Brnabić: Molim pravosuđe da reaguje povodom izjava Marinike Tepić

Komentari

Autor: Tanjug

27/05/2021

17:35

Brnabić: Molim pravosuđe da reaguje povodom izjava Marinike Tepić - Copyright Tanjug/Slobodan Miljević

veličina teksta

Aa Aa

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas u Skupštini Srbije da joj nije jasno zašto pravosudni organi ne reaguju povodom širenja neistina Marinike Tepić, dodajući da tako ne vrši pritisak već da moli iz parlamenta da se pravosuđe pozabavi izjavama potpredsednice Stranka slobode i pravde, koje ugrožavaju zdravlje i bezbednost građana.

"Samo da neko pita da li je istina i pokrene neku istražnu radnju i da se zna ko laže. I ko laže neka odgovara. Ako ja lažem prva ću da odgovaram i idem u zatvor ako smo za vreme vanrednog stanja naseljavali migrante", rekla je Brnabić.

To je moja molba upućena sa ovog najvišeg mesta, hrama demoktratije svake zemlje sveta, nadležnim institucijama sudske vlasti, poručila je Brnabić.

Poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević prethodno je postavio pitanje gde je granica Marinike Tepić, kako je rekao, u širenju laži i da ta stranka jedve čeka da se oglasi tužilaštvo da i se stavi tačka na sve što je izgovorila.

"Pritom, ona nije tužila Dragana Markovića Palmu, koji je tražio da se ispita istinitost njenih laži. Gde je tu kraj i kako će se to završiti", zapitao je Starčević.

Brnabić je kazala da se često to i sama pita, da li postoji kraj svemu tome, i da, kako je dodala, verovatno ne postoji kraj pošto ne reaguju nadležne institucije.

"Ne mogu da utičem na te institutcije, ali znam da sve što Tepićka radi, ima na jedan, drugi ili treći način direktne implikacije na građane Srbije i najčešće ugrožava zdravlje i bezbednost građana", navela je premijerka.

Brnabić kaže da je Tepić javno govorila ranije da vakcine nisu dovoljno ispitane niti bezbedne i da vakcinacija mora da bude odlučena na referendumu i da je bez sumnje tako uticala na bezbednost i zdravlje građana.

I onda je među prvima potrčala da se vakciniše, dodala je premijerka.

"Ta osoba (Tepić) je na Tviteru imala postove kako je Vlada uvela mere i ograničila kretanje ljudi, kao i sve zemlje u Evropi što su uradile, da bi naseljavale migrante u Srbiji i da smo ih dovozili autobusima, a da smo držali građane zatvorene u kućama da bi to mogli da uradimo. Da li je pozvala na odgovrnost za to? Ne, niko je nije pozvao na odgovornost, iako je direktno pozivala na kršenje mera. Takođe optužila je državu da uzgaja marihuanu...", rekla je Brnabić.

Takođe, optužila je državu da je preko privatne firme uvozila vakcine, iako su sve vakcine uvezene preko instituta Torlak, dodala je premijerka.

"Optužila nas je da smo privatnim laboratorijama dali dozvolu da rade PCR testove, a onda joj, u svoj njenoj intelektulanoj i svakoj drugoj licemernosti, nije smetalo da nas posle dva meseca optuži zašto nismo dali privatnim firmama da rade te testove. I za obe stvari je optužila Vladu i SNS", rekla je Brnabić.

Kako je rekla, svakom građaninu je jasno da pravosuđe u ovom trenutku ima više nego dovoljno mehanizama da pokrene neke postupke za ispitivanje ovih informacija kako bi se ustanovilo da li su u pitanju laži ili istine.

"Ako jesu laži, onda je ta osoba dovela u opasnost zdravlje i bezbednost građana Srbije i treba da odgovara", kazala je premijerka.

Ministarka pravde Maja Popović je rekla da, kao pravnica, može da kaže da je Tepić, kada je izašla iz Tužilaštva i posle pet minuta dala izavu za medije, slagala o onome o čemu je razgovarala sa tužiocem.

"Ako može da laže o onome što je u toku krivičnog postupka razgovarala sa tužilaštvom...Ona je navela da će slučaj Palma preuzeti Tužilaštvo za organizovani kriminal i samim tim nanela štetu... o čemu onda da pričamo. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal bi, izgleda, trebalo da napravi jedno posebno odeljenje za Mariniku Tepić i da se samo bavi njenim slučajevima, jer ona zatrpava tužilaštva svojim izjavama", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, "tu imamo širenje lažnih vesti, lažno prijavljivanje u jednom sticaju koji već traje duže od godinu dana, a možda i druži i drugo".

"To je pravna kvalifikacija njenih izjava za ovu nedelju", dodala je Popović.

Kaže da pravnu kvalifikaciju i njenu osudu može da izrekene samo sud u određenom postupku.

"Ja sam, takođe, deo izvršne vlasti i mogu da dam svoje mišljenje samo kao pravnik", dodala je ministarka.

Inflacija non-pejpera, ne komentarišemo spekulacije

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da Vlada ne želi da komentariše non-pejpere koji su se pojavili u vezi sa KiM, jer je reč o neformalnim politikama, a i ne zna ko su autori.

"Mi imamo inflaciju non-pejpera i nijedan nismo podržali ili opovrgli, zato što to nije način na koji se bavimo politikom. Postoje samo spekulacije, i šta god da kažemo, otkrili bismo svoje karte koje ne želimo da otkrivamo", rekla je Brnabić odgovarajući na pitanje samostalnog poslanika Vladana Glišića o non-pejperu, navodno rusko-nemačkom, o reintegraciji KiM u sastav Srbije.

Glišić je pitao i u vezi sa prekrajanjem granica, a Brnabić podsetila da je protiv toga da se prekrajaju granice, one koje prihvataju Ujedinjene nacije.

Brnabić je saglasna da prekrajanje granica otvara pitanje regionalne stabilnosti, te da su oni koji su priznali takozvanu državu otvorili Pandorinu kutiju koju je teško zatvoriti.

"Videli smo to i u Gruziji, Španiji..to su posledice otvaranja Pandorine kutije", rekla je Brnabić i ponovila da ne zna zašto bi država reagovala na nezvanične dokumente.

“Da li imamo platformu (za KiM) - imamo. Imamo i paltformu koja je usvojena u ovom domu, ali moramo da kažemo i da se od 2014.godine suočavamo sa realnošću kojoj nismo kumovali”, rekla je Brnabić.

Predsednik Aleksandar Vučić je, kaže premijerka, pokazao da se bori najbolje što može, a rezultat toga jeste činjenica da mora da se nastavi dijalog Beograda i Prištine iako je za najveći broj država to pitanje bilo zatvoreno i stavljeno ad akta.

“Ne vidim drugi put osim dijaloga i nadam se da će Priština smoći hraborsti i snage za taj dijalog, koji je u interesu svih nas. Mi smo uvek spremni za dijalog i da razgovaramo”, rekla je Brnabić.

Na pitanje da pojasni izjavu sa Delfi ekonomskog foruma da je Prespanski sporazum dobar primer kako da se nadamo da će se rešiti stvari sa Prištinom, Brnabić je objasnila da je to pozdravila kao dijalog dve strane.

Kaže da je tada rekla da je KiM pokrajina u sastavu Srbije i da se to ne dovodi u pitanje, ali da je Srbija uvek spremna za razgovor, jer je to jedini način da se sačuva regionalna stabilnost.

Zakon o podršci porodici možda već sledeće nedelje na vladi

Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom su završene i postoji mogućnost da se već sledeće nedelje nađu na dnevnom redu vlade, nakon čega će biti prosleđene parlamentu, rekla je danas premijerka.

Ona je navela da je izmenama predviđeno da i za žene koje se bave poljoprivredom važi obaveza o uplaćenom osiguranju za poslednjih 18 meseci, a ne 24 meseca kao do sada.

Time je odgovorila na pitanje poslanice Misale Pramenković o tome da li će dopunama zakona biti obuhvaćena i ta izmena, jer je nepravda i diskriminacija da porodilje koje imaju pravo na naknadu za porodiljsko, moraju da uplaćuju osiguranje najmanje 18 meseci, dok je kod žena koje se bave poljoprivedom rok 24 meseca.

"Izmenama i dopunama je predviđeno upravo to i za žene koje rade na selu i bave se poljoprivrednom smanjiće se vreme sa 24 na 18 meseci", rekla je Brnabić.

Dodala je da su obuhvaćene i izmene na koje je ukazao Ustavni sud, kada je reč o brizi o deci sa posebnim potrebama, tako da neće više biti "ili - ili", ili naknada, ili povratak na posao, već će biti predviđene obe vrste podrške.

"Menjali smo još neke stvari, za žene preduzetnice, one koje nisu u stalnom radnom odnosu, našli smo rešenje i za žene koje su imale najviše plate", rekla je Brnabić.

Cilj je da prestignemo Bugarsku po prosečnoj plati

Brnabić je dodala da je cilj da Srbija do kraja godine prestigne Bugarsku po prosečnoj plati ističući da je to, između ostalog, važno i zbog demografske slike i ostanka naših građana koji su se tokom pandemije vratili iz inostranstva.

Brnabić je navela se u vreme pandemije koronavirusa mnogo građana vratilo iz inostranstva u Srbiju, navodeći da je to velika šansa za našu zemljiu i podsticaj da se popravi demografska slika.

Odgovarajući na pitanje poslanika SDPS Branimira Jovanovića šta će država učiniti da poravi demografsku sliku usled krize izazvane pandemijom kovida 19, premijerka je rekla da se demografska slika pogoršava u celom svetu, a da se Srbija trudi da poboljša stopu nataliteta kroz izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ali i kroz obezbeđivanje novih radnih mesta.

O odlivu mozgova...

Ona je rekla da se tokom pandemije mnogo naših građana vratilo u zemlju i da ih treba ovde zadržati, a u tom kontekstu je navela rast prosečne plate u Srbiji koja je u martu iznosila 555 evra.

Dodala je da u Crnoj Gori koja je, kako je rekla, bila značajno ispred naše zemlje, prosečna zarada u martu bila 526 evra, u BiH 506 evra, u Severnoj Makedoniji 457 evra, dok je u Albaniji u poslednjem kvartalu 2020. godine bila 369 evra.

Brnabić je rekla da je cilj da Srbija do kraja godine u prosečnim platama prestigne Bugarsku u kojoj je prosečna zarada u martu bila 580 evra, te da je potrebno da stvorimo visokokvalietna radna mesta zbog kojih će se naši građani vraćati u zemlju.

Premijerka je kazala da je Bečki institut za međunarodna istraživanja objavio da je prvi put od 2015. do 2019.godine preokrenut trend odliva mozgova i da smo prvi put u tom periodu imali "neto priliv" ljudi u Srbiju, posebno mladih od 24 do 29 godina i u svim kategorijama visokoobrazovanih.

"Više se vratilo nego što je otišlo iz Srbije i to je neverovatan podatak i verujem da će taj neto priliv samo da raste i očekujem dodatni priliv povratnika iz inostranstva", kazala je premijerka.

Rekla je i da Srbija mnogo radi da preokrene demografsku sliku i da je to ogroman izazov i za mnogo bogatije zemlje, ali da zato Srbija u tome "trči brže" od ostalih.

"Uspeli smo to u 2020. kada nam je bila najmanja stopa pada u Evropi, ali i u ovoj kada se trudimo da imamo najveći rast. Kada je nezaposlenost rasla u Evropi i regionu nama je rasla neto zaposlenost", primetila je premijerka.

Dodala je da je stopa nezaposlenosti u Srbiji iznad 9 odsto, dok je u Crnoj Gori 21,2 odsto, u BiH 16,6 odsto, u Severnoj Makedoniji 16,1 odsto, a u Albaniji 11,8 odsto.

"To je nešto čime se borimo za naše ljude i da se naši ljudi vraćaju iz inostranstva i nastavljamo tu borbu na svakodnevnom nivou", zaključila je premijerka.