Igre 
Non-pejperi godinama zasipaju region: Šta su u Beograd i Prištinu doneli savetnici dva najmoćnija evropska lidera
Komentari20/09/2022
-22:04
Nemačka vlada je demantovala da stoji iza dokumenta pod nazivom "novi okvir" za dijalog između Kosova i Srbije, koji su premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću dostavili izaslanici Francuske i Nemačke tokom posete Prištini i Beogradu, prenosi Gazeta ekspres.
"Primetili smo izveštaje u albanskim medijima o takozvanom dokumentu od četiri stranice koji su Francuska, Nemačka i specijalni predstavnik Lajčak navodno dostavili premijeru Kurtiju i predsedniku Vučiću. Tvrdnje su pogrešne, pismo kako izveštaji opisuju ne dolazi iz Francuske, Nemačke ili specijalnog predstavnika. Nemamo informacije o tome ko je to izmislio i za koju svrhu", naveo je portparol nemačke vlade u odgovoru Gazeti ekspres.
Šta su zapravo u Beograd i Prištinu doneli savetnici dva najmoćnija evropska lidera - Olafa Šolca i Emanuela Makrona? Iako su mnogi detalji i dalje nejasni, već prilikom posete Emanuela Bona i Jensa Pletnera Beogradu i Prištini predsednik Srbije je rekao da je ponuđena "nova armatura pregovora" koja ne znači formalno priznanje Kosova, ali znači priznanje svega toga što misle da je realnost".
Šta piše u objavljenom dokumentu?
Ubrzo je u javnost izašao dokument, čije je detalje objavio "Albaninan post", tvrdeći da potiče upravo od savetnika Makrona i Šolca. Između ostalog, u planu se zahteva normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali i predviđa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, počev od Saveta Evrope pa sve do Ujedinjenih nacija. Takođe, što se tiče Kosova, ono, kako se dodaje, dobija i priznanje pet država EU, dok Srbija dobija značajnu finansijsku i ekonomsku pomoć i biće "prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region".
U prvog tački ovog predloga, kako prenosi list, ističe se da "do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa". Zatim se u drugoj tački kaže da su "Kosovo i Srbija dve odvojene pravne i političke realnosti, koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga. "Sve strane" su Priština (Kosovo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU), što znači sve države EU, uključujući one koje nisu priznale nezavisnost Kosova)".
Pojašnjava se i pozicija Srbije.
"Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo".
Povezane vesti
Precizira se da Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati Kosovo kao "posebnu političku i pravnu realnost".
"Prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija će zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama", navodi se. Predviđeno je zapravo i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, kroz četiri etape, ali je konstatovano da "pasivna pozicija Srbije ne rešava problem definitivno".
Ovaj deo plana neki stručnjaci tumače kao "spisak želja" Prištine, pa je tako, prema predlogu ,prva faza da "Kosovo postane članica Saveta Evrope". Druga faza "Članstvo u Interpolu i Unesku". Treća faza, "početak pregovora za pristupanje u NATO i aplikacija za članstvo u EU" i četvrta faza "Članstvo u UN".
Upitan upravo o tim navodima albanskih medija, predsednik Aleksandar Vučić bio je izričit: "Doneli su papir koji sam odbio da primim. Ja sam pročitao taj papir, ali znajući šta će pisati ja sam odbio taj papir. Jasno je da objavljivanje toga nije došlo iz Srbije, da li je to tačno ili nije, ne mogu da se setim svih detalja... Neke ideje koje su napisane slične su onima koje sam slušao ranije i dovoljno sam iskusan da znam da nije trebalo da uzmem taj papir. Ne postoji šansa da mi pustimo Kosovo u UN", rekao je Vučić.
Non-pejperi godinama zasipaju region
Sagovornici Euronews Srbija ukazuju na to da ni ovaj dokument, kao ni mnogi pre njega, zapravo nisu ništa novo. Potencijalni modeli, probni baloni, non-pejperi godinama zasipaju region, a sve to posebno je pojačano u poslednjem periodu kada je rat u Ukrajini izazvan ruskom invazijom na tu zemlju uzdrmao same temelje Evrope. Ukazujući na pojačane pritiske i žurbu Zapada da se barem jedna potencijalna kriza "zatvori", ona kosovska, sagovornici Euronews Srbija ističu i da nedostatak jasne perspektive proširenja Unije dovodi i do "recikliranja" starih predloga kakvi su se mogli čuti, na primer, od "kosovske trojke" iz pregovora 2007. godine (Išinger, Vizner, Bocan Horčenko).
Govoreći za Euronews Srbija o pomenutom predlogu, Grubješić ističe da ovaj papir predstavlja inicijativu Nemačke i Francuske za ubrzanje dijaloga između Beograda i Prištine i njegovo okončaje finalnim sporazumom. Ona kaže da je dokument sličan i sa non pejperom koji se pojavio u aprilu 2021. godine i iza kog su, navodno, takođe stajale Francuska i Nemačka.
"Non pejper je objavljen prvo u kosovskom mediju Koha Ditore, a ovaj drugi na albanskom portalu bliskom premijeru Rami. Prvi je predviđao finalni sporazum do februara ove godine, a drugi je pomerio rok za godinu dana. U suštini ovaj drugi sporazum je sažeta verzija tog non pejpera. U nedostatku jasne volje za proširenjem, recikliraju se predlozi takozvane kosovske trojke sa pregovora iz 2007. koji će verovatno naći svoje mesto na stolu u Briselu", istakla je ona.
Povezane vesti
"Dok nema sastanaka u javnost cure različite ideje"
I dok sa jedne strane Janjić kaže da je postojanje takvog papira jedna "uobičajena metodologija", te da "nema spora" da je autentičan, Seferi navodi da dokument liči na non pejpere koji su dospeli u javnost prošle godine, ali da od Francuske i Nemačke još nije stigla zvanična potvrda da li je to njihova ideja.
"Ono što je objavljeno na albanskom jeste tekst o tome šta postoji u tom papiru, ali ne ceo taj tekst koji bi bio možda detaljnije obrazložen. Ono što jeste realno je da jedna od opcija može da bude ova, ali ne vidim tu jedinu moguću opciju. Naravno, Kosovo i Srbija treba da se dogovore oko budućih međusobnih odnosa, a to isto podrazumeva da će nešto morati da se potpiše", istakao je on.
"Jedna od opcija jeste to da se Kosovo i Srbija zvanično ne priznaju sada, odnosno da nemaju neke diplomatske odnose u tom smislu, nego da istovremeno Srbi budu zadovoljni sa činjenicom da nije priznato direktno Kosovo, a sa druge Kosovo da ide dalje, što je pokušaj normalizacije odnosa u svakom smislu", rekao je Seferi.
Povezane vesti
Da li će predlog doći i na pregovarački sto?
Odgovarajući na pitanje hoće li ovakav dokument naći svoje mesto u Briselu pojedini stručnjaci tvrde da je to gotovo izvesno. Kako je za Euronews Srbija rekla potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, pomenuti plan verovatno će završiti na stolu. Sa druge strane, pak, politikolog Ognjen Gogić napominje da i dalje ostaje da se vidi da li će ovakav plan da bude i zvanično uklopljen kroz EU ili će možda Francuska i Nemačka voditi paralelni proces.
U tom smislu, Janjić ističe da lično misli da je dobro što predsednik Srbije nije primio taj papir.
"Krajnje je vreme da mi izađemo iz toga, ovo je prvi put da je on njih uputio na kanale komunikacije, kako će to ići videćemo, verovatno put je da Vlada Srbije mora da formira svoj pregovarački tim, da vlada mora aktivno da se uključi, a predsednik će i dalje biti glavni pregovarač. Tu su neka dva meseca kupljena da se ne izjašnjavate o detaljima", rekao je on.
A dok je sa jedne strane barem neke reakcije srpskih zvaničnika bilo, iz međunarodne zajednice komentara nema. Predlog je odbio da komentariše i američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, rekavši samo da podržava EU u naporima da reši problem.
"Čuo sam za to, ali sve što mogu da kažem je da mi snažno podržavamo EU u njenim naporima da reši ovaj problem koji je prisutan dugo vremena. Mislim da je vreme za napredak i ohrabrujem ih da daju predloge pred obe strane, ali nije na meni da komentarišem sadržaj tih predloga", istakao je on.
Išinger: Model dve Nemačke most ka rešenju
Zanimljivo je da se naprosredno pre dokumenta koji je objavio "Albanian post" u javnosti spekulisalo i o takozvanom modelu "dve Nemačke", koji ima izvesne sličanosti sa novim dokumentom. Ovaj model pominjao se u krugovima EU još od 2007. godine, ali je tada odbačen kao mogućnost. O njemu se i kasnije govorilo u više navrata, te je i u trenutku intenzivnijeg uključivanja Nemačke i Francuske u dijalog ponovo aktuelizovan.
Nemački diplomata Volfgang Išinger, koji ga je zapravo i predložio, na Tviteru je odgovorio bivšem ministru spoljnih poslova Kosova Petritu Seljimiju koji je na toj društvenoj mreži komentarisao "novi okvir" dijaloga.
"Krajem 2007. godine, mi, Kosovska trojka, smo skoro uspeli sa modelom dve Nemačke koji sam predložio. On bi i dalje mogao da obezbedi most ka rešenju u pravom smeru", naglasio je Išinger.
Seljimi je na Tviteru podsetio da Zapadna i Istočna Nemačka nikada nisu priznale jedna drugu, ali da su bile ravnopravne članice međunarodne zajednice.
"To je model dve Nemačke koji je pre nekoliko godina predložio Išinger. Zapadna i Istočna Nemačka nikada nisu priznavale jedna drugu, ali su obe bile ravnopravne članice međunarodne zajednice. Nije tačna analogija, ali zbog nedostatka šargarepe (garancije proširenja EU) to je ono za šta se EU zagreva", poručio je Seljimi.
Politikolog Ognjen Gogić za Euronews Srbija kaže da je pitanje ovog modela reaktivirano u medijima, ali tvrdi i da je to zapravo politika koja se vodi sve vreme. Kaže da plan koji je procurio polazi od sporazuma koji bi u kratkom roku smirio situaciju između Srbije i Kosova, a "onda bi se za deset godina vratilo na temu dve Nemačke".
"Ako je to tačno to bi značilo da u čitavoj Evropskoj uniji mislim da sad ne postoji postoji politička klima za postizanje tog sporazuma, pa se njegovo postizanje odlaže za nekoliko godina", rekao je Gogić.
Komentari (0)