Šta posle posete Donfrid Beogradu: "Svrstavanje Srbije među zemlje koje su uvele sankcije Rusiji ubrzalo bi put ka EU"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/04/2022

23:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U poslednjih sedam dana više američkih zvaničnika posetilo je Beograd u cilju ubeđivanja Srbije da se pridruži sankcijama protiv Rusije. U trenutku kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje da se Srbija neće svrstavati, a ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin predlaže odustanak od evropskih integracija, u Beograd je stigla pomoćnica državnog sekretara SAD Karen Donfrid sa porukom da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji.

Gosti emisije Euronews veče saglasni su da je ukrajinska kriza povećala interesovanje Sjedinjenih Američkih Država za region Balkana. Ipak, smatraju da prilikom ove posete nije bilo pritisaka da se uvedu sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, već da se podrži evropski put i saradnja regiona.

"Nije Donfrid došla da zavrće ruku, lupa šakom o sto i traži uvođenje sankcija, već da podrži evropske integracije, Srbiju kao faktor stabilnosti u regionu. Ambasadori SAD promenjeni su u celom regionu i imaju zadatak da ga što više približe EU i evroatlanskim strukturama", kazala je potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.

Da je pažnja prema Srbiji bila velika i pre krize u Ukrajini, ali da su aktuelna dešavanja samo doprinela tome smatra pravnik Milan Antonijević.

"Razlog ove posete je sigurno rat, da vide kakva je situacija u Srbiji, da li će biti zaokreta, svrstavanja. Takođe, SAD su želele da vide spremnost Beograda na određene pomake u pregovorima sa Prištinom, u EU integracijama, a sada je došla i Ukrajina kao treća tema. Rusiju treba gledati kao nekoga ko gleda svoje interese, pokušaće iz kosovske krize da izvuku neke pogodnosti za rešavanje ove", reako je Antonijević u emisiji Euronews veče.

Vašington "gura" odlazak u EU

Kako je diplomatska aktivnost SAD bila povećana i pre krize, dolazak Karen Donfrid, kao i postavljanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu pokazuju da je Vašingtonu u interesu da ovaj regon ne bude pod uticajem "trećih faktora" već pre svega SAD i EU. Prema oceni stručnjaka, rat u Ukrajini moraju u tom kontekstu da iskoriste i EU i zemlje kandidati.

"Nisu EU integracije samo klasteri i poglavlja. Srbija treba da iskoristi šansu, ali i EU mora da iskoristi ovu situaciju da zaokruže ovaj region. Još su fokusirani na Ukrajinu, na rat, još nismo tema, ali već u junu će biti konferencija EU - Zapadni Balkan, tu ćemo čuti poruke. Potrebna su konkretna dela kako bi se ovaj region iščupao iz tuđih kandži i bio tamo gde pripada, a to je EU", navela je Grubješić.

Takođe, Milan Antonijević navodi da članstvo zavisi od reformi na unutrašnjem planu, posebno od napretka u oblasti vladavine prava, ali da će ubrzanje puta zavisiti od usklađivanja spoljne politike.

"Zaista treba imati stabilan region i bezbednost koja se garantuje i jakim pravosudnim sistemom. U interesu Srbije jeste da nastavi integracije, da ima jasnu politiku prema svim agresijama. U nekim periodima je možda i moglo da se okleva u usklađivanju poltike, ali da li biste želeli da primtie nekoga ko bi vam pravio probleme dugoročno", kazao je on.

Kako je rekao svrstavanje Srbije među zemlje koje su uvele sankcije Rusiji ubrzalo bi put ka članstvu.

"Imate sada i raspravu o Ukrajini, Moldaviji, to su signali koje treba čitati. Srbija i ceo region moraju da preformulišu spoljnu politiku. Moramo da pokažemo zrelost", dodao je Antonijević.

Pritisak na Prištinu

Pre Beograda, pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid posetila je Prištinu. Prema mišljenju Antonijevića, bilo je većih pritisaka da se Priština vrati za pregovarački sto sa Beogradom.

"Verujem da su poruke u Prištini bile oštrije, s ozbirom da postoji odsustvo volje da se pregovara. To je znak da će SAD insistirati na tome da se vrati za pregovarački sto", rekao je Antonijević.

Suzana Grubješić ističe da taj pritisak jeste potreban jer najveći deo Briselskog sporazuma nije sproveden.

"Njima nije prioritet razgovor, zato je potreban pritisak na Prištinu. Obeležili smo devet godina od Briselskog sporazuma, a najveći deo nije sproveden", poručila je Grubješić.