Igre 
"Prijatelj proširenja" poziva na velike promene u EU: Šta bi Šolcove reforme donele Srbiji i Zapadnom Balkanu
Komentari05/09/2022
-07:10
"Prijatelj" proširenja, kako neki nazivaju nemačkog kancelara Olafa Šolca, pozvao je pre nekoliko dana Evropsku uniju da sprovede velike reforme kako bi bila spremna da se nosi sa tim da u budućnosti ima 30 do 36 članica. Iako poziv na temeljne promene nije nov, a i već neko vreme je jasno da Brisel mora da načini korak napred kako bi se nastavilo sa procesom proširenja, širenje granica Evropske unije postalo je posebno važna tema otkako traje sukob u Ukrajini. Centar Evrope, kako je rekao Šolc, pomera se na istok, a EU mora ozbiljno da shvati obećanja koja je dala i spremi se za eventualno pristupanje novih članica.
"U proširenoj uniji, razlike između država članica će rasti kada je reč o političkim interesima, ekonomskom uticaju i sistemu socijalne sigurnosti. Ukrajina nije Luksemburg, i stavovi Portugala o izazovima u svetu su drugačiji nego u Severnoj Makedoniji", rekao je Šolc, a kao jednu od promena koju predlaže je i odbacivanje zahteva za jednoglasnost u procesu odlučivanja, što u trenutnim okolnostima omogućava pojedinačnim članicama da stavljaju veto na ključne kolektivne odluke.
Kroz istoriju evropske integracije, kako za Euronews Srbija kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike, velike krize bile su i veliki podsticaji za reforme i produbljivanje odnosa između članica. Rat u Ukrajini je stoga stavio u prvi plan potrebu za solidarnošću, za efikasnim i delotvornim delovanjem Unije, te on može dalje da podstakne i njenu dalju reformu.
Uz francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemački kancelar tako je postao jedan od najglasnijih pobornika reformi Evropske unije koje bi "prodrle" u same njene temelje. Ono po čemu je Šolc, međutim, možda još istaknutiji od francuskog kolege jeste podrška koju daje proširenju, a poruku da je Zapadnom Balkanu, ali i Ukrajini, Moldaviji i Gruziji mesto u EU ponovio je više puta, uključujući i tokom nedavne posete Beogradu.
Od kako je Hrvatska pristupila EU 2013. godine, proces proširenja praktično je u zastoju, što dovodi do čestih pritužbi država kandidata. Nekoliko zemalja Zapadnog Balkana na svoju "ulaznicu" u evropski blok čeka već decenijama, a pregovarački proces sa Severnom Makedonijom i Albanijom zvanično je pokrenut tek nedavno i to nakon što je i Ukrajini i Moldaviji dodeljen status kandidata.
AP/Ludovic Marin
Šolcu, koji će za nekoliko meseci obeležiti i prvu godišnjicu svog mandata, pitanje proširenja nalazi se visoko na listi političkih prioriteta, a govor od pre nekoliko dana jasno ukazuje i da je spreman da se na tom planu angažuje. Nemački lider, koji je na toj poziciji nasledio jednu od najistaknutijih političarki u novijoj istoriji Angelu Merkel, u prethodnih nekoliko meseci "uskočio je u cipele" svoje prethodnice i pokušao da odigra istaknutu ulogu na međunarodnom planu i kada je reč o diplomatskim naporima za okončanje rata u Ukrajini, ali rešavanju višedecenijskih sporova. S tim u vezi, Šolc je ove godine ponovo pokušao da aktivira Berlinski proces, a u okviru njega na još jedan sastanak u Berlin na jesen pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
I dok sa jedne strane analitičari ističu da je Nemačka, uz Francusku, najistaknutija članica EU koja je od suštinske važnosti u kontekstu evropskih integracija regiona, te da ne treba potcenjivati značaj koji ta država ima u oblikovanju i političkih i ekonomskih procesa na kontinentu, konkretno kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, dometi Berlina zasad su prilično ograničeni.
Povezane vesti
Velika kriza kao podsticaj za reforme
Rat u Ukrajini, koji traje više od šest meseci, naterao je brojne zemlje da se opredele, a Evropsku uniju da "čvršće prigrli" one koji i dalje nisu deo ovog bloka. Ekspresnom brzinom, samo nekoliko meseci po podnošenju kandidature, Ukrajini i Moldaviji dodeljen je status kandidata, a i nekim zemljama Zapadnog Balkana je, makar delimično, otkočen put evrointegracija. Ipak, da bi se proces proširenja nastavio, evropski lideri sve češće ukazuju - potrebne su promene.
Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, deluje da u Uniji jača svest da su nužni neki odvažniji geopolitički koraci, kako se ne bi posustalo u strateškom sporu sa Rusijom, a uključivanje novih zemalja u politiku proširenja to dokazuje.
"Širenje Unije je i u ranijim ciklusima imalo geopolitičku pozadinu, i deluje da dolazi vreme kada nekada najuspešnija evropska politika, nakon duge marginalizacije, ponovo postaje relevantno sredstvo za unapređenje moći Brisela na kontinentu i šire", ističe Petrović.
Kako bi se do toga efikasnije došlo, nemački kancelar navodi da su neophodne promene u pogledu odlučivanja, tako što bi pri donošenju spoljnopolitičkih odluka bila dovoljna kvalifikovana većina država članica, pre nego jednoglasje, kao što je to sada slučaj. Napomenuo je i da je svestan da bi takve promene imale posledice po njegovu zemlju.
"Kako god tekla diskusija u tom smislu, verovatno neće biti brzih rezultata, imajući u vidu kontroverznu prirodu takvog predloga, koji zapravo postoji već jako dugo. Ipak, radi se o pozitivnom razvoju događaja koji bi mogao da bude povoljan i za dinamizaciju procesa pristupanja kandidata za članstvo, u slučaju da se zaista krene u tom pravcu", kaže Petrović.
U svom govoru nemački kancelar pomenuo je mogućnost i da se trenutnoj brojci od 27 članica pridruži još od tri do devet novih država. Status kandidata trenutno ima njih sedam, a reč je o Turskoj, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Albaniji, Ukrajini i Moldaviji.
Unsplash
I dok su neke, poput Crne Gore i Srbije, zašle duboko u proces evrointegracija, Turska se, na primer, u predvorju EU nalazi još od 1999. i već pet godina nije otvorila nijedno poglavlje.
Povezane vesti
Na pitanje koja bi to zemlja možda mogla najbrže da stigne do članstva, on kaže da ukoliko se stvari posmatraju sa stanovišta trenutnog statusa i dosadašnjeg napretka, Crna Gora i Srbija su na čelu kolone, a Albanija i Severna Makedonija su pozicionirane iza, na početku procesa pregovora.
"Ipak, imajući u vidu da ne samo izazove u reformskom procesu tih zemalja već i spomenute probleme u pogledu evropskog odlučivanja koje sve više opterećuju politiku proširenja, krajnji ishod može izgledati i nešto drugačije u smislu redosleda pristupanja", navodi Petrović.
Proces proširenja i nemačka podrška
Još kada je u junu boravio u Srbiji, nemački kancelar istakao je da je važno da proces proširenja bude pokrenut i pomeren sa "mrtve tačke" i da će on tome dati veliki značaj u svom radu, kako kada je reč o procesu pristupanja, tako i kada je reč o pokretanju Berlinskog procesa. Kada je reč o vremenskim okvirima za pristupanje, Šolc kaže da se zalaže da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana što je pre moguće pristupe EU i naveo da region u tom smislu može da računa na podršku Nemačke.
Povezane vesti
Kako ističe Lazarević, Nemačka ima ključnu ulogu u politici proširenja, budući da je ta zemlja tradicionalno "prijatelj" tom procesu. Ona kaže da je važno što je nemački kancelar ovo pitanje postavio prilično visoko i što pokazuje spremnost da deluje.
"S druge strane, Nemačka ponekad ima dosta konzervativnu spoljnu politiku i budući da se radi o velikoj i kompleksno uređenoj državi, pravci u spoljnoj politici se sporije i teže menjaju. Smatram da je trenutno potrebno sprovesti brzu i temeljnu reformu politike proširenja, koja bi obezbedila da proces pristupanja postepeno daje daleko veće koristi kandidatima dok su na putu ka članstvu, umesto što većinu koristi 'čuva' za sam kraj kada se uđe u redove članica EU", rekla je ona dodajući da je Centar za evropske politike već predložio model "faznog pristupanja" EU.
Naglašava da će podrška Nemačke ovoj inicijativi biti neophodna kako bi se "u proces proširenja unela nova dinamika, koja odgovara trenutnim turbulentnim vremenima u Evropi i svetu, i kako bi se dao pravi podsticaj reformama u našem regionu".
A imajući u vidu, kako navodi Petrović, da je i sama Nemačka napravila geopolitički obrt pristajanjem da pomaže ukrajinskoj vojsci, da se sankcioniše Rusija "s kojom je do juče imala izuzetno razgranatu saradnju", kao i da se zvanično prepozna perspektiva članstva istočnoevropskim postsovjetskim zemljama, što decenijama okleva, ne treba potcenjivati značaj koji ta država ima u oblikovanju svih političkih, ekonomskih i drugih procesa na kontinentu.
"To se odnosi i na domen proširenja koji, kao što vidimo, ponovo postaje geopolitički obojen, što može biti prilika za dinamizaciju pristupnog procesa Srbije, ali samo ukoliko se uporedo radi i na ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji, s ciljem da se to u nekom doglednom roku i uspešno okonča", istakao je on.
Domet Berlina u dijalogu Beograda i Prištine
Uporedo sa prošrenjem, Šolc je u prvi plan isticao i Berlinski proces pa je za novembar zakazan i samit lidera Zapadnog Balkana u Berlinu. U okviru ovog procesa, a u jeku pojačanih tenzija između Beograda i Prištine, zakazan je i susret sa Vučićem i Kurtijem u nemačkoj prestonici, što će zapravo biti drugi ovakav sastanak ove godine. Prethodni put, Vučić i Kurti posetili su Berlin u maju.
Tanjug/Zoran Žestić
Međutim, za razliku od uticaja koji Berlin igra kada je reč o spoljnoj politici Evropske unije, Šolc zasad, barem kako se čini, nema velikog dometa kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine. Takođe, Šolc je, zajedno sa Makronom uputio pisma predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju u kojima je tražio spremnost za donošenje teških odluka, ali najavio i uključenje svog bliskog saradnika u proces dijaloga između Beograda i Prištine.
Lazarević ističe da je Šolc pokazao interesovanje i spremnost da se u većoj meri angažuje u okviru dijaloga, ali da za sada još nismo videli konkretne rezultate te želje.
"Nakon odlaska dugogodišnje kancelarke Merkel, koja je sa liderima u regionu izgradila i lični odnos, verovatno je potrebno da se dođe do nekog većeg stepena poverenja kako bi došlo i do snažnijeg uticaja u dijalogu. Verujem da će Nemačka biti jedan od aktera koji će podsticati kompromis i iznalaženje konstruktivnih rešenja, ali ne očekujem da će igrati presudnu ulogu", napomenula je ona.
Komentari (0)