Rasprava zbog Nacrta zakona o policiji - odredbe koje otvaraju brojna pitanja

Nacrt zakona o policiji izazvao je zabrinutost dela javnosti zbog bojazni da novi propis uvodi korišćenje tehnologija za prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica. Predstavnici civilnog sektora smatraju i da nacrt zakona predviđa i prevelika ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova. Ministar Aleksandar Vulin, s druge strane, kaže da ne dobija nikakva nova ovlašćenja i navodi da država treba da koristi tehnologiju kako bi javni prostor učinila još bezbednijim. 

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u obrazloženju Zakona navelo da je donošenjem novog zakona o policiji, kao i njegovih izmena 2018. godine u pravi sistem uveden niz novina i da se pristupilo usavršavanju i poboljšanju postojećih rešenja u smislu efikasnije primene. Kako je istaknuto, osnovni cilj Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima je da se određene odredbe preciznije definišu, prilagode i usklade sa praktičnim potrebama MUP-a. 

Javna rasprava na temu Zakona o unutrašnjim poslovima održana je i 13. septembra u Nišu i 15. septembra u Novom Sadu. Tokom rasprave i posle nje predstavnici civilnog sektora izneli su primedbe na određene članove zakona.

Ovo je šest tema na koje su se fokusirali sagovornici Euronews Srbija:

Prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica 

Šta predviđa zakon: U članu 71 Nacrta zakona predviđa se prepoznavanje lica upotrebom sistema za obradu podataka. Navodi se da ovlašćeno službeno lice može izvršiti prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica i to u tri slučaja: radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, radi pronalaženja lica za koje se osnovano sumnja da priprema izvršenje krivičnog dela i u svrhu pronalaženja lica za kojim se traga. U narednim članovima se ističe da ovlašćeno službeno lice podatke čuva, koristi ih i njima rukuje u skladu sa zakonom i da se obrada podataka o ličnosti smatra obradom podataka u posebne svrhe. 

Primedbe: Advokat Rodoljub Šabić kaže da nema dileme da sofvter može da se koristi za otkrivanje kriminalaca, ali upozorava da je to nešto što omogućava da se umesto kriminalaca, prati, na primer, neki kritički raspoložen novinar ili oponent vlade.  

Navodi da je vrlo indikativno to što se sve događa u momentu dok visoka komesarka UN za ljudska prava upozorava da je korišćenje raznih oblika veštačke inteligencije nešto što je veoma rizično i što može imati katastrofalne posledice, zbog čega se traži moratorijum ili rigidno organičavanje. On ističe i da u Evropskom parlamentu postoji grupa poslanika koja eksplicitno traži zabranu inteligentnog video-nadzora u javnom prostoru. 

I Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da bi policija uz sve postavljene kamere mogla da vrši nadzor nad ljudima u realnom vremenu. Dodaje da je to problem koji utiče na sve i da se time ugrožava pravo na privatnost.  

"Uprkos zakonskim ograničenjima, nismo sigurni ko to kontroliše", rekao je Elek za Euronews Srbija i dodao da je prvo kupljena oprema, da su postavljene kamere, a sada se taj pristup ozakonjava, praveći poređenje sa Kinom. 

Kombinacija slova i brojeva umesto imena na uniformi 

Šta predviđa zakon: U članu 59 koji govori o predstavljanju službenika pre primene policijskih ovlašćenja piše: Na uniformi odnosno delovima posebne opreme nalazi se vidlјiva oznaka koja se sastoji od kombinacije slova i/ili brojeva radi identifikacije ovlašćenog službenog lica. 

Primedbe: Rodoljub Šabić smatra da bi predlagač trebalo da objasni zašto se ukida tekovina da policajac na uniformi ima ime i broj.  

"U trenutku kad ste izloženi prekoračenju ovlašćenja, malo je verovatno da ćete zapamtiti čudnu kombinaciju brojeva i cifara", rekao je Šabić i dodao da to implicira zaključak da se to radi u funkciji prikrivanja onih koji prekoračuju ovašćenja.  

Bojan Elek kaže da se čini da se ide kao tome da se smanji mogućnost da građani zaštite svoja prava, na primer, od preterane upotrebe sile policije. 

Zabrana otrkivanja identiteta službenog lica 

Šta predviđa zakon: U članu 59 takođe piše da je zabranjeno objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijaska ovlašćenja. 

Primedbe: Bojan Elek je naveo da je taj član opasan iz ugla rada novinara, jer će se kažnjavati ako se objavi identitet policajca dok radi posao. "Nećete moći da snimate i objavite ako policajac prekorači svoja ovlašćenja", rekao je.  

On navodi da je pritisak javnosti jedan od načina da se osigura rad policije i dodaje da, koliko je uspeo da proveri, u većini zemalja je snimanje dozvoljeno. 

Upotreba pojma "policija"

Šta predviđa zakon: U članu 25 piše da pravo na upotrebu pojma “policije” ima Ministarstvo, organ državne uprave nadležan za poslove odbrane i sindikati koji deluju u Ministarstvu u skladu sa zakonom, a ostali subjekti samo uz odobrenje ministra.

Primedbe: Rodoljub Šabić ističe da Zakon ne predviđa nikakve kriterijume, već slobodnu procenu ministra o tome ko će dobiti naziv “policija”. Ona smatra da to s razlogom izaziva zebnju i pita zašto je to potrebno.

Šire nadležnosti ministra?

Šta predviđa zakon: U članu 13 o posebnim ovlašćenjima ministra je navedeno da on može da zahteva posebne izveštaje u vezi sa radom Policije i organizacionih jedinica Ministarstva. Ističe se da se izveštaji dostavljaju u cilju praćenja stanja, izvršavanja zakona i drugih propisa i opštih akata i oblikovanja politike Vlade. Takođe, piše da se to ne smatra uticajem na operativnu nezavisnot policije.

U članu 40 piše da ministar bliže uređuje način obavljana policijskih poslova kao i vrste delatnost policije, a u članu 42 stoji ministar propisuje način primene policijsko-obaveštajnog modela.  

Primedbe: Bojan Elek navodi da se ne rešava problem preteranog upliva političkih odlučilaca u operativni rad, iako se Srbija obavezala da će da reši taj problem u pregovorima sa EU. 

"Dakle od 2016. godine Vlada Srbije je prihvatila da ukloni taj politički uticaj. Uprkos nekim kozmetičkim izmenama u nacrtu, taj politički uticaj ostaje", naveo je Elek. 

I Rodoljub Šabić navodi da ministar dobija čitav niz snažnih ovlašćenja i da ne zna u kojoj je to korelaciji sa idejom da se policija razdvaja od politike. 

Fizička lica će moći da finansiraju MUP?

Šta predviđa zakon: U članu 203 Nacrta zakona je navedeno: Državni organi, organi pokrajinske autonomije, organi jedinica lokalne samouprave, javna preduzeća, pravna i fizička lica, mogu svojim sredstvima učestvovati u pobolјšanju uslova rada organizacionih jedinica Ministarstva, odnosno u saradnji sa Ministarstvom mogu učestvovati u finansiranju aktivnosti u cilјu unapređenja bezbednosti u zajednici i u realizaciji pojedinih aktivnosti od značaja za bezbednost lјudi i imovine na određenom području.

Primedbe: Novi Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima komentarisala je i potpredsednica Stranke Slobode i pravde Marinika Tepić. Prema njenim rečima, jedna od najskandaloznijih odrebi je to što će, kada počne primena zakona, i fizička lica moći da finansiraju MUP.  Ona je na konferenciji za novinare rekla da će fizička lica po prvi put moći da finansiraju MUP i to bez ikakve provere.  

"Dakle svako sumnjivo lice, ili lice iz kriminogene sredine ili lice koje je u krivičnom delu ili koje je osuđeno za krivično deloće moći sasvim urednoda finansira policiju, da plati i da bude zaštićen ovo nigde na svetu ne postoji", rekla je Tepić. 

Odgovor Vulina: Zakon ne donosi nikakva dodatna ovlašćenja ministru

Tanjug/Ministarstvo odbrane

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin istakao je da Zakon o policiji ne donosi nikakva nova ovlašćenja ministru, te naglasio da država treba da koristi tehnologiju kako bi javni prostor učinila još bezbednijim. Vulin je, za TV Tanjug, kazao da nevladine organizacije, koje kritikuju zakon tvrdeći da donosi nova ovlašćenja ministru taj zakon nisu ni pročitale.

"Da su ga pročitali videli bi da nema nikakva novih ovlašćenja. Samo su pojašnjena ovlašćenja, kao to da ministar predlaže podzakonske akte“, objasnio je on.

Upitan za kritike na račun obuhvaćanja biometrijskih podataka, Vulin je kazao da je to do sada bilo neregulisano.

"Nismo imali pravni osnov. Sada je regulisano kako može doći do postavljanja takvih kamera. Tako nešto postoji svuda u svetu. London je grad sa najviše kamera u svetu i grad koji je među najbezbednijima zbog toga", objasnio je on.

Vulin je istakao da, kada je neko na ulicu, bilo ko može da ga vidi i snimi, ali sada, pošto je to regulisano, ne može to da zloupotrebi. Ukazao je da prikupljenim biometrijskim podacima upravlja softver, a ne čovek, pa ne može biti zloupotrebe.

"Kada smo rešili ubistvo Bojana Mitića u Belvilu, rešili smo ga kamerama, pratili kretanje i videli gde je ostavio neke predmete izvršenja krivičnog dela. Je l smo trebali da se izvinimo za to?", naglasio je on.

Vulin je istakao da je cilj da Srbija bude sve bezbednija zemlja i da država treba da koristi tehnologiju kako bi javni prostor učinila bezbednim.

"Niko ko se ne bavi kriminalom ne treba da se plaši", navodi Vulin.

Da li je bilo dovoljno vremena za javnu raspravu? 

Predstavnici civilnog društva su kritikovali i način donošenja zakona. Elek je rekao da je Nacrt krajem avgusta okačen na sajt MUP-a i da ga niko nije očekivao. 

"Javna rasprava se završila, bilo je malo vremena da bilo ko od nas ukaže na nedostatke", rekao je Elek.  

Slično mišljenje ima i Rodoljub Šabić koji navodi da ovakav zakon zaslužuje daleko ozbiljnuju javnu raspravu.  

"Javna rasprava o jednom velikom zakonu, sa mogućim konsekvencama, preko 100 strana, preko 300 članova, sprovedena je u vremenskom periodu od 20 dana. To je teoretski minimum. To samo govori za sebe", rekao je Šabić i napomenuo da se na internetu može naći malo toga o okruglim stolovima.  

Ministar Vulin je rekao da je rasprava trajala 20 dana, da je bilo četiri javna sluđanja, kao i da je putem sredstava javnog informisanja i nadležnog sajta objavljen početak javne rasprave, a u svemu, kaže, bili su uključeni i sindikati.