Igre 
Da li će u novu armaturu pregovora sa Prištinom biti ugrađen i model dve Nemačke?
Komentari13/09/2022
-21:40
Hoće li u novu armaturu pregovora sa Prištinom, koja je najavljena nakon što su savetnici dva moćna evropska lidera Emanuela Makrona i Olafa Šolca prvi put posetili Srbiju, biti ugrađen i dobro poznat model dve Nemačke? Ovo pitanje nametnulo se nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći upravo o "novoj armaturi" ukazao da bi ona praktično ne bi značila formalno priznanje Kosova, "ali bi priznanje svega toga što misle da je realnost".
Iako to nije zvanično potvrđeno, za mnoge to je upravo model dve Nemačke, koji domaćoj javnosti nije nepoznat, ali, kako ukazuju sagovornici Euronews Srbija, nije ni sasvim prihvatljiv. Pre svega zato što se uz njega, po pravilu, vezuje i "stolica u Ujedinjenim nacijama".
Sada već nije tajna da se angažovanjem dve najjače članice Evropske unije, teži da se potpuno promeni model dijaloga između Beograda i Prištine, a tumači se da je cilj dve zemlje da se što pre pronađe rešenje i normalizuju odnosi, kako bi se sigurno sprečili potencijalni sukobi.
Da bi ciljevi dijaloga Beograda i Prištine i način pregovora mogli da se promene, najavio je predsednik Srbije nakon sednice Saveta za nacioanlnu bezbednost. On je posle razgovora sa Miroslavom Lajčakom i savetnicima nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, istakao da je dobijen predlog "potuno nove armature razgovora u Briselu koji bi trebalo da dovedu do skorog i konačnog rešavanja svih nerazjašnjenih pitanja u vezi sa Kosovom i Metohijom".
Ubrzo nakon toga pojavio se niz tumačenja da se upravo misli na model dve Nemačke, a takvo je dao i predsednik skupštinskoh odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun. Ipak, Vučić ni nije konretnije govorio o novim koracima, niti o pomenutom modelu.
Na pitanje reportera Euronews Srbija o tome šta zapravo znači "nova armatura pregovora Beograda i Prištine" i da li ona implicira model dve Nemačke, Vučić je rekao:
"Ja još neću o tome da govorim, ali sve je potpuno drugačije nego što je bilo. Biće mnogo dolazaka i odlazaka raznih stručnjaka zbog dve stvari. Jedna je da niko ne želi novi sukob na Balkanu, a druga koju ljudi potcenjuju obično, to je da oni žele da izvuku argument Kosova iz ruku (predsedniku Rusije Vladimiru) Putinu koji je on u razgovoru sa zapadnim moćnicima već koristio", rekao je Vučić.
Povezane vesti
Analitičari ocenjuju da je prvi cilj da se pregovori ubrzaju i postigne konačni dogovor, dodajući da je moguće da zapadni zvaničnici žele da ponude upravo ovaj model kao rešenje kosovskog pitanja. Ističu da za Srbiju to nije prihvatljivo, jer bi to, praktično značilo priznanje Kosova, a taj model implicira i da bi ono u tom slučaju imalo stolicu u Ujedinjenim nacijama.
Promene za brže rešenje
"Novi pristup u dijalogu Beograda i Prištine trebalo bi da znači da se odustalo od nametanja uzajamnog priznanja kao finalnog rešenja i da će se razgovarati o modelima normalizacije o kojima bi mogli da se postignu saglasnost i kompromis", rekoa je Suzana Grubješić, potpredsednice Centra za spoljnu politiku, prenosi Fonet.
Ona je istakla da povećavanje broja posrednika u dijalogu dve strane, uključivanjem savetnika dve najmoćnije evropske države, znači podršku Miroslavu Lajčaku "koji objektivno nije bio u prilici da postigne neke značajnije rezultate", ali i činjenicu da Evropa želi da ostane glavni posrednik.
Euronews Srbija, FoNet/Evropski savet, profimedia
Diplomata Zoran Milivojević naveo je za Euronews Srbija da je cilj svakako da se ubrza ceo proces i da se što pre dođe do konačnog dogovora.
"Sa novim pristupom i angažovanjem Pariza i Berlina žele da ubrzaju ceo proces, da idu odmah na pravno obavezujući sporazum između dva subjekta i da sve ovo što je do sada bilo na dnevnom redu, i Briselski sporazum i ZSO, sve to da integrišu u sporazum i da sve to bude u okviru Kosova kao realnosti, nečega što bi od Srbije bilo de fakto priznato. Isključilo bi se de jure priznanje. Za Srbiju je neprihvatljvio i to de fakto, jer priznanje je priznanje", kazao je Milivojević.
Ipak, sociolog Vladimir Vuletić smatra da "nova armatura" o kojoj se govori, "neće bitno da se razlikuje od onoga što smo mogli ranije da čujemo".
"Ove se očekuje sada da se precizno nešto kaže, ali rekao bih da to nije moguće u ovoj vrsti pregovora. Zapadu je pre svega u interesu da se ne dogodi sukob u pozadini onoga fronta koji se odvija. Ukoliko procene da je za onemogućavanje takvih događaja bitno priznanje Kosova, to bi bio razlog zašto im se žuri. Znamo da oni to postavljaju eksplicitno ili implicitno već jako dugo", kazao je Vuletić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Model dve Nemačke
Između de fakto i de jure prizanja, mnogi su videli model dve Nemačke. Među njima i Drecun koji je rekao da Zapad želi da napravi neku vrstu paket aranžmana u kojem će biti sva druga pitanja. Nude, kako je naveo, Zajednicu srpskih opština da bi Srbija prihvatila nešto što predsednik Aleksandar Vučić kaže nije priznanje ali je skoro tu.
"Meni je to model dve Nemačke", rekao je Drecun za TV Prva.
Naime, ovaj model svakako nije novost, pominjao se u krugovima EU još od 2007. godine, ali je tada odbačen kao mogućnost. O njemu se i kasnije govorilo u više navrata, te je i u trenutku intenzivnijeg uključivanja Nemačke i Francuske u dijalog ponovo aktuelizovan.
Povezane vesti
Sada ga je, u svetlu angažovanja Francuske i Nemačke, pomenuo i Artan Behrami, savetnik bivšeg predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija, koji je rekao da je aktuelni premijer kosovske Vlade Aljbin Kurti u dijalogu sa Beogradom odustao od zahteva za međusobno priznanje i da će novi sporazum biti baziran upravo na modelu dve Nemačke.
Behrami je na Fejsbuku napisao da su u izradu ovog sporazuma uključeni i bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i američki diplomata Frenk Vizner u dogovoru sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.
Ipak, govoreći o modelu dve Nemačke, diplomata Zoran Milivojević objasnio je kako je ovaj model zamišljen u potpuno drugim okolnostima, te da je on zato neprihvatljiv za Srbiju.
"Podela Nemačke je nastala kao rezultat Drugog svetskog rata, a Nemačka je bila vinovnik rata i odgovorna za mir i stabilnost, podela između pobednica je bila u funkciji obezbeđenja trajnog mira Drugo, radi se o državi sa istim narodom i mogućnosti da se ponovo unificira, što se i desilo.
"U slučaju Srbije i Kosova to nije tako", kazao je Milivojević i dodao:
"U situaciji kada Srbija neće da prizna Kosovo, pojavljuje se taj način rešavanja, tako što bi Kosovo de fakto funkcionisalo kao država, sa stolicom u Ujedinjenim nacijama, ali ne bi de jure bilo priznato od strane Beograda. Ali pitanje KiM ima sasvim drugi osnov, nastalo je kao rezultat protivpravne agresije na SRJ i protivpravnog otcepljenja teritorije suverne države, nisu isti narodi u pitanju i po tome je mala mogućnost da se stvar vrati u prvobitno stanje. Prihvatanjem modela bi Srbija bi dala legitimitet Zapadu da se radi o slučaju sui generis, i time stavila van snage međunarodno pravo i Rezolucijiu 1244", kazao je Milivojević.
Euronews/Vladislav Ćup
On u izjavi za Euronews Srbija navodi da bi model rešavanja trebalo tražiti u razgovorima o daljoj normalizaciji uslova života, gde se dovodi pitanje statusa Kosova.
"Rešenje je tvrdo zalaganje za međnarodno pravo, za suverenitet i teritorijalni integritet i primenu rezolucije 1244 do kraja i rešavanje statusnog pitanja na bazi međunarodnog prava. Rešavanje svih otvorenih pitanja koja omogućavaju normalan život, normalizovanje svih odnosa, ali nedovođenje u pitanje međunarodnog prava i Ustava Srbije", rekao je diplomata Zoran Milivojević.
Da se u pregovorima ponovo može naći ovaj stari predlog kaže i analitičar Dragomir Anđelković, takođe dodajući da je to ranije sa razlogom odbijeno.
"Teško je sada reći šta je ta 'nova armatura', ali svakako može da znači pojačan pritisak sa Zapada. Pominje se taj model dve Nemačke. Nemci su krenuli u pregovarački proces pre priznavanja Kosova sa tim predlogom. On znači da Srbija treba da potpuno prizna kosovsku državnost, možda ne mora da prizna Kosovo, ali mora da se odnosi kao prema državi. Ako se to prihvati, značilo bi kapitulaciju", rekao je Anđelković za Euronews Srbija.
Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin rekao je danas da je svima u interesu stabinost na KiM i dodao da bi bio srećan ako dobri delovi nemačke istorije mogu kao inspiracija da se iskoristre za napredak i pomirenje.
Na pitanje da li se iza rešavanja kosovskog pitanja koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao "novom armaturom" krije model dve nemačke, on je kazao da je važna otvorena i slobodna debata.
Izrazio je nadu da Nemačka može biti inspiracija, ali je i kazao da je situacija na Balkanu drugačija nego u Nemačkoj. Upitan da li bi "model dve Nemačke" podrazumevao da Srbija ne prizna Kosovo, ali da Priština bude primljena u UN, Saracin je kazao da na to ne može da odgovori.
Komentari (0)