Bekman-Dirkes: Nemačko interesovanje za Zapadni Balkan ne jenjava, neophodno naći rešenje za Kosovo

Komentari

Autor: Tanjug

13/08/2022

13:10

Bekman-Dirkes: Nemačko interesovanje za Zapadni Balkan ne jenjava, neophodno naći rešenje za Kosovo - Copyright FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC/ nr

veličina teksta

Aa Aa

Nemačko-srpski privredni odnosi su se poslednjih godina značajno razvili, a interesovanje nemačkih privrednika za ulaganje u Srbiju je i dalje veoma veliko, kaže odlazeći direktor Konrad Adenauer Fondacije (KAS) u Beogradu, Norbert Bekman-Dirkes.

Sumirajući sedam i po godina, koliko je vodio tu nemačku nevladinu organizaciju u Srbiji, Dirkes u izjavi za Tanjug rekao da nemačke kompanije u našoj zemljii nisu investirale samo u radno intenzivnu proizvodnju, već sve više u tehnološku i inovativnu oblast.

"Trenutna situacija je teška i preduzeća isčekuju njen epilog, ali je važno da je interesovanje za Srbijom, kao mestom za investiranje, ostalo veliko", rekao je Dirkes.

Podsetio je da je KAS u Srbiji aktivan 25 godina i deluje na pružanju podrške u podsticanju demokratije, međupartijske saradnje, podsticanju civilnog društva, podizanju političke kulture i evropskoj integraciji.

"Srbija je tema na evropskom nivou. Političko-partijska scena se promenila, razvijena je demokratija i spremnost na dijalog", ocenio je Dirkes dodajući da je podizanje političke kulture dijaloga i saradnje ono što odlikuje rad KAS-a.

Bekman-Dirkes je ukazao da se, tokom mandata nemačke kancelarke Angele Merkel, moglo videti veliko interesovanje za Zapadnim Balkanom.

Ostvareni su, objašnjava, brojni formalni i neformalni kontakti i posete, koji su doprineli otvorenoj razmeni i podizanju svesti da Zapadni Balkan i Srbija nisu na rubu, već u središtu Evrope.

“To je važan doprinos koji se ne sme potceniti. Sve to ne bi bilo moguće bez interesovanja nemačke vlade za regionom”,naglasio je on.

"Neophodno naći rešenje za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine"

Na pitanje da li je odlaskom bivše kancelarke sa čela vlade došlo do promene politike prema Srbiji, imajući u vidu da je kancelar Olaf Šolc jasno stavio do znanja da očekuje međusobno priznanje Srbije i tzv. Kosova, Bekman-Dirkes stavlja ovo u kontekst kontinuiteta nemačke spoljne politike.

"Postoji odluka Bundestaga da je neophodno da se postigne dogovor o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Ta odluka nije ukinuta, i vlada mora da je sledi”, rekao je Dirkes.

On kaže i da je veliki izazov Poglavlje 35, koji se tiče postizanja dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

“Neophodno je pronaći rešenje, a njega moraju da nađu dve strane. Ne može, i ne treba, Berlin, Pariz ili Brisel da iniciraju rešenje. Dijalog je težak, ima uspone i padove, ali mora biti nastavljen uz, očigledno, puno strpljenja”, rekao je Dirkes.

Ukazao je i da je dobro što nemačka vlada ima kontinuitet u praćenju tog pitanja.

"Srbija od početka želela regionalnu saradnju"

Kada je reč o pritisku EU da Srbija mora da se priključi sankcijama protiv Rusije i da li on, kao neko ko je dugo živeo u Srbiji, ima razumevanje za stav Beograda, rekao je da se Srbija nalazi u pristupnom procesu, a da je deo toga usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

"Kad tad Srbija će morati da donese odluku o usaglašavanju sa spoljnom politikom Unije”, uveren je Bekman-Dirkes.

Sa druge strane, kaže, jasna mu je situacija u Srbiji, budući da ovde već dugo živi, pa može da kaže da stvari nisu jednostavne.

"Zavisnost od energenata, nedostatak drugih gasovoda, pokreću pitanje kako preživeti sledeću i naredne zime. Zato je važno da se teži ka evropskom rešenju i da se ono nađe što pre", mišljenja je Dirkes.

Podseća i da se Srbija snažno angažovala u Berlinskom procesu, koji je inicirala upravo bivša nemačka kancelarka, ističući da je Srbija od početka želela regionalnu saradnju.

"Pored svih teškoća, ovaj proces daje dobre rezultate. Jedan je Omladinska kancelarija, po uzoru na nemačko-francusku inicijativu, a razmena mladih, koja je važna, dobro se razvija”, kazao je on, dodajući da je srećan što je KAS u tome dao svoj doprinos.

Ukazao je da postoji još mnogo ideja iz brojnih oblasti koje se mogu realizovati u okviru Berlinskog procesa, dodajući da i inicijativu “Otvoreni Balkan”, treba staviti pod “taj krov”.

Bekman-Dirkes je podvukao da je ekonomija ta, koja, na kraju, presuđuje koliko je neki region uspešan, ali i da li će građani ostati da žive u svojim zemljama.

“Znam da građani Srbije, i svi ostali iz regiona, vole svoje domovine, i da bi, ako dobiju šansu da se vrate, i imaju dobra primanja, budućnost tražili u svojim zemljama”, rekao je on.