", napisao je Bilčik na Tviteru.

Pribićević je naglasio da "malo toga pozitivnog može da se dobije (iz cele situacije), pa otuda i reakcije iz Brisela".

"Interesi Srbije su vitalno vezani za Evropsku uniju. EU bi imala razumevanja da smo potpisivali nešto u vezi sa energetikom. Ovakva reakcija koja je usledila je svakako nepravda, ali kada učimo međunarodne odnose polazimo uvek od toga da nema pravde, već samo odnosa između velikih sila. Kada dominira interes velike sile, male zemlje uvek stradaju u tom odnosu velikih sila", kazao je Pribićević. 

I američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je danas da bi SAD "želele da čuju pojašnjenje šta je zapravo dokument koji su potpisale Srbija i Rusija". On je naveo da su SAD tokom zasedanja UN sa delegacijom Srbije imale "izuzetno dobre i plodne razgovore" o globalnim, ali i "sitnijim" političkim temama. 

Tek nakon toga smo čuli opise tog dokumeta (koji je potpisan) i koji nije javno dostupan", rekao je Hil i poručio da "u ovom trenutku niko ne bi trebalo da potpisuje bilo šta sa Rusijom". 

"Niko i ne potpisuje bilo šta, osim sirotih regruta, mobilisanih za taj rat, agresivni napad jedne zemlje na svog suseda. Zato nam je teško da razumemo postojanje takvog dokumenta ili protokola i očekujemo da ćemo čuti više o tome i da će biti objašnjeno", rekao je Hil. Dodao je da SAD računaju da Srbija "posmatra širu sliku" i da će ostati na ciljevima koje je sama proglasila: želji da postane članica EU i da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja energijom "od partnera koji koristi ucene i pritiske".

"Želimo da čujemo šta Srbija želi ubuduće da uradi i da vidimo kakve će odnose razvijati sa zemljom koja je brutalno napala svog suseda, a čak se koristi i pretnjama da će upotrebiti nuklearnu silu. Želimo da shvatimo na čemu se temelje odnosi saradnje Srbije i Rusije", kazao je Hil. 

Reakcije u domaćoj javnosti podeljene

U Srbiji se čuju različite reakcije - dok neki nazivaju potpisivanje ovog dokumenta pogledom ka budućnosti, drugi ga kritikuju. Iz Stranke slobode i pravde (SSP) naveli su u saopštenju da "osuđuju potpisivanje plana konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije za period 2023-2024".

"Neverovatno je da u momentu dok čitav svet sa strahom prati poteze Moskve koji ugrožavaju svetski mir i dok mesecima gledamo svakodnevna stradanja ukrajinskog naroda, naš tehnički ministar, u poslednjim danima svog mandata, zaključi sporazum o produženju konsultacija sa zemljom koja direktno krši Povelju UN i namerava da svojoj teritoriji prisjedini teritoriju druge međunarodne priznate zemlje. Na takvu odluku Moskve negativno su reagovale ne samo Evropska unija i Amerika, već i Kina i Indija. Na kraju krajeva, Srbija je u više navrata i zvanično podržala teritorijalni integritet Ukrajine", rekli su iz SSP. 

Oni smatraju da je "poseban problem i u tome što Selaković ne vidi vezu sa pitanjem rešavanja problema Kosova i Metohije, pošto se države koje priznaju KiM pozivaju na presedan i mogućnost priznanja našeg dela teritorije". 

S druge strane, ministar unutrašnjih poslova Srbije, Aleksandar Vulin je komentarišući kritike plana konsultacija izjavio da "proširenje saradnje sa Rusijom nije pitanje poštovanja prošlosti, već odgovorna odluka okrenuta budućnosti". 

"Srbija poštuje međunarodno pravo i zato zahteva da se poštuje njen teritorijalni integritet, bar koliko i ukrajinski. Predsednik Vučić je poslednji slobodni lider u Evropi kome je dozvoljeno da od najprestižnijih svetskih govornika podsećaju na licemerje velikih sila koje bez griže savesti rasparčaju Srbiju, a navodno se zaklinju u teritorijalni integritet Ukrajine. Ako su velike sile Zapada tako iskrene prema Ukrajini pošto su dosledni u poštovanju međunarodnog prava, Ukrajinci treba da budu zabrinuti", poručio je Vulin, navodi se u saopštenju MUP-a.