Igre 
Istraživanje pokazalo drastičan pad podrške građana evrointegracijama: Na čijoj strani bi trebalo tražiti "krivce"
Komentari21/04/2022
-13:16
Prvi put u poslednjih dvadesetak godina, koliko se prate trendovi podrške evropskim integracijama Srbije, broj građana koji bi na eventualnom referendumu glasali protiv pristupanja Evropskoj uniji veći je od broja onih koji bi to podržali, pokazuje najnovije istraživanje agencije Ipsos. Prema rezultatima tog ispitivanja javnog mnjenja, 44 odsto građana sada je protiv članstva Srbije u EU, dok je 35 odsto za. Jedna petina, odnosno 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni, prenosi Blic rezultatte istraživanja.
Inače, prema istraživanjima koja stoje na sajtu Ministarstva za Evropske integracije, broj građana koji je za pristupanje Evropskoj uniji iz godine u godinu je u laganom padu i tokom poslednje decenije uglavnom se vrti oko 50 posto podrške.
U prvoj deceniji ovog veka podrška članstvu Srbije u Evropskoj uniji bila je iznad 60 odsto, sa skokovima i preko 70 odsto, što se poslednji put desilo u novembru 2009. godine. Već posle 2010. je počela da pada, a najniža podrška zabeležena je krajem 2012. i sredinom 2016. godine - 41 odsto. Direktor Ipsosa Marko Uljarević rekao je da se rezultati najnovijeg istraživanja mogu dovesti u vezu sa ratom u Ukrajini.
Vučić: Ljudi neretko čuju pritiske iz EU
Rezultate je komentarisao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je mnogo razloga za pad podrške EU.
"Ljudi u Srbiji neretko čuju iz EU pritiske oko Kosova, reči koje znače pritiske oko Kosova i Metohije, i sa druge strane reči koje znače pritiske oko uvođenja sankcija Ruskoj federaciji. Značajan deo građana Srbije je protiv toga i na istom mestu možete da vidite da je, ne znam, 76 odsto građana protiv sankcija i da 13 odsto podržava sankcije Ruskoj federaciji. I kada sve to umrežite, kada sve te podatke pogledate, onda je negde relativno lako objašnjivo zašto se to dešava", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara Euronews Srbija.
On je istakao da smatra da Srbiji jeste mesto u EU i da je potrebno da se nastavi evropski put. "Da treba da se borimo za svoj dostojanstveni put u Evropu, ali treba da čuvamo svoje. Da čuvamo svoju samostalnost u odlučivanju, svoju nezavisnost u odlučivanju, bar dok ne postanemo članica EU".
Dodaje da tek kada ste član EU, onda je sve drugačije i "tada vam niko ne oduzima ni glas, ni jezik, ni mozak, što i danas možemo da vidimo".
Povezane vesti
"ako da je za nas važno da budemo na evropskom putu i zbog vrednosti za koje se zalažemo i zbog ekonomskog napretka Srbije i zbog toga što morate da mi kažete gde bi drugo Srbija pripadala ako ne tom društvu", naveo je predsednik Vučić.
Todorović Štiplija: Ne treba tražiti krivca samo na jednoj strani
Urednik portala European western Balkans Nemanja Todorović Štiplija ukazuje da Ministarstvo s vremena na vreme objavljuje istraživanja o podršci evropskim integracijama. On takođe ukazuje da se procenat podrške u poslednje vreme kretao oko 50 odsto.
Kada je reč o poslednjem istraživanju, on navodi da je procenat od 35 odsto pordrške nizak i da je to, kada se uporedi sa istraživanjima u poslednjih godinu dana drastičan pad. Međutim, on smatra da postoji razlog ili politički narativ zbog kojeg je istraživanje prikazano na takav način.
Dodaje da nije samo EU krivac za pad podrške, i da postoje pritisci koji se tiču agresije Rusije na Ukrajinu i uvođenja restriktivnih mera, ali kaže da se iz analiza svih prethodnih istraživanja može videti da stavovi političkih elita najčešće utiču na ishod istraživanja javnog mnjenja.
Nemanja Todorović Štiplija ističe i da postoji jedna prezasićenost ovakvim vrstama istraživanja i da su potrebne bolje analize, da se istraživanje stavi u kontekst trenutka, da se vidi metodologija i da se na kraju krajeva krivci ne nalaze samo na jednoj strani.
"Kao što ste primetili u poslednjih nekoliko godina, vlast u ovoj zemlji funkcioniše na način da stavove istraživanja javnog mnjenja koristi u svoje svrhe. Ja sam mišljenja da je ovo istraživanje baš ovakvko kakvo jeste, i sa ovakvim narativom na naslovnoj strani Blica plasirano iz razloga potencijalne odluke Vlade Srbije o uvođenju sankcija Rusij", rekao je Nemanja Todorović Štiplija.
Na pitanje o tumačenjima ovakvih narativa iz Brisela, on je dodao da je EU kroz sovje dokumente primetila da vlasti u Srbiji nedovoljno rade na promociji evropskih vrednosti i da se neki akteri koji su možda manje važni za Srbiju prikazuju mnogo bolje.
Povezane vesti
Dragomir Anđelković: Građani Srbije imaju rezervisan odnos prema EU
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da većina građana ima rezervisan odnos prema Evropskoj uniji, čak i kada se formalno opredeljuju za nju.
"Proces pridruživanja previše dugo traje, stalno smo pod pritiscima. Uostalom građani vide šta se desilo sa Severnom Makedonijom koja je čak i ime promenila, pa nije znatno ubrzala svoj evrointegrativni proces"
Kako kaže, na to već prilično rezervisano raspoloženje došla je i kriza u Ukrajini zbog koje se Srbija suočava sa "vrlo ciničnim pristupom Brisela".
"Brisel nam ne nudi ništa u vezi sa zaštitom naših nacionalnih interesa. Primera radi, niko nam nije ponudio da se prekine centralizacija BiH i reafirmiše Dejton. Niko nam nije ponudio nekakvo prihvatljivo rešenje za KiM, a traže od nas da se okrenemo protiv rusije koja nam je ključni faktor u odbrani preostalih pozicija na KiM i kada se radi o odbrani RS u Dejtonskom formatu", kaže on.
Građani to prepznaju kao drskost, smatra Anđelković.
"Rezultat toga je brza promena raspoloženja, a da vodeće partije u vladajućem blogu nisu za EU, raspoloženje bi bilo mnogo gore. Većina građana koja se i sad opredeljuje za EU, pitanje je koliko su istinski tako orijentisani, a koliko se orijentišu prema političkim liderima koje slede", smatra on.
Komentari (0)