Igre 
Posle Merkelove, dvojac: Šolc i Makron kao stub EU - krizni menadžment evropskih sila dopire i do Zapadnog Balkana
Komentari12/09/2022
-21:12
Dva dana nakon što je stupio na dužnost kancelara Nemačke, Olaf Šolc otišao je na prvo službeno putovanje - u Pariz. Kako je tada najavljeno, odluka o prvoj destinaciji je doneta kao izraz povezanosti i prijateljstva dve zemlje, a teme razgovora sa francuskim predsednikom ticale su se kako bilateralnih odnosa, tako i međunarodne politike. Ova saradnja, istpostaviće se, danas dopire i do ključnih pitanja na Zapadnom Balkanu, pa i u Srbiji, kada je reč o pitanju Kosova i Metohije.
Nepuna tri meseca kasnije u Evropi je izbio rat, a lideri EU suočili su se sa mnogim problemima, kako unutar saveza tako i kada je reč o ulozi Unije na međunarodnoj sceni. Tako je i kormilo Brisela sve više dolazilo u ruke nemačko-francuskog dvojca, koji se sada vidi i kao stub evropskog saveza, važan za delovanje i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu.
Naime, Olaf Šolc je na mesto kancelara Nemačke došao zvanično u decembru 2021. godine, kada je nasledio je Angelu Merkel, oličenje liderstva u EU i važne figure u delovanju celog bloka. Već tada polemisalo se hoće li Unija nakon Merkelove dobiti jednog lidera koji može da parira moći koju je ona uživala. Za tu ulogu godinama unapred pominjan je Makron, ali šansesu su davane i njenom nasledniku. Utisak je da, sa vremenom i tekstonskim poremećajima na kontinentu izazvanim ratom na evropskom tlu, ta uloga nije pripala nikome pojedinčano, već dvojcu Šolc Makron.
Otuda i ne čudi što je odmah po izboru za kancelara, jedno od ključnih pitanja u tumačenju Šolcovog budućeg angažmana bilo i pitanje odnosa sa Parizom i predsednikom Francuske. Iako je nedugo zatim rat pomrsio mnoge konce, ono što se u međuvremenu nije promenilo je ime francuskog predsednika jer je Makron u aprilu osigurao još jedan petogodišnji mandat. Tada je bilo jasno da saradnja ove dve zemlje može da se nastavi u istom svetlu i to u prelomnim trenucima za Evropsku uniju.
profimedia
"Činjenica je da je u toku poslednje godine mandata kancelarke Merkel i neposredno nakon njenog odlaska bila velika debata o pitanju vodeće uloge Nemačke u Evropskoj uniji i potencijalnom preuzimanju te uloge od strane Francuske. Ipak, determinisano krizama koje su se u međuvremenu dogodile, a naročito krizom u Ukrajini, postalo je jasno da nije moguće voditi borbu za položaj najuticajnijeg političkog aktera u Uniji, već da je saradnja Francuske i Nemačke osnov svakog pokušaja da se EU nametne kao snažan akter u rešavanju ove krize", naveo je za Euronews Srbija Nemanja Purić, istraživač saradnik na Fakultetu političkih nauka.
Izazovni trenuci za dva glavna aktera EU
Pred nemačkim kancelarom i francuskim predsednikom u poslednjem periodu našlo se mnogo izazova. Počevši od reagovanja na rusku invaziju na Ukrajinu i razgovora kako sa ukrajinskim, tako i sa ruskim predsednikom, te početka zajedničkih delovanja za umanjivanje posledica krize, pa do drugih unutarpolitičkih i spoljnopolitičkih problema. Sve to vreme, Pariz i Berlin deluju rame uz rame, čineći sve da Evropska unija, koja se u trenutku našla u više problema, održi stabilnost.
Tako su se Nemačka i Francuska ujedinile, na unutrašnjem planu, po pitanju energetske krize, ističući da će međusobno pomoći jedna drugoj u slučaju nedostatka energenata i struje. Ipak, kako za Euronews Srbija navodi Dimitrije Milić Programski direktor ogranizacije Novi treći put, Šolc i Makron i od ranije imaju dobru saradnju, kao i sličnu viziju za procese u Uniji.
Povezane vesti
"Postoji istorija njihovih odnosa i međusobnih politika, od kada je Šolc bio ministar finansija, a njegov francuski kolega bio Bruno Le mer koji je odan Makronu, imali su dobre donose zbog mera koje je trebalo da se sprovedu u EU. Oba kabineta imaju realtivno sličnu viziju kako bi u kontekstu unutrašnjeg tržišta trebalo da se razvije EU. Oni nailaze na protivljenje sa jedne strane nordijskih država koje predvodi Holandija, a sa druge stane Višegradske grupe", naveo je Milić.
On je dodao da imajući sve u vidu postoji mnogo razloga sa saradnju ove dvojice idera.
"Postoje razlozi političke, ali i lične prirode, a sa treče strane su tu ekonomski interesi, s obzirom da je Nemačka prva ekonomija EU, a odmah iza je Francuska. Izvesno je da će tokom krize Francuska pomoći Nemačkoj što se tiče gasa, a verovatno i električne energije, tako da taj odnos ima dalju pozitivnu perspektivu", rekao je za Euronews Srbija Dimitrije Milić.
AP/Ronald Wittek
Naime, energetska kriza dolazi kao posledica rata u Ukrajini, a Nemačka i Francuska su, upravo zbog te krize zaokrenule svoju politiku i bez dileme učvrstile zajedničke stavove, ali i održe samu Evropsku uniju u izazovnom trenutku.
"Imajući u vidu da se od početka krize u Ukrajini vodi debata o snazi Unije kao međunarodnog aktera, saradnja Nemačke i Francuske kao dve najveće države članice Unije, dodatno naglašena istupanjem Ujedinjenog Kraljevstva, neophodna je da bi Unija uspela da zadrži svoj status u međunarodnim odnosima. Te činjenice su svesne i same države članice, što pokazuje mnogo manja individualna aktivnost predsednika Makrona u odnosu na početak krize", naveo je Nemanja Purić, dodajući da je rat u Ukrajini uticao na druge unutrašnje probleme.
"Kriza u Ukrajini utiče i unutrašnju krizu u Uniji, preciznije rečeno, unutrašnje krize. Pre svega to je energetska kriza, finansijska kriza, migrantska kriza, gde su sada i ukrajinski migranti, ali i kriza u pogledu budućnosti politike proširenja i delovanja Unije na Zapadnom Balkanu. Države članice nemaju jedinstvene stavove prema ovim pitanjima, a istorija razvoja Unije pokazala je da "francusko-nemačka osovina" nužna za prevazilaženje političkih kriza", navodi Purić.
Sa druge strane, Dimitrije Milić ističe da su Nemačka i Francuska ranije imale relativno isto mišljenje o Ukrajini, pa i Rusiji, ali da je rat ipak malo promeni odnos prema ovim zemljama.
Povezane vesti
"Zajednički su se protivile članstvu Ukrajine u NATO savezu, za razliku od SAD, kao i članstvu u EU. Oduvek su bile za balansiraniju politiku prema Rusiji, za vid detanta sa Rusijom. Međutim, kada je došlo do ovog nivoa, definitivno su i Francuska i Nemačka revidirale svoju poziciju i sada pružaju punu podršku Ukrajini, od nekih moralnih poruka do onih praktičnih koje se tiču slanja naoružanja. Niko pre neoliko godina nije mogao da veruje da će te zemlje naoružavati Ukrajinu. Konkretna pozicija se promenila, ali sinhronizovano", kazao je Milić za Euronews Srbija.
Upravo i zbog ove krize, jedno od pitanja je i pozicija Evropske unije i njenih članica na međunarodnom planu i mogućnosti da utiče na rešavanje različitih problematičnih situacija, pa i sukoba.
"Imajući u vidu dosadašnje rezultate, koji se ne odnose samo na krizu iz 2022. godine, već i na delovanje Unije kao aktera prema Rusiji i Ukrajini još 2014. godine, ova saradnja ne ojačava dodatno Uniju kao aktera, već je neophodna komponenta za održavanje postojeće uloge. Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i dalje je zasnovana na međuvladinom pristupu, što značajno smanjuje potencijal za zauzimanje snažne pozicije, te saradnja Nemačke i Francuske predstavlja osnovu za postizanje konsenzusa“, naveo je Nemanja Purić istraživač saradnik na Fakultetu političkih nauka.
Povezane vesti
"Problem sa EU je što je malo problema koji su eskalirali i koje su rešile same, bez američke pomoći. Evropske države uvek žele da se dokažu da one mogu da vode politiku u svom dvorištu, da mogu da rešavaju probleme koje se nalaze u okvru njenog komšiluka" istakao je Dimitrije Milić.
AP/Ludovic Marin
Pitanje Kosova
Jedan od aktuelnih problema u čijem rešavanju EU sudeluje je i pitanje dijaloga Beograda i Prištine, te je ovdašnjoj javnosti za oko je najviše zapao potez Šolca i Makrona koji se toga tiče. U jeku pojačanog diplomatskog angažovanja oni su zajednički istupili slanjem pisama srpskom pfedsedniku i kosovskom premijeru, a zatim i slanju svojih izaslaninka da pomognu Miroslavu Lajčaku u vođenju dijaloga.
Kako su ocenili analitičari, prvi razlog za to jeste strah od izbijanja novih sukoba na tlu starog kontinenta, ali je ovaj potez imao za cilj i isticanje uloge EU u dijalogu. Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić naglasila je da je pismo koje su poslali sa jedne strane pritisak, ali i želja Brisela da se više uključi u dijalog.
"Sa jedne strane je to i želja same Evrope da bude aktivnije uključena u dijalog jer je sada nekako pala u senku, od kada su se SAD aktivnije uključile u dijalog", navela je Grubješić za RTS.
Dimitrije Milić dodaje da i Francuska i Nemačka svakako imaju uticaja na dalji napredak dijaloga, kao i da imaju svoje, ekonomske interese, da se postigne konačan dogovor.
"Kosovsko pitanje jeste jedno gde je želja EU da pokaže da može da dođe sama do rešenja, iako sada Vašington i Brisel imaju visok stepen preklapanja po pitanju toga šta treba uraditi, što nije bilo slučaj za vreme administracije Donalda Trampa", kazao je Milić za Euronews Srbija.
Bivši ambasador u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević smatra, međutim, da će ključivanje specijalnih savetnika francuskog predsednika i nemačkog kacelara rezultirati većim pritiskom na Prištinu.
On je ocenio da "nikome, bar kada je Zapad u pitanju ne odgovara da se konflikt širi" i dodao da u tom smislu "očekuje da se poveća pritisak na Prištinu i Aljbina Kurtja i da se razgovara o onome što je najvažnije, a to je sever KIM i položaj našeg naroda".
Kako je kazao pismo koje su srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću Makron i Šolc treba gledati u kontekstu rata u Ukrajini i povećanog intersovanja svih velikih sila za ovo područje.
"Sasvim je razumljivo da su velike sile i značajne države u Evropi kao što su Francuska i Nemačka odredile nove predstavnike sa idejom da se što je pre moguće reši problem Kosova i Metohije ", rekao je Pribićević.
Proširenje EU
Još jedno pitanje koje se tiče našeg regiona, a o kojem se dosta pitaju dve najveće članice Unije jeste politika proširenja. Dugo se već ona nalazi u stanju zamora, a rat u Ukrajini utico je i na to polje.
Iako obe zemlje podržavaju evropske integracije država Zapadnog Balkana, kako je ocenio Nemanja Purić, pojačana saradnja Nemačke i Francuske, u ovom trenutku, neće značajno doprineti rešavanju pitanja proširenja EU.
Google Maps, Tanjug/AP/Michael Sohn
"Stanje zamora proširenja je sa jedne strane determinisano sporim reformama u državama Zapadnog Balkana, naročito u oblasti vladavine prava, ali i individualnim problemima država. Sa druge strane, države članice EU još od ekonomske krize, a kasnije i slučaja istupanja Ujedinjenog Kraljevstva ne mogu da postignu dogovor oko jasne i kredibilne perspektive članstva za države zapadnog Balkana. Dodatno kriza u Ukrajini je uticala na tekstonsku promenu u politici proširenja. Države Istočnog partnerstva koje do sada nisu imale bilo kakvu perpsektivu članstva, sada postaju njen predmet. To za posledicu ima još dublju krizu u procesu pristupanja država Zapadnog Balkana", naveo je Purić.
Preporuka za vas
Komentari (0)