Svetski dan slobode medija: Prošle godine prijavljeno 139 incidenata u vezi sa napadima i pritiscima na novinare

Prema izveštaju Reportera bez granica i po njegovom svetskom Indeksu medijskih sloboda za 2022. godinu, Srbija je popravila poziciju za 14 mesta, ali je najlošije rangirana od zemalja bivše Jugoslavije. Zauzela je 79 poziciju od ukupno 178 mesta i nalazi se u kategoriji takozvanih "problematičnih zemalja".

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić, povodom Svetskog dana slobode medija, rekao je da je Srbija već dugo na dnu lestvice po slobodi izražavanja i da je visoko plasirana na negativnoj lestvici broja napada i pritisaka na novinare.

Vladimir Radomirović, glavni urednik portala "Pištaljka" ističe da iako situacija u Srbiji zaista nije idealna, "paradoksalno je" što su se druge, bivše članice SFRJ našle ispred Srbije.

"O tom Indeksu govori dovoljno to što su Kosovo, koji se posmatra odvojeno od Srbije, Crna Gora pa i BiH, bolje plasirani od Srbije. To je zaista paradoksalno, pogotovo kada znamo da su u Crnoj Gori ubijani novinari, da je bilo dva pokušaja ubistva novinarke Olivere Lakić. Na Kosovu niko ne čini ništa da bi se rešilo ubistvo 18 novinara i medijskih radnika koji su ubijeni od 1998. do 2005. godine", ističe on.

Bodrožić ističe da je Srbija sa "svojom nepovoljnom situacijom" upala u svetsku nepovoaljnu situaciju, gde sve češće, kako kaže, novinarstvo gubi na autentičnosti i na značaju i gde u mnogim zemljama propaganda pobeđuje novinarstvo.

"Mi nikada nismo postali demokratsko društvo u potpunosti i nikad nismo postali društvo koje u potpunosti poštuje slobodu izražavanja, ili koje poštuje našu profesiju", dodaje predsednik  NUNS-a, i dodaje da građani moraju da shvate da je odbrana slobode medija odbrana njih samih.

Radomirović smatra da je najveći problem Srbije, i u ovom pogledu, siromaštvo.

"Naši građani su siromašni i ne mogu da podrže medije, novinari su siromašni i ne mogu da se izbore sa pritiscima od strane vlasnika i političara", kazao je.

"Prošle godine 139 incidenata, pravi broj pet puta veći"

Nešto što se podrazumeva u svetu, ali ne i kod nas, kako tvrdi Željko Bodrožić, jeste da novinari moraju da rade u slobodnom okruženju.

Mediji ne smeju da budu pod upravom države, političari na vlasti ne smeju da utiču na uređivačke politike, ne smeju da prete, da huškaju na novinare, na medije, rekao je. On ističe da je prema statistici NUNS-a prošle godine prijavljeno ukupno 139 incidenata kada se govori o napadima i vršenju pritiska na novinare – šest fizičkih napada, četiri napada i pretnje na imovinu, 87 pritisaka, 42 verbalne pretnje.

Međutim, kaže da je jasno iz mnogih istraživanja da mnogi slučajevi pritiska i napada ostaju ispod radara. "Tu cifru moramo da pomnožimo najmanje sa pet i onda dobijemo nekakav broj o mogućim pritiscima i napadima na novinare u Srbiji", ističe.

Kako Bodrožić tvrdi, mnogi medijski radnici su oguglali na pretnje ili pritiske pa ih ne prijavljuju, dok postoji i veliki broj onih novinara koji se plaše da prijave problem.

Vladimir Radomirović dodaje da se premalo govori o pritisku vlasnika medijskih kuća.

"Mnogi urednici smatraju da vlasnik ima pravo na sve, ali to nije tačno. Novinari imaju svoju slobodu. Moramo da se izborimo za tu slobodu", zaključio je urednik portala "Pištaljka".

Širom sveta i u Srbiji danas se obeležava se Svetski dan slobode medija, uz ukazivanje na sve teži položaj medijskih radnika. Obeležavanje ovog dana ustanovljeno je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija kako bi se podsetile vlade država da su dužne poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.