Igre 
Strah iznudio nove poteze Šolca i Makrona, ali i pritiske: Kako čitati poruke iz pisama poslatih Beogradu i Prištini
Komentari05/09/2022
-21:47
Berlin i Pariz odlučni su da povećaju pritisak da se pitanje odnosa Beograda u Prištine i konačno počne rasplitati, a koliko su zapravo odlučni možda najbolje govori to što će samo pet dana proći od trenutka kada su lideri dve evropske sile najavili da će imenovati svoje bliske saradnike da se uključe u taj proces do njihovog dolaska u Beograd i Prištinu. Nakon pisama predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, u kojima su lideri Nemačke i Franucuske, zatražili spremnost za teške odluke i obznanili da uključuju i svoje specijalce, sve je izvesnije da je nova faza u rešavanju pitanja Kosova praktično otpočela.
Analitičari ukazuju da dvojica lidera najjačih zemalja Evropske unije, zapravo teže da spreče nove sukobe u već dramatičnoj situacji u Evropi nakon izbijanja rata u Ukrajini, te otuda vide i da da dolazi inicijativa da se pronađe hitno rešenje za pitanje odnosa Beograda i Prištine
Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron u zajedničkom pismu koje su uputili Vučiću poručuju da će Beograd morati da bude spreman na "maksimalnu odlučnost i teške odluke koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije, pod okriljem EU". Ističu i da su "nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou".
"U svetlu ruske agresije nad Ukrajinom, moramo da uložimo još snažnije napore, kako bi evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana postala realnost i kako bi se rešili dugotrajni bilateralni i regionalni sporovi".
Isto pismo upućeno je i u Prištinu, a objavljeno je u nedelju. Već sutradan, u ponedeljak, stigla je informacija da 9. septembra u Beograd i Prištinu, uz posrednika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, dolazei Jens Pletner, Šolcov glavni savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku i Emanuel Bon, koji je savetnk za diplomatiju francuskog predsednika Emanuela Makrona. Njih dvojica imenovani su iz najužeg kruga dvojice lidera, a očekivanja od njihovog angažmana nisu mala.
profimedia
"Specijalnog predstavnika EU Lajčaka će pratiti i spoljnopolitički savetnici francuskog predsednika i nemačkog kancelara u zajedničkoj poseti Kosovu i Srbiji 9. septembra kako bi se istražile mogućnosti za napredak u dijalogu", najavio je portparol Evropske komisije Peter Stano.
Povodom pisma, ali i ukupnih novih okolnosti, Ljiljana Smajlović kaže da se ono svakako može tumačiti kao jedna vrsta pritiska i da Šolc i Makron ovo sada vide kao "dramatičan trenutak".
Povezane vesti
"Sugerisanjem "hrabrih odluka" za Kosovo i Metohiju i slanjem specijalnih izaslanika Pariza i Berlina na učtiv način vrše pritisak na Beograd. Pritisak se meri prema tome koliko su visokog ranga oni koji govore. Kada dvojica najvećih lidera u Evropi predlože svoje operativce vi to ne možete da odbijete, a broj specijalnih izaslanika se uvećava. I Šolc i Makron misle da ovo jeste dramatičan trenutak, imajući u vidu i rat u Ukrajini, aludirajući na činjenicu da se Balkan nalazi na granici uticaja ruske sfere s jedne i EU s druge strane", kazala je Smajlović za RTS.
Sa druge strane, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković podseća da je isto pismo stiglo i na adresu Prištine i da govori o onome što EU očekuje, a to je pun spporazum o normalizaciji odnosa.
"Oni žele da se aktivno pozabave ovim pitanjem pre svega jer je zbog rata u Ukrajini dramatično promenjena situacija u Evropi i svako potencijalno žarište, makar i za neki ograničeni konflikt predstavlja opasnost. Verovatno žele da pomognu da se pitanje između Beograda i Prištine reši i da se utaba put normalizaciji", rekao je Novaković za Euronews Srbija.
Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka rekao je da teške odluke o kojima se govori svakako predstoje i da je "prva koja predstoji odluka o registarskim tablicama, gde će strane morati da naprave kompromis, ako ne žele eskalaciju".
"To nije sve, postoji čitav niz pitanja koja su otvorena, poput ZSO, zatim tema kojih se dijalog nije dotakao, svojina, SPC, pa do ključnih pitanja kao što je status Kosova. Pariz i Berlin smatraju da strane moraju da pokaži volju da se postigne kompromis", rekao je Krstić.
Kako je rekao, jedan od razloga za aktivnije angažovanje Francuske i Nemačke na ovom prostoru jeste i aktuelna situacija u Evropi, kao i moguć uticaj Rusije na region Zapadnog Balkana.
"Faktor koji je utica na ubrzanje procesa jeste Rusija. Ali ne može se reći da je to jedini razlog, jer EU svakako teži da se kosovsko pitanje reši vrstom sporazuma još od 2011. kada je počeo dijalog, ali činjenica je da dolazi do inteziviranja nakon blokade koja traje pet godina. Sada se stvari pokreću sa mrtve tačke jer se gleda na plodno tle za uticaj Rusije i Kine i da sada u konteksrtu sukoba u Ukrajini gde se Rusija percipira kao glavna pretnja, Zapad smatra da je potrebno da zapreči sva polja uticaja", kazao je Krstić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Angažovanje najbližih saradnika
U pismu Šolca i Makrona, navodi se i da će oni će angažovati svoje savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, kako bi pomogli izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku u njegovom radu na rešavanju aktuelnih pitanja.
profimedia
Reč je o savetniku za spoljnu i bezbednosnu politiku nemačkog kancelara Jensu Pletneru i savetniku za diplomatiju francuskog predsednika Emanuelu Bonu. Obojica su iskusne diplomate koji se upravo zbog svojih bogatih diplomatskih biografija, i učešća u kriznim pitanjima i nalaze na ovim pozicijama.
Prema oceni Igora Novakovića, Pletner i Bon svakako neće imati lak zadatak.
Povezane vesti
"Makron i Šolc žele da pomognu Lajčaku u tome, ali je pitanje kako će to rezultovati na terenu jer vidimo da oko nekih pitanja koja bi inače trebalo da budu bazična, nesporazumi su veliki, tako da je pitanje šta će biti kada i ZSO dođe na red jer Beograd insistira da ne može da ide dalje dok se šest tačaka prvog sporazima ne ispuni", kazao je Novaković.
Krstić navodi da ta odluka Makrona i Šolca znači da žele veću ulogu nego do sada i da je to "suptilni pritisak na obe strane, jer su i Pariz i Berlin vrlo uticajni u Briselu. Izaslanici će imati operativnu dimenziju i doprineti da se pregovori inteziviraju i da se izbegne novi zastoj.
On je dodao i da su ranije druge zemlje imenovale svoje specijalne izaslanike za Zapadni Balkan što se percipira tako da "Zapad što pre želi da zatvori tu temu i da integriše region u EU, a bez rešenja kosovskog pitanja nema integracija".
Euronews/Vladislav Ćup, Tanjug/Jadranka Ilić
Predsednik Foruma za strateške studije (FORST) dr Neven Cvetićanin rekao je za Blic da smatra da se Pletner i Bon ne mogu porediti ni sa jednim diplomatom koji je do sada učestvovao u pregovorima Beograda i Prištine.
"Uz dužno poštovanje svih prethodnika, Pletner i Bon su retke diplomate i šampioni šatl diplomatije. Imaju uvažavanje i na Istoku i na Zapadu pošto su učestvovali u sporazumima sa Iranom, Rusijom i Ukrajinom... Na osnovu svega toga može se zaključiti da će se Nemačka i Francuska uključiti i suštinski u dijalog Beograda i Prištine, a ne samo formalno čim su poslali diplomate ovako ozbiljnog ranga", naveo je Cvetićanin.
Korak ka smirivanju tenzija
Odnosi između Beograda i Priština i dalje su daleko od konačnih dogovora i normalizacije, te je i pismo stiglo kao još jedan dokaz pojačanog angažovanja međunarodne zajednice za rešavanje kosovskog problema. Naime, već više od mesec dana u toku su intenzivne diplomatske aktivnosti kako bi se rešili aktuelni problemi između Beograda i Prištine koji su uzrokovali i tenzije na severu Kosova. Tako je problem sa dokumentima rešen sporazumom o ulazno-izlaznim dokumentima, registarske tablice ostale su kamen spoticanja za nastavak dijaloga.
Istovremeno, u prethpdno dogovorenoj zvaničnoj poseti Kosovu i Metohiji bila je premijerka Srbije Ana Brnabić, što se tumači kao korak ka smanjivanju tenzija. Slično se se posmatra i dolazak zvaničnika prištinskih instuticija u Preševsku dolinu.
Tanjug/ Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević
"Postoji sporazum o međusobnim posetama i ako se funkcioner iz Beograda uredno najavi u skladu sa sporazumom ne bi trebalo da bude problema da se poseta desi. Sigurno da ta poseta Brnabić jeste smirivanje tenzija, pogotovo ako trenutno nema razloga da se odbije. Ipak, oni mogu da pronađu razlog iz kojeg ne žele da se poseta desi. Očigledno je da Priština oko pitanja koja u principu ne bi trebalo da budu na stolu da neće u ovom momentu ni da ih otvara i da produbljuje konflikt jer bi na zabranu posete bila veoma negativna reakcija Beograda", kazao je Igor Novaković.
Ljiljana Smajlović navela je za RTS da, s obzirom na to da je Brnabić ranije bio zabranjen ulazak na tu teritoriju, "Kurtijevo ponašanje ukazuje da se situacija smirila i da je Priština prihvatila sugestije koje dolaze iz Vašingtona".
Komentari (0)