Dobrosavljević za Euronews Srbija: Studenti su dostigli svoj maksimum, a opozicija ne može da kapitalizuje proteste

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/02/2025

15:10

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Naslovne strane dnevne štampe u fokus pažnje javnosti stavljaju aktuelna dešavanja koja se tiču istrage o donacijama za četiri nevladine organizacije od strane USAID-a, pri čemu je tužilaštvo naložilo policiji da zapleni svu povezanu dokumentaciju.

Takođe, poznati su i novi detalji o padu nadstrešnice u Novom Sadu, a u fokusu je i borba protiv korupcije, tj. otkrivanje šeme prevare bivše gradonačelnice Niša i njenih saradnika koji su, navodno, izvukli milione iz budžeta grada.

U regionu posebnu pažnju budi pitanje presude Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske, koji je najavio odgovor institucija Srpske zbog rušenja Ustava BiH.

Teme naslovnih strana dnevne štampe za Euronews Srbija je komentarisao politički konsultant Vladimir Dobrosavljević.

"Odlaganje sankcija NIS-u nije moguće"

On ističe na prvom mestu da je pitanje budućnosti srpske kompanije NIS najvažnije pitanje kojim se bavi štampa.

"Nije da se ovo nije znalo. Još negde s proleća 2022. godine, početkom rata u Ukrajini, znalo se pre svega na osnovu lobiranja Mađarske, zbog i svojih sopstvenih interesa, pre svega njihove naftne kompanije MOL-a, da je prolongirana odluka o uvođenju sankcija firmama sa većinskim ruskim kapitalom u evropskim zemljama. Mađari su prosto tražili određeni vremenski rok i Evropljani su doneli odluku da to bude do kraja 2024. Dakle, sve ovo vreme negde je meni bila u glavi ideja da postoji neki plan B kod nas, da mi znamo šta hoćemo sa NIS-om, kako ćemo to rešiti sa našim ruskim partnerima", kaže Dobrosavljević i nastavlja:

"Međutim, sve ovo što se dešava poslednjih nedelja negde opovrgava tu uzaludnu nadu da smo znali šta hoćemo i kako da razrešimo situaciju. Nije sporno da NIS ima rezerve nafte za još neki vremenski period i nije sporno da ćemo momentalno osetiti krizu. Ali uvođenje sankcija pre svega znači, između ostalog, mogućnost ograničenja u platnom prometu, odnosno da, recimo, karticama platite kupovinu benzina. Moći ćete to da uradite isključivo za gotovinu. To su sve stvari koje mogu da izazovu dodatne potrese inače u našem nestabilnom društvu i ekonomiji. Zamislite sad situaciju u kojoj ćete imati redove za točenje benzina. Kao što znamo, ni u jednoj zemlji na svetu to ne prolazi baš bezazleno".

Dobrosavljević ističe i da ne očekuje da je moguće da dođe do odlaganja sankcija NIS-u, jer, kako kaže, SAD kao velika sila, odluke ne donose preko noći.

"Očekivanja kako naša država treba da reaguje, ili kako da postigne neku vrstu kompromisa sa ruskim partnerima, očigledno nisu potpuno ispunjena. Koliko smo imali mogućnost da pratimo, za ruske partnere nijedna od opcija nije prihvatljiva. Prvo prodaja NIS-a za određenu cenu, koja je za njih nedovoljna, jer smatraju da su za modernizaciju, proširenje tržišta, proširenje kapaciteta uložili znatno više. Oni jednostavno procenjuju prema sopstvenim interesima. Bilo bi veliko iznenađenje da dođe do odlaganja. Nekako nisam ubeđen da velike sile donose, u ovom slučaju SAD, svoje odluke preko noći", kaže Dobrosavljević.

"Studenti su dostigli svoj maksimum"

U Srbiji su nastavljene i blokade fakulteta i škola, tj. obustava nastavnog procesa, a za 1. mart je najavljen protest u Nišu, do kojeg neki učesnici idu peške, a za to vreme sve su glasniji pozivi na političku artikulaciju zahteva studenata i uopšte učesnika protesta u zemlji.

To pitanje je proizvelo i podelu među onima koji podržavaju studenske proteste, na način da jedni kažu da studenti treba da nastave baš ovako kako su do sada radili, ograđujući se od politike i svih političara, dok druga strana kaže da dalje ovako ne može i da je potrebna jasna politička artikulacija.

"Ja sam negde bliže ovoj drugoj soluciji. Pritom da naglasim, imam u kući jednog učesnika, odnosno osobu koja od početka učestvuje aktivno u studenskim protestima, svog sina. Prilično pratim šta se dešava unutar same studenske populacije. Ja ne verujem da oni mogu mnogo više od ovoga. Problem je recimo kada pravite komparaciju sa, recimo, studentskim protestima 1996-1997. godine. Tada jesu studenti podizali lestvicu, ali vi ste imali političku alternativu koja je bila dovoljno sposobna da je prati. Ne zaboravite taj period kada je opozicija bila u kapacitetu da osvoji 40 gradova i opština u Srbiji i da na neki način artikuliše između ostalog to što je nezadovoljstvo u srpskom društvu donelo, politički da ga artikuliše i da ga institucionalizuje na neki način", kaže Dobrosavljević.

Dobrosavljević smatra da je najveći problem u ovom trenutku pitanje da li stav mogu da artikulišu stranke opozicije, a što je situaciju u Novom Sadu sa izbora novog gradonačelnika Žarka Mićina demantovala.

"Studenti su heterogena skupina, zajednica. Tu imate različitih političkih opcija, ideoloških shvatanja. Dakle, ne možete od njih očekivati da oni artikulišu politički stav u smislu u kojem to treba da urade političari i politika. Ono što je naš najveći problem u ovom trenutku je pitanje da li politika može da artikuliše taj stav i da profitira u političkom smislu, profitira na tom stavu bez podrške studenata koji su rešeni u tome da podrške za političare nema", kaže on i na pitanje da li je opozicija sposobna da artikuliše i kapitalizuje podršku dodaje:

"To je pitanje od miliona dolara. Da jeste, ja mislim da bi već uveliko kapitalizovala. Evo, najbolji primer je ono što se dogodilo u Novom Sadu. Šta god mi mislili, da li je to dobra akcija, ili nije dobra akcija, da li je neko koga sprečio namerno, da li su ove ili ne.... Činjenica je da je nedovoljan broj ljudi bio ispred, a s druge strane, da su recimo studenti pozvali građane, bilo bi verovatno 10.000 ljudi ispred zgrade", kaže Dobrosavljević.

Gostovanje Vladimira Dobrosavljevića u celosti pogledajte u video prilogu.