Igre 
Dogovor o glasanju Srba na KiM sve dalje: Kurti ne odstupa uprkos kritici Zapada, Srbi spremni da napuste institucije
Komentari23/03/2022
-19:13
Posle jučerašnjeg dramatičnog dana u Palati Srbija i nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost jasno je da je dogovor sa Prištinom o glasanju Srba na Kosovu na izborima zakazanim za 3. april sve manje izvestan. Da bi situacija oko glasanja mogla da se zakomplikuje bilo je nagovešteno još kada Srbima nije dozvoljeno da na Kosovu glasaju na referendumu o ustavnim promenama.
Kosovski premijer Aljbin Kurti nije promenio svoju odluku uprkos kritici zemalja Kvinte koje su saopštile da su razočarane stavom Prištine. Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će ponovo razgovarati sa Srbima sa Kosova koji su izrazili želju da napuste kosovske institucije, što analitičari ocenjuju kao radikalan potez i izražavaju zabrinutost zbog takvog scenarija.
To je potvrdio i predsednik opštine Štrpce Dalibor Jevtić koji je posle razgovora sa predsednikom Srbije rekao da se Srbi na Kosovu iz dana u dan nalaze u sve težem položaju.
"Kao neko ko je dugo u kosovskim institucijama, uvek sam se zalagao za demokratsku institucionalnu borbu, za bolji položaj prava srpskog naroda na KiM i ako vam ja kažem da smo došli do te situacije da zaista ne vidimo izlaz osim da, ono što smo mi i predložili svi zajedno kao politički predstavnici Srba, a to je da napustimo institucije, onda ćete razumeti dokle smo došli", rekao je on i najavio mirne proteste.
Da li je Srbima u interesu da napuste institucije?
Međutim, diplomata Zoran Milivojević smatra da nije u interesu Srba da napuste institucije jer bi Priština tako mogla da sprovodi odluke koje bi išle na štetu srpskog naroda.
"Takva odluka bi Srbe dovela u podređen položaj i stvorila bi uslove i mogućnost da Priština nametne sve odluke koje su njima u interesu. Priština bi tako mogla praktično da osvoji Sever Kosova. U ovoj situaciji to sad nije moguće jer Vlada ne može da funkcioniše ukoliko tamo nema Srba i ukoliko Srbi nisu prisutni na jedan oficijelan način. Drugo, pitanje je ko bi štitio interese srpskog naroda na Severu ako bi napustili policiju. Da li bi Srbi u tom slučaju imali bilo koji način da reaguju? Ne treba zaboraviti da su zdravstvo i obrazovanje praktično u sistemu Srbije i da to funkciniše na normalan način. Sve bi to bilo istog trenutka ugroženo i dovedeno u pitanje. Priština bi imala odrešene ruke da sprovodi svoju volju i interese, a opet bismo došli u poziciju da ne bude reakcije međunarodne zajednice i da na taj način realizuju one političke ciljeve koje sada ne mogu i nisu u stanju", kazao je Milivojević za Euronews Srbija.
(VIDEO) Zbog čega Priština traži da joj se Vlada Srbije obrati u vezi sa glasanjem i zašto je Vladi u Beogradu važno da to ne učini?
Povezane vesti
Da bi istupanje Srba iz institucija bio radikalan potez smatra i Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative.
"Moguće je da Srbi istupe iz policije, ako ih država pozove to da urade. Srbije sada nije spremna na tako žustre poteze posebno sada kada postoji globalna kriza. To je potez za vrlo radikalne scenarije, kao što su podele, dovršetak etničkog čišćenja. Nije realno da se Vlada Srbije odluči na to, ali ako se odluči realno je da bi Srbi poslušali", navela je ona za Euronews Srbija.
Međunarodni pritisak bez uspeha
Ipak, kritike na račun Prištine koje su uputili brojni mežunarodni zvaničnici, pre svega iz SAD i EU, nisu dovele do organizovanja glasanja. O tom pitanju se u utorak intenzivno razgovaralo u Beogradu, a predsednik Srbije se sastao sa predstavnicima zemalja Kvinte koji su prethodno zatražili da se glasanje dozvoli.
Pre ovog sastanka, o svom susretu s predstavnicim Kvinte govorio je i premijer prištinskih institucija Aljbin Kurti, koji je rekao da je predlog zemalja Kvinte bio da Beograd zatraži organizovanje izbora preko svoje prištinske Kancelarije za vezu, a ne direktnim kontaktom "vlade sa vladom".
Međutim, do dogovora nije došlo, a povodom stava Prištine su iz Kvinte izrazili žaljenje. I portparol EU Peter Stano izjavio je da je odbijanje Prištine da prihvati konstruktivne predloge o modalitetima glasanja na teritoriji KiM na izborima u Srbiji 3. aprila, u suprotnosti s evropskim putem Prištine i zaštitom demokratskih prava svih građana, na čemu Priština stalno insistira u svojim izjavama u Briselu.
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative rekla je da su međunarodni zvaničnici izjavama i posetama želeli da navedu Prištinu da konstruktivno učestvuje u ovom procesu. U ovoj situaciji, pitanje je da li će postojati neke posledice zbog nepoštovanja onoga na čemu je insistirano.
"Kosovo nije otvorilo pregovore i poglavlja sa EU i nije realno da dobiju status kandidata za EU, nemaju ni bezvizni režim, pa ne verujem da tu može biti nekih ucena, sankcija. EU je više zabrinuta za dijalog, a ne za ovo konkretno pitanje jer kada se otvaraju problemi oko nekih stvari koje niste imali ranije, šta onda to znači za dijalog i uopšte moć EU u tome", navela je Rakić Andrić.
Povezane vesti
Dodala je da je politika kosovskog premijera od dolaska na vlast takva da napada svaki aspekt dijaloga.
"Što se njega tiče, kosovski ustav je nešto neupitno, ali ako se vi slepo držite toliko svog ustava šta očekujete od druge strane koja bi morala da menja ustav ako bi došlo do odluka o Kosovu", rekla je Rakić i dodala da sada ne vidi prostor za kompromis.
Pixabay
Diplomata Zoran Milivojević rekao da ne očekuje posledice po Prištinu jer "ih nije bilo ni do sada".
Povezane vesti
"Srbima nije bilo dozvoljeno ni da učestvuju na referendumu. Bilo je jasno da se radi o politici Kurtijeve vlade koja insistira isključivo na priznanju. Stvar se ponovila. Ni tada nije bilo pritisaka ni nastojanja međunarodne zajednice ne samo da se omogući glasanje srpskom narodu već da se dijalog vodi na osnovama koji podrazumevaju Briselski sporazum, mandat UN i mandat Generalne skupštine UN njenom rezolucijom", kaže Milivojević.
On smatra da postoji indirektna podrška Kvinte ovoj politici Aljbina Kurtija jer je cilj da Srbija prizna nezavisnost Kosova.
Šta su moguće opcije?
U međuvremenu se traže modaliteti i načini na koje bi Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji mogli da ostvare svoje biračko pravo, a ukoliko svi ostanu na trenutnim pozicijama, ovo će biti prvi izbori na kojima neće biti organizovano glasanje uz pomoć OEBS koji je od 2000. bio zadužen za organizaciju biračkih mesta.
Nakon što im je onemogućeno glasanje na januraskom referedumu o Ustavu mnogi Srbi sa Kosova su odlazili u centralnu Srbiju kako bi ostvarili pravo glasa, što bi i sada mogao da bude slučaj.
Predsednik Srbije rekao je da se načini kako Srbi da glasaju 3. aprila još traže.
"Mi moramo da pronađemo određena rešenja, ali tim rešenjima ne smemo da ugrozimo opstanak Srba na KiM. Da li će se organizovati autobusi ili će se oni organizovati simbolično ili se možda Kvinta izbori pa bude stvarno glasanje tražimo rešenje čekamo da vidimo", rekao je Aleksandar Vučić.
EPA Marko Đoković
Takođe, povodom nespremnosti Prištine da organizuje izbore, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ocenio je da međunarodna zajednica sada ima dvostruke aršine.
"Ako imate s jedne strane velike pritiske koji se vrše na Srbiju da uvedemo sankcije Rusiji, nije valjda da ne možete da izvršite pritisak na Kurtija. To pokazuje da oni neće da izvrše pritisak zato što on ima benefite", kazao je Dačić.
Da je sada već izvesno da glasanja na KiM neće biti, rekla je Milica Rakić Andrić ističući da je reakcija Kvinte dokaz da nije bilo prostora za dogovor, a da sada ponestaje i vremena za organizaciju.
"Za sada je izvesno da će glasanje za Srbe sa Kosova biti organizovano kao i za referendum, u opštinama Centralne Srbije", kazala je Andrić Rakić.
Komentari (0)