Igre 
Šta zemlji donosi članstvo u EU? Najprecizniju priču pričaju i primeri iz okruženja, a standard je samo deo jednačine
Komentari09/05/2022
-13:30
Ulazak u Evropsku uniju omogućava pre svega izlazak na najveće unutrašnje tržište na svetu, koje broji više od 500 miliona potrošača i 30 miliona preduzeća. I ne samo to, gotovo po pravilu, poboljšava se životni standard i ljudi žive bezbrižnije. Ipak, članstvo ne podrazumeva samo ekonomske, već i sigurnosne i druge benfite, podsećaju sagovornici Euronews Srbija povodom Dana Evrope koji se danas obeležava.
Tako zemlje poput Slovačke, Češke i Poljske, koje su nekada bile iza gvozdene zavese, danas skoro da više nemaju nezaposlenih, čak vape za radnom snagom. Poslednja zemlja koja je pristupila Uniji bila je upravo zemlja iz našeg okruženja, Hrvatska, koja je članica postala 2013. godine i godinama unazad oseća pozitivne efekte članstva.
Iako je poslednjih godina i sama uzdrmana političkim dešavanjima, prema oceni sagovornika Euronews Srbija, i dalje se ističu brojni pozitivni aspekti koje članice dobijaju ulaskom u Evropsku uniju, a građani svakako osete bolji standard.
Šta donosi članstvo?
"Evropska unija je u te zemlje uložila ogromna sredstva, po stanovniku i 10 puta više nego u Srbiji. To je ulaganje u materijalne i ekonomske promene u standardu stanovništva i to su važni elementi onoga što se dobija kada se uđe u EU", istakla je za Euronews Srbija predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
Ona je govorila o primerima pristupa susednih zemalja, kao što su Rumunija, Bugarska i Hrvatska.
"One su pristupile jednom organizovanom sistemu i one su, za razliku od nas, sve ono što su preuzele da treba učiniti da se te države tranformišu, one su to u najvećem delu radile. Problem je kada stvorite zakon ili instituciju, ali oni ne funkcionišu. Dakle, sve mora da funkcioniše po EU standardima. Uzmimo primer investicija gde je velika korupcija na čitavom Zapadnom Balkanu. Tu se moraju napraviti suštinske promene", naglasila je Minić.
Da benefiti od ulaska postoje, posebno za region kojem pripada Srbija, ističe i profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović.
Povezane vesti
"Svaka zemlja koja je ušla u Evropsku uniju iz Istočne Evrope dobila je završetak perioda neizvesnosti, koji se nazivao tranzicija u kojem su sve zemlje imale osećaj da nisu dovoljno suverene", kazao Jović za Euronews Srbija.
Srbija, iako nije članica Evropske Unije, od nje i te kako ima koristi. Trgovinska razmena sa zemljama članicama Unije iznosi 60,2 odsto, Srbija na godišnjem nivou ima 1,4 milijarde evra investicija i 200 miliona bespovratnih sredstava. Kada postane članica Unije, pretpostavlja se da će Srbija dobijati 10 puta više novca. Ipak, Evropska Unija nije bankomat, već sveobuhvatni sistem kome bi država trebalo da teži i zato će prema rečima predsednika Srbija nastaviti da ide evropskim putem.
Govoreći o situaciji u Hrvatskoj, profesor Jović istakao je da se životni standard poboljšao, te se se "može reći da ljudi u Hrvatskoj žive bolje".
Takođe, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić isakla je i značaj članstva sa aspekta sigurnosti, što se vidi u trenucima kakav je ovaj, imajući u vidu rat na istoku Evrope.
"To je i jedna stabilnost, sigurnost, i u ovakvim ratnim vremenima pokazuje se da je to izuzetno važno za zemlju koja je okružena Evropskom unijom, članicama NATO. Mi jednostavno ne živimo na nekoj drugoj mapi, mi tu pripadamo", kazala je Minić.
Euronews Srbija/Printskrin
Sa druge strane, profesor Jović podsetio je i na značaj članstva u pogledu krize izazvane pandemijom koronavirusa.
"Za vreme pandemije Hrvatska je dobila prilično veliku pomoć koja je otprilike devet do 10 puta veća nego novac koji EU dodeljuje zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu. Dobila je otpriike 20 milijardi evra, 4-5000 po glavi stanovnika, dok je za zemlje kandidate ta pomoć iznosila oko 500 evra, razlika je prilično velika", naveo je Jović.
Povezane vesti
Evropski put Srbije
Iako je Srbija poslednjih godina stagnirala na putu ka EU, nakon usvajanja nove metodologije 2020. godine, u decembru 2021. Srbije je otvorila klaster četiri u pristupnim pregovorima. Iako je prema istraživanjima podrška građana putu ka EU opala, vlast u Srbiji ističe da je Srbija svakako nesumnjivo "na evropskom putu".
Jelica Minić ističe i da je proces pristupanja dominantno politički, te da je važno kakve poruke i signali dolaze iz zemalja kandidata, pominjući i veliko proširenje EU koje se desilo 2004. godine.
"EU je ubrzala prijem Grčke, Portugala i Španije kao postautoritarnih režima upravo kako bi podržala razvoj demokratije, stabilnost i proširenje tržišta. Ti faktori su bili važni i igrali su ulogu prijemu velikog broja zemalja 2004. godine. Da su iz Srbije stizale poruke jednog suštinskog dubinskog interesa političke elite za pristupanje EU, odnos bi posle izručivanja ratnih zločinaca i te teške faze, bio drugačiji. Taj faktor je bio izuzetno važan, pokazati pravi interes", kazala je Minić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Govoreći i o padu interesovanja građana kada je reč o članstvu, ona ističe značaj retorike u javnom prostoru.
"Ako vi u medijima svakog dana kritikujete EU, a veličate Rusiju i Kinu to ne ostavlja utisak ni u EU, ni kod stanovništva da vi uopšte želite da postanete zemlja članica. Trgovina, investicje pomoć, EU je dominantni partner, ali se nije omogućilo građanima da preko redovnog informisanja dobiju uvid u to. To nije isključivo krivica naša, nego i EU, a pad entuzijazma je vidljiv u čitavom regionu", rekla je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.
Tako je Kriza u Ukrajini jeste bacila senku na pozitivne korake Srbije ka članstvu, sada pominjući i uvođenje sankcija Rusiji, što bi bilo usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
Maja Bobić iz Međunarodnog Evropskog pokreta istakla je za Euronews Srbija da se Srbija vidi kao važna zemlja za EU, ispred drugih na Zapadnom Balkanu, ali da sada nepoverenje raste zbog spoljnopolitičkih odluka.
"Nepoverenje EU raste sada kao prema zemlji koja je nepredvidiva zbog spoljnopolitičke i vrednosne orijancaije, što može imati reperkusije na proces pristupanja, ali i na ekonomiju. Ponašanje Srbije koja pokušava da sedi na dve stolice nije nešto što izaziva poverenje i može da ubrza proces evropskih integracija", ukazala je Bobić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno da će Srbija u budućnosti biti snažnija na evropskom putu.
"Uprkos tome što je to nepopularno u Srbiji, i što prema poslednjim istraživanjima koja su nedvosmislena, prvi put imamo jasnu većinu građana koji su protiv ulaska Srbije u EU. Nije naš posao da podilazimo javnom mnjenju, naše je da ga čujemo i razumemo, ali da radimo šta je najbolje za državu. Zato je moja poruka svima da će Srbija biti snažnija na svom evropskom putu", rekao je Vučić.
On je rekao da je to njegova poruka i da tome ima više razloga.
"Trgovinska razmena sa EU je 60,2%, odnosno 30,8 milijardi ukupno. Sa jednom zemljom prelazimo 13% ukupne robne razmene, a to je Nemačka. Gotovo 300.000 ljudi je zaposleno u kompanijama ili centrima koji pripadaju članovima EU. Najveći deo investicija dolazi iz EU, prošle godine 1,84 milijarde evra na godišnjem nivou, što je više nego što su imale mnoge zemlje iz EU koje se graniče sa Srbijom", rekao je Vučić.
Kako je rekao razume i da su ljudi ljuti jer EU vide kao nekoga ko na nas vrši pritisak u pogledu KiM, kao i sankcija Rusiji, i "ponekad ne želimo da vidimo šta je to što radimo sa EU".
Komentari (0)