Igre 
Šta posle 3. aprila: Dijalog Beograda i Prištine u zamci rata u Ukrajini i rokova, poruke upozorenja stižu iz EU
Komentari19/03/2022
-15:46
Da dijalog Beograda i Prištine ne ide u dobrom smeru vidljivo je već neko vreme, ali se situacija na terenu dodatno zakomplikovala približavanjem rokova za nove odluke, kao i ratnim dešavnjima na tlu Evrope. Sada je, međutim, jasan znak da u dijalogu postoje ozbiljni problemi dao i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, ocenivši da se ne odvija tempom kojim bi trebalo.
Borelj je tako skrenuo pažnju i na rad specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, navodeći da je on kao "jedan od najboljih diplomata" mora više da radi.
Ali, okolnosti u kojima i on, pa i učesnici dijaloga, taj posao obavljaju sada su se promenile. Ne samo zbog rata u Ukrajini koji je do maksimuma angažovao evropske kapacitet , već i inače zategnute situacije u delovima regiona, ali i posledicama koje je sve to ostavila na postavljanje učesnika u dijalogu.
Tako su period od izbijanja rata u Ukrajini obeležili i novi zahtevi Prištini za ubrzanim prijemom u NATO, a sve zbog, kako su verbalizovali prištinski zvaničnici, opasnosti od "napada Srbije". Istovremeno, situacija i odnos prema Srbima na KiM već duže vreme je opterećen, povećan je broj napada, a Prišina je ove nedelje lansirala još jednu akciju pripadnika ROSU, koji su, pretresali srpske kuće u okviru, kako su tvrdili, nove faze akcije Brezovica.
Sve to dešava se kada je dijalog već dugo u ćorsokaku, prištinska strana blokira sastanke u Briselu, a pritisak da se makar nešto postigne, pa i u pogledu rokova koji uskoro ističu po ranijim privremenim dogovrima o registarskim tablicama, konstantno raste.
Ali, krenimo redom.
Nova akcija kosovske policije
Iako za sada nema zvaničnih infromacija o tome kakvi su izgledi za ishod pregovora tablicama, što je jedno od pitanja koje značajno utiče na odnos Beograda i Prištine, neke slike koje dolate sa Kosova vraćaju na ono što je prethodilo dogovoru iz Brisela u septembru prošle godine.
Povezane vesti
Naime, u sredu su naoružani i maskirani pripadnici kosovske policije ROSU, upali u više srpskih kuća u Štrpcu, Sevcu i Brezovici, kao i u zgradu Privremenog organa opštine.
Sa jedne strane, u kosovskoj policiji tvrde da je u pitanju racija u okviru akcije poznate kao "Brezovica", zbog sumnje u zloupotrebe prilikom izdavanja građevinskih dozvola u nacionalnom parku "Šara", dok, sa druge, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković navodi da su ovim činom "uznemireni meštani te da je blokiran rad opštine i funkcionisanje normalnog života".
Euronews/Vladislav Ćup
Milica Andrić Rakić iz organizacije Nova društvena inicijativa navela je za Euronews Srbija da situacija na Kosovu tokom poslednje dve godine nije na zavidnom nivou te da se uvek sumnja u motive ovakvih dešavanja.
"Uvek se sumnja u motive. Ne mogu da kažem objektivno da li je ili nije tempirano vreme tih akcija, ali usled nepoverenja naroda u kosovske institucije, veruje se da tu postoji predumišljaj. Ove akcije nisu prošle sa nasiljem, ali generalno takve akcije hapšenja su spektakultrnije ispraćene kada se dešavaju u srpskim sredinama, iako se dešavaju širom Kosova", kazala je ona za Euronews Srbija.
Dogovor o registarskim tablicama
Podsećanja radi, dogovoru o tablicama u septembru prethodile su dvonedeljne blokade na administrativnim prelazima, ali i akcije ROSU-a, te nemiri na ulicama, a situacija je deeskalirala sporazumom. Taj sporazum, čija važnost ističe u aprilu, podrazumeva izdavanje nalepnica za prekrivanje relevantnih oznaka na registarskim tablicama koje izdaju Privremene institucije samouprave u Prištini.
Radne grupe iz Beograd i Prištine zadužene za pronalazak dugotrajnog rešenja za pitanje tablica do sada su se u Briselu sastale šest puta, ali i dalje javnost nije upoznata sa detaljima razgovora niti da li će do novog rešenja doći u prevdiđenom roku, odnosno do isteka sporazuma.
Povezane vesti
Međutim, kako je za Kossev naveo glavni prištinski pregovarač Besnik Bisljimi, na stolu su trenutno tri opcije: Zadržati postojeće, bez nalepnica – što podržava kosovska strana jer su ovakve tablice, kako navode u Prištini, najjeftinije rešenje a u skladu sa evropskim standardima.
Druga dva rešenja se tiču modifikacija i srpskih i kosovskih tablica – varijanta A da se zadrže nacionalni simboli, a promene skraćenice i varijanta B – obrnuto – da se promene nacionalni simboli, a zadrže skraćenice. Srpska strana, pak, za sada i dalje insistira na stikerima koji se sada primenjuju.
Zahtevi Kosova za članstvo u NATO
Istovremeno, dok Priština blokira pokušaje postizanja dogovora u okviru dijaloga koji se vodi pod palicom EU, kriza u Ukrajini bacila je novo svetlo odnose Beograda i Prištine jer upravo na krilima ovih dešavanja Priština želi da izdejstvuje ulazak u NATO.
Povezane vesti
Naime, Kosovska vlada, koja od izbijanja krize upućuje zahteve za hitan prijem Prištine u NATO, osnovala je i Međuinstitucionalnu radnu grupu za integraciju u tu organizaciju. Radna grupa je osnovana na sednici vlade u cilju, kako je obrazloženo, unapređenja procedure za pristupanje u Severnoatlantskoj alijansi, priključenja u Partnersvo za mir, ali i "jačanja prisustva Kosova u međunarodnim bezbednosnim mehanizmima".
Tanjug/Sava Radovanović,Tanja Valič, AP/Olivier Matthys, EPA/VALDRIN XHEMAJ
Ukazuje se, međutim, da u okviru ovih zahteva vlasti u Prštini pokušavaju da lobiraju i za priznanje nezavisnosti država članica NATO-a, koje su istovremeno i članice EU, a koje ne priznaju Kosovo, kao i članstvo u drugim međunarodnih organizacijama.
Analitičari i iz Prištine i iz Beograda složni su donekle u oceni da scenario munjevitog uključenja Kosova u NATO nije nešto što će se tako lako odigati, ali Prištini u ovom slučaju na ruku idu neke okolnosti. Pre svega ta što je kriza na istoku Evrope pokrenula pitanje bezbednosti u čitavom svetu, ali posebno na starom kontinentu, pa sada i pojedini veliki igrači izvan EU, pokazuju spremnost da se to što se dešava iskoristi i kao zamajac u rešavanju otvorenih pitanja u regionu.
Izbori u Srbiji
Osim svih ovih dešavanja, ali i nepostojanja volje se dijalog nastavi, pregovore u Brislu usporavaju i relane okolnosti, odnosno održavanje izbora u Srbiji. Dve nedelje pre izbora i dalje je neizvesno da li će Srbi u južnoj pokrajini moći da glasaju u svojim opštinama. Međutim, ovih dana intenzivno se govori i ovoj temi, te Prištini stižu pozivi međunarodne zajednice da se omogući glasanje Srbima.
Savetnik u Stejt departmentu Derek Šolet razgovarao je i sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem i naglasio važnost da se biračima sa pravom glasa na KiM omogući da 3. aprila učestvuju na izborima koje je raspisala Srbija.
Nakon ovih razgovora glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi rekao da je potrebno da Vlada Srbija uputi službeni zahtev vladi Kosova, u kojem bi zatražila pomoć u prikupljanju glasova na teritoriji Kosova, a zatim je potreban sporazum.
On tvrdi da je Beograd "pristao da putem Kancelarije za vezu" Prištine u Beogradu pošalje zahtev za "pomoć u održavanju izbora". Zapravo, ne izbora, jer ne bi postojala kampanja, već za prikupljanje glasova na teritoriji Kosova, rekao je Bisljimi.
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice navela je da se bliži trenutak kada bi konačno moralo da se zna da li će se Srbima omogućiti glasanje jer, kako kaže, i OEBS traži vreme za pripremu.
"Oni koji su učestvovali u dijalogu u optimistični, kažu da su dogovori blizu, ali se to ne vidi, nema naznaka radova na pripremi organizacije izbora ne znam na čemu se zasniva taj optimizam", kazala je ona za Euronews Srbija.
Dupliran broj napada na Srbe
Da su problemi Srba na Kosovu ovim dodatno povećani, a razgovori dve strane otežani govore i podaci o dvostruko većem broju napada na Srbe na početku ove godine u odnosu na napade početkom 2021. godine.
Od početka godine do početka marta, zabeležena su 23 etnički motivisana incidenta prema Srbima na Kosovu i Metohiji, što je značajno više nego u istom periodu prošle godine.
"Kada se uzme u obzir da je prošle godine zabeleženo gotovo za 50 odsto više incidentata nego 2020. godine, jasno se vidi tendencija porasta broja etnički motivisanih incidenata čije su mete Srbi, njihova imovina, fizička bezbednost, ali objekti Srpske pravoslavne crkve", kazali su za Euronews Srbija iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative rekla je za Euronews Srbija da je problem što reakcije nadležnih na napade na Srbe uvek izostaju.
"Strahuje se da bi to moglo da se vidi kao priznanje problema u odnosima a još više se to posmatra kao srpska propaganda i reakcije izostaju i zato. Obe strane treba da budu fer i objektivnije kada su takvi incidenti u pitanju - i srpska koja u svakom incidentu vidi etnički motiv ali i kosovska koja negira da bilo kakav problem postoji", kazala je ona.
Ona je istakla da javna osuda napada nadležne ne bi koštala u političkom smislu, a možda bi neke zaista odvratila od istih.
"Prvi korak kosovske vlade bi trebao da bude upravo to - ne nužno osuda motiva napadača jer je to zaista teško utvrditi, ali barem priznanje da napad na Srbina u ruralnoj sredini ima mnogo razornije posledice po percepciju bezbednosti ove manjinske zajednice nego napad na Albanca u istom mestu", kazala je Andrić Rakić za Euronews Srbija.
Šta Brisel mora da uradi?
Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog naveo je i da su učestali napadi na Srbe deo "atmosfere koja se stvorila dolaskom na vlast Aljbina Kurtija i Vjose Osmani".
"Evropska unija ima mandat od Ujedinjenih nacija da koordinira, podstiče i aktivira ovaj dijalog. Za ovaj zadatak postavio sam jednog od najboljih diplomata i moram da kažem da treba više da se radi. Moramo da 'guramo' obe strane kako bi shvatile da postoji samo jedno rešenje za problem i da ono dolazi kroz dijalog, znajući da neće biti lako", izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.
I prema oceni analitičara da bi se dijalog otkočio potreban je veći pritisak upravo iz Brisela te skreću pažnju da je vidljivo da nije bilo pomaka upravo od kada je na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine imenovan Miroslav Lajčak, što je bilo u aprilu 2020. godine, a na šta je pažnju sada skrenuo i Žozep Borelj.
Unsplash, profimedia, Tanjug AP/Aris Oikonomou, Tanjug AP/Lisa Leutner, Tanjug/Dragan Kujundžić
Takođe, analitičari su ranije ocenili da se pomak u dijalogu neće dogoditi pre održavanja izbora u Srbiji, ali ni do trenutka kada Brisel poveća pritisak.
"Dijalog se duže vreme nalazi u ćorsokaku, gotovo od kada je Lajčak došao na poziciju. Ne mislim da će se neki veliki iskorak neće dogoditi pre izbora koji se u Srbiji održavaju u aprilu", rekao je u razgovoru za Euronews Srbija Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 o Kosovu.
Sa druge strane Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog istakao je da bi i Brisel i Vašington trebalo snažnije da pritiskaju Prištinu da se vrati duhu dijaloga koji je postojao do pre dve godine.
"Nakon dolaska na vlast u Prištini dvojca Kurti-Osmani, očigledna je regresija briselskog procesa jer oni ne deluju zainteresovano da urade bilo koji korak u pravcu oživljavanja dijaloga", kazao je Milenković.
On je rekao i da aktuelna kriza u Ukrajini skreće pažnju sa pitanja u regionu, ali i da tu Kosovo više nije najvažnija tema.
"Pažnja svetske javnosti jeste usmerena na žarišta poput Ukrajine, dok je u regionu takođe mnogo veća pažnja posvećena situaciji u BiH, i Kosovo više nije problem broj jedan", istakao je Milenković.
Komentari (0)