Igre 
Ekskluzivno za Euronews Srbija iz Vašingtona: Tri ključna razloga za zakon koji su predložili senatori
Komentari16/08/2022
-08:30
Američka korporacija za međunarodno razvojno finansiranje (DFC) imaće ključnu ulogu u ekonomskom povezivanju zemalja Zapadnog Balkana i Sjedinjenih Američkih Država, rekli su diplomatski izvori Euronewsa u Vašingtonu povodom predstavljanja nacrta Zakona o demokratiji i prosperitetu na Zapadnom Balkanu koji je zajedno podnela grupa senatora.
Kancelarija DFC-a otvorena je pre dve godine u Beogradu na osnovu sporazuma koji su u Vašingtonu potpisali predsednici SAD Donald Tramp i Srbije Aleksandar Vučić, ali njen rad nikada u potpunosti nije zaživeo uprkos najavama da će privrednicima Srbije, kroz grantove te agecnije, na raspolaganju biti 400 miliona dolara.
Kako su naveli izvori Euronewsa, grupa senatora traži od Bele kuće da se pojača uloga i prisustvo DFC-a u Evropi, pre svega na Zapadnom Balkanu i drugim delovima istočne Evrope, te da se otvori više regionalnih kancelarija čiji bi cilj bio ekonomsko jačanje ovog regiona. Izvori prenose da je Beloj kući predočeno da, ukoliko želi da ekonomski osnaži ovaj region, moraju da postoje kancelarije DFC-a koje bi radile u punom kapacitetu.
Zakon koji je predstavljen prošle nedelje, a koji su zajedno pisali republikanski i demokratski senatori predviđa i pomoć državama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije. Stejt departmet bi, prema mišljenju senatora, trebalo da pruži konkretnu, praktičnu pomoć Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Kosovu, kako bi se izborile sa korupcijom, ostvarile ekonomski napredak i približavanje EU. Kako bi se to obezbedilo biće formirana antikorupcijska jedinica koja bi tesno sarađivala sa vlastima na Balkanu.
Kako navodi izvor Euronews Srbija, postoje tri glavna razloga zašto su senatori predložili ovaj Zakon.
"Prvi je zato što ovi senatori smatraju da Balkan treba da bude među prioritetima spoljne politike Vašingtona. Tokom posete ovom regionu, proletos, shvatili su da u regionu postoji veliki problem sa odlivom mozgova jer budući lideri zemalja žele da napuste te zemlje umesto da ostanu i nađu razlog da pokrenu svoje biznise i da učine svoje zemlje jačim i otpornijim i da osiguraju njihov evroski put. Postoji i zabrinutost zbog uticaja Putinove administracije u regionu i shvatili su da taj uticaj jača od kako je Rusija izvršsila invaziju na Ukrajinu", navodi naš izvor.
"Srbija treba da odluči"
Vlasti u Vašingtonu treba, smatraju senatori da više pažnje posvete uticaju Moskve na dešavanja u regionu. Putinova administracija, smatraju u Kongresu "spremna je da izazove haos i nestabilnost na Zapanom Balkanu kako bi prikrili neuspehe u Ukrajini". Zbog toga senatori traže od Bele kuće da pomogne regionu kako bi se odupreo Rusiji, čiji je cilj, smatraju u Vašingtonu, sprečavanje zemalja Zapadnog Balkana da postanu članice EU i NATO.
Povezane vesti
Izvor Euronewsa iz Vašingtona kaže da je najveći uticaj Rusije na Srbiju te da tu treba da se usmeri pažnja Bele kuće. Kongres je, kako nam je rečeno, ohrabren reakcijom Beograda na početku rata u Ukrajini, kada je Srbija podržala rezolucije UN i osudila poteze Rusije. Takvu reakciju, kako su nam rekli, Vašington nije zaboravio, ali sada Beograd trebad a pokaže odlučnost.
"Srbija treba da odluči da li svoju budućnost vidi u kratkoročnim partnerstvima sa predsednikom Putinom ili u prosperitetnim odnosima sa EU", stav je američkih senatora, koji nam je preneo naš izvor.
Tanjug/Zoran Žestić
Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, kažu naši izvori iz Vašingtona, treba da pomogne Srbiji ali i regionu da se oslobode Ruskog uticaja, pre svega kada su u pitanju ekonomija i energetika. Kako je istakla demokratska senatorka Džin Šejhin u predstavljanju ovog nacrta na svojoj veb stranici, "usred ni sa čim izazvanog rata Rusije u Ukrajini i Putinovih jasnih ambicija da širi zloćudni uticaj širom Istočne Evrope, odnos SAD sa Zapadnim Balkanom je ključan".
"Novi dvostranački zakon jača trgovinu i investicije između SAD i Zapadnog Balkana, dok se bori protiv korupcije, kroz usvajanje posebnog zakona za sankcije protiv destabilizirajućih aktera. Sve to otvara put širim evroatlantskim integracijama", rekla je ona.
Osim Šejhin, nacrt su podržali i republikanski senator Rodžer Viker, kao i senatori Dik Durban, Tom Tilis, Kris van Holen, Ben Kardin i Kris Marfi. Upravo su Šejhin, Tilis i Marfi još u aprilu, samo nekoliko nedelja pošto je na dužnost ambasadora SAD u Srbiji stupio Kristofer Hil, posetili Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu što je bio, kako su tada ocenjivali analitičari, jasan znak angažovanije politike SAD prema regionu.
Vraćanje fokusa na Zapadni Balkan
Sam dolazak Džoa Bajdena na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država doprineo je vraćanju Zapadnog Balkana u fokus američke spoljne politike, a to je postalo posebno izraženo zbog ruske invazije na Ukrajinu, pa i tenzija na Tajvanu. U takvim burnim globalnim dešavanjima, povećan je interes SAD da Zapadni Balkan, koji se doživljava i kao trusno područje što više privuku sebi. Da Amerika teži da ima najjači uticaj u ovom regionu izvesnije je i nakon što je grupa senatora iz Demokratske i Republikanske stranke predstavila nacrt zakona koji se tiče upravo ove regije.
Tanjug/Zoran Žestić
Da će se možda posebna pažnja posvetiti Srbiji, koja se zbog rata u Ukrajini našla u posebno osetljivoj poziciji, govorilo je i samo imenovanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu. Ovaj iskusni diplomata "prekinuo" je penziju i počeo mandat u jeku krize koja je zahvatila Evropu. Važi za dobrog poznavaoca regiona i čoveka koji ima "visok nivo odnosa" sa američkim državnim sekretarom i sa predsednikom SAD.
Povezane vesti
Nekoliko nedelja nakon njegovog dolaska u Beograd je stigao o niz američkih zvaničnika, nakon senatora Šejhin, Tilisa i Marfija, u poseti Zapadnom Balkanu boravila je i Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara SAD iz Biroa za evropske i evroazijske poslove.
"Praktično od momenta kada je došao na vlast dodatno se pojačao fokus na ceo region, tako da je rat u Ukrajini samo ubrzao već postojeće trendove koji postoje u američkoj spoljnoj politici za ovaj region, da ga više privuku ka Zapadu i u političkom, i u energetskom smislu", rekao je ranije za Euronews Srbija Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put koji je dodao da s obzirom na to da nacrt zakona dolazi sa obe strane, od predstavnika obe partije, da je veća verovatnoća da će on na kraju i da bude usvojen.
"Najveća sankcija za Srbiju bila bi izolacija"
Novinarka Ljiljana Smajlović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da nam nacrtom zakona Amerikanci zapravo ništa ne obećavaju u pogledu investicija.
Povezane vesti
"Oni kažu: odustanite, nemojte da prihvatate kineske investicije, to je zloćudan uticaj, a naš uticaj je takav da ćemo prvo da vas očistimo od korupcije, a ako na to pristanete i ako se to desi, onda će verovatno doći velike investicije iz Amerike i sa Zapada. To, do sada nije funkcionisalo ni u Latinskoj Americi, ni u Africi, ni sa zemljama EU", kaže Ljiljana Smajlović.
Senatori smatraju da je Putin spreman da izazove haos na Balkanu kako bi prikrio neuspehe u Ukrajini. Izvor Euronewsa u Vašingtonu navodi da se posebna pažnja mora usmeriti na Srbiju zbog ruskog uticaja u zemlji, a Kongres je, kako nam je rečeno ohrabren odlukom Srbije u UN da podrži rezoluciju kojom se osuđuje agresija u Ukrajini. Pomoć bi se pre svega ogledala u novcu, ali ne bi stizala bezuslovno.
"Šta to mogu biti sankcije ukoliko bi došlo do podizanja tenzije na Balkanu ili situacije krene u pravcu ozbiljne političke krize i mogućih sukoba? Svakako, Srbija je okružena državama EU i NATO i izolacija je nešto što joj realno preti ukoliko ne bude sledila politiku, principe i sve na šta se obavezala kao kandidat za EU", kaže u razgovoru za Euronews Srbija Boris Varga, politikolog i analitičar i nastavlja:
"To je aktuelno pitanje i usaglašavanje spoljne politike je jako važno. Međutim, ono je samo možda stavljeno malo adakta pošto se malo tiše o njemu govori. Više se govori o nekim novim starim zahtevima da se prizna Kosovo"
Euronews Srbija
Ljiljana Smajlović pak, smatra da manji pritisak možda znači da Zapad očekuje da se problemi reše sami od sebe.
"To je narativ i opravdanje ili racionalizacija toga da što je pritisak manji, to će svakako da padne nama u krilo, čak i ako ne prisilimo ovog istinski prozapadnog lidera da učini nešto što će da razbesni njegove glasače", istakla je.
"Nacrt pokazuje da je Zapadni Balkan i dalje bitan za SAD"
Marko Dašić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u razgovoru za Euronews Srbija kaže da iako ovo nije velika grupa američkih senatora, važno je što je to baš grupa koja je posetila Beograd pre nekoliko meseci.
"Ispostavilo se da su oni bili u jednoj svojevrsnoj misiji utvrđivanja činjenica. Ovaj zakon koji nije tako kratkog obima, odnosno prelog, ima nekih tridesetak stranica i nalazi ovih senatora koji su kodifikovani u dokumentu, podeljeni su u devet sekcija bez obzira na to što je u medijima, po inerciji isplivalo ono što je politički najzanimljivije.
Dašić kaže da strateški element "provejava" kroz čitav nacrt zakona i da se jasno vide američka stremljenja da se ponovo pozicioniraju i učvrste svoje pozicije širom sveta.
"Čini mi se da ovaj dokument poseduje važan strateški i makar srednjoročni element, iako je konkekstualno uslovljen ratom u Ukrajini i suzbijanjem ruskog, ali i kineskog uticaja na prostoru Zapadnog Balkana"
Nacrt je pokazao da je Zapadni Balkan i dalje bitan. Tu su žairšne tačke i gorući problemi našeg regiona decenijama unazad. Otuda i snažan naglasan na deo o antikoruptivnim merama.
"Nude izradu strategije, stoji da se ovlašćuje državni sekretar (Stejt deparment) da izradi petogodišnju strategiju za borbu protiv korupcije i dužan je da to učini u roku od 180 dana od dana usvajanja zakona. Ma koliko delovalo da ovaj nacrt zakona nudi neka instant rešenja, daleko od toga. Dakle, govori se o rokovima od 90 dana za neka preliminarna izveštavanja, 180 za strategije"
Kako kaže, nacrt zakona je duže vreme mirovao zbog međunarodnih okolnosti, s jedne strane, i s druge zbog promene administracije. Dašić pak, smatra da se svakako vidi kontinuitet politike SAD-a prema regionu.
"Uslovi su brojni, a čini mi se da su zadržani i eksplicitno i implicitno. Popis je dosta dugačak, nekako se sve vreme najavljuje nadgledanje procesa na Zapadnom Balkanu, pažljiva analiza, povremeno izveštavanje, saradnja sa partnerima u Svetskoj banci, EU, uporedni procesi vrednovanja njihovih kvalitativnih učinaka", kaže on i nastavlja da ovaj zakon ipak neće naterati američku administraciju da donira Srbiji veliki novac.
"Reč je o finansiranju čak i infrastrukturnih projekata, pozajmicama, čak je i malo toga novog. Čini mi se da je ovo jedna rekapitulacija pripremnog delovanja američke administracije i kodifikacija onoga što su senatori mogli da čuju i vide u svojoj poseti regionu", kaže on.
Veruje da ovakav zakona posredno može ubrzati evrointegracije.
"Čini mi se i da je Srbija implicitno najprisutnija (u nacrtu) kada je reč o energetskoj diverzifikaciji, sankcijama i ruskom uticaju. Ali, ovim nacrtom taj pritisak ponovo raste bez obzira na to što nemamo nikakvu zapaljivu retoriku i čini mi se da ovakva posredna sredstva čine taj pritisak intenzivnijim. Naravno, proces pirstupanja EU je dugotrajan, mukotrpan i posve kompleksan, a u našem slučaju će to zavisiti od dijaloga Beograda i Prištine, odnosno kredibiliteta EU da ono što garantuje Briselskim sporazumom pokuša malo verodostojnije da primeni", zaključuje on u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)