Igre 
Diplomatija na remontu: Polemika oko novina koje uvodi Nacrt zakona o spoljnim poslovima - red ili kontrola
Komentari18/11/2021
-06:58
Nacrt zakona o spoljnim poslovima, koji bi trebalo da uvede niz novina u diplomatiju, našao se u centru brojnih polemika. Osim što su predlagači, ali i deo stručne javnosti, ocenili da je on dobar u kontekstu rada na unapređenju profesije karijernog diplomate i zato što uvodi red u postojeći sistem, na nacrt su iznete i primedbe koje se tiču samog način donošenja izmena, ali i, kako je ocenjeno, preširokih ovlašćenja takozvanog "diplomatskog nadzornika".
Šta se zapravo i zbog čega menja, i koje odredbe su prokrenule polemiku? Naime, kako se navodi u nacrtu, važeći Zakon o spoljnim poslovima stupio je na snagu 2007. godine i manje izmene načinjene su dve godine kasnije. Dodaje se da ovaj zakon nije dovoljno uredio svu materiju, te da nedostaju relativno jasne i potpune odredbe o prirodi i nadležnostima diplomatskih predstavništva i konzulata i dosledno tome o ovlašćenjima njihovih rukovodilaca.
"Nije jasno ni kome ti rukovodioci odgovaraju za svoj rad i rad predstavništva kojim rukovode, niti postupak njihovog postavljanja na dužnost, dužina njihovog mandata, mogućnost ponovonog postavljanja na dužnost šefa diplomatskog predstavništva ili konzultata", navodi se u obrazloženju.
Takođe, dodaje se da važeći zakon malo ili gotovo nimalo pažnje posvećuje specijalnim misijama, kulturnim centrima i drugim mogućim predsedništvima Srbije u inostranstvu, a izdvaja se i da nije jasan status karijernih (profesionalnih) diplomata.
Inače, novim zakonskim rešenjima predviđeno je da Ministarstvo upoznaje predsednika Srbije o najbitnijim delovanjima i drugim pitanjima koja su značajna za spoljnu politiku. Daje i mišljenja i predloge koji se odnose na spoljnopolitičko delovanje šefa države.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković smatra da bi usvajanjem novog zakona o spoljnim poslovima "konačno" trebalo da se uvede red u diplomatsku službu. Razlog za to je, kako pojašnjava, zato što predviđa da se zvanje ambasadora može dobiti sa najmanje 18 godina radnog iskustva i propisuje da oni ne mogu biti članovi partija.
"Godinama su, upravo zahvaljujući lošim zakonskim rešenjima, u Ministarstvo spoljnih poslova dovođeni ljudi koji su se bavili svime, samo ne diplomatijom, pa je cela struka u dobroj meri bila nagrižena i ugrožena. Promenićemo praksu prethodnih vlasti, kojima je diplomatija neretko služila da zadovolje apetite različitih stranaka", najavio je ministar.
Povezane vesti
Unapređenje kvaliteta karijernog diplomate
Branka Latinović, diplomata i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji navodi da je ključna stvar što se radi na tome da se unapredi kvalitet karijernog diplomate.
"Mora da se pohvali da ono što čini ovaj zakon jeste jedan značajan napor da se unapredi kvalitet tog karijernog diplomate. Međutim, to ništa nije završena priča i ima tu još prostora. Čini se jedan napor da se uspostavi red i to je dobra strana ovog zakona, ali to ipak nije dovoljno", rekla je ona.
U nacrtu se navodi da su karijerne diplomate državni službenici u radnom odnosu na neodređeno vreme u Ministarstvu, na radnom mestu u kome ispunjavaju zadatke iz spoljnih poslova i na kome imaju diplomatska ili konzulana zvanja.
Šta su primedbe
Međutim, kritičati nacrta navoda da je rasprava o njemu vođena daleko od očiju javnosti, a na probleme koje sadrži prvi je ukazao Beogradski centar za bezbednosnu politiku, koji je naveo da ovaj zakon od "diplomatije pravi tajnu službu".
Neke od spornih tačaka tiču se autonomnog informacionog i telekomunikacionog sistema za prikljupljanje, čuvanje i obradu podataka, kao i uvođenja funkcije diplomatskog nadzornika, koji će vršiti unutrašnji nadzor nad diplomatskim predstavništvima i konzulatima. Iako ovo nije funkcija koja je neuobičajena, trenutni nacrt pokazuje da će njegova ovlašćenja biti preširoka, smatraju sagovornici Euronews Srbija.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku je, inače, nedavno ukazao na nekoliko spornih stavki kada je reč o ovom nacrtu. Kako navode, on u svom obrazloženju ističe da politika Vlade zavisi i od stavova i postupaka predsednika Republike čime se "nagoveštava protivustvano uvećanje moći predsednika u vođenju spoljne politike".
"Nacrtom značajno jačaju i diskreciona ovlašćenja ministra, a smanjuje se nadzorna i kontrolna funkcija Narodne skupštine. Nastavlja se kultura tajnosti u radu institucija i trend njihovog zatvaranja za pristup informacijama od javnog značaja, kao što su pitanja javnih nabavki", navodi se u saopštenju.
Povezane vesti
Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Euronews Srbija kaže, međutim, ukazuje da je novi nacrt bolje strukturiran, kao i da su neke odredbe jasnije i sadržanije.
Ona smatra da je problematično to što se ovim nacrtom umanjuje uloga Narodne skupštine.
"Generalno postoji jedan trend kada je reč o zakonima koji se u poslednjem periodu donose da se uočava da izvršna vlast želi da smanji nadzornu ulogu Narodne skupštine na različite načine", rekla je ona.
BCBP, takođe, ukazuje da je praksa da ministar ima diskreciona prava pri zapošljavanju u ministarstvu mimo konkursa na neodređeno vreme i dalje zakonski omogućena.
"Takođe, centralizacija moći i autoritarna kontrola izvršne vlasti ogleda se u tome da pokrajinski organi i jedinice lokalne samouprave mogu da opšte sa predstavnicima stranih država i međunarodnih organizacija isključivo preko Ministarstva spoljnih poslova", napominje BCBP.
Funkcija glavnog diplomatskog nadzornika
Stručnjaci kao jedan od problema navode i funkcije glavnog diplomatskog nadzornika. Kako se navodi u nacrtu, ministarstvo nadzire uređen, delotvoran i ekonomičan rad diplomatskih predstavništva i konzulata preko glavnog diplomatskog nadzornika. Njega određuje ministar iz reda diplomata koji su bili ambasadori, a "nezavisan je i nepristrasan".
Ovlašćen je, kako se navodi, da šefu diplomatskog predstavništva i konzulata predloži kako da diplomatsko predstavništvo i konzulat poboljša rad, ovlašćen je da obavi odvojene ili grupne razgovore sa zaposlenima u diplomatskom predstavništvu, da izveštava ministra, predlaže odgovarajuće mere i nadzire izvršenje izrečene mere.
On takođe ima pravo da pregleda prostorije diplomatskog predstavništva i konzulata i prostorije rezidencije šefa diplomatskog predstavništva koje su namenjene službenim potrebama, kao i da pregleda dokumenta i evidenciju koju diplomatsko predsedništvo i konzulat priprema ili dobija.
Stručnjaci se slažu da je dobro što se uvodi unutašnji nadzor u spoljim poslovima i ukazuju da to nije neouobičajena funkcija. Ipak, Bjeloš smatra da je "đavo je u detaljima".
"Kad pogledate način na koji je ministarstvo zamislilo da uvede taj nadzor, onda je to zabrinjavajuće. Nadzornik će imati široka ovlašćenja koja treba dodatno precizirati, a iako se tvrdi da će on biti nezavisan i nepristrasan, kada vidimo sva ova diskreciona ovlašćenja koja ima ministar, kada vidimo mogućnost politizacije, naslućujemo da ovaj nadzornik neće biti toliko nezavisan u svom radu", navodi ona.
Kako je rekla, i u drugim zemljama postoji unutrašnji nadzor, ali se nije susretala sa tim da to radi jedna osoba.
Iako nadzor nije nešto neuobičajeno, Branka Latinović ukazuje takođe da se nadzorniku daju neka ovlašćenja koja nisu standardna.
"Institucija nadzornika kako je zamišljena sada u osnovi bi trebalo da se promeni, da se prilagodi onome što je uobičajena, dobra praksa, nešto što je međunarodni standard", rekla je ona i dodala da je to institucija koja radi pre svega na pravnim inistrumentima, međutim, u ovom slučaju se taj domet širi.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku ukazao je nedavno i na to da nacrt uvodi autonoman informacioni i telekomunikacioni sistem za prikupljanje, čuvanje i obradu podataka koji nije u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.
Nacrt, naime, navodi da Ministarstvo, u okviru svoje nadležnosti razvija, poboljšava i održava autonomne informacione i telekomunikacione sisteme za zaštitu, prenos, čuvanje i korišćenje tajnih i drugih podataka za sopstevene potrebe i potrebe drugih državnih organa, saglasno preuzetim međunarodnim obavezama i povezuje se sa istovrsnim sistemima drugih država i međunarodnih organizacija radi zaštite, prenosa, čuvanja i korišćenja tajnih i drugih podataka.
Stručnjaci traže izmene
Kako je napomenula Branka Latinović, kada je reč o ovom zakonu, mora se voditi računa da on bude u skladu sa onim što su standardi i praksa država članica Evropske unije, s obzirom na to da će taj zakon biti predmet razmatranja u okviru poglavlja 31.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku upozorava da će Nacrt zakona o spoljnim poslovima, ukoliko ne pretrpi ozbiljne izmene, "povećati moć predsednika u vođenju spoljne politike nauštrb Vlade i diskrecionu moć ministra spoljnih poslova, a umanjiti transparentnost rada Ministarstva i centralizovati nadzor nad svim poslovima koji imaju veze sa odnosima sa inostranstvom".
"Uprkos nameri vlasti da prikaže Evropskoj uniji da u Srbiji postoji društveni dijalog o važnim temama, uključujući i spoljnu politiku, praksa ubrzane i netransparentne izrade zakona bez suštinskog uključivanja javnosti je nastavljena. To u velikoj meri ukazuje na potrebu donosioca odluka da se zadovolji forma, ali i da se sakrije suština – želja za još većom koncentracijom moći i autoritarnom kontrolom institucija", navodi se u saopštenju.
Komentari (0)