Obrknežev za Euronews: Očuvanje odnosa sa administracijom Donalda Trampa bio dobar potez Srbije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/02/2025

15:19

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Sastanak delegacija SAD i Rusije u Rijadu, predvođenih državnim sekretarom Markom Rubiom i ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim izazvao je pažnju širom sveta, a svi i dalje pokušavaju da naprave tačnu analizu prvog susreta velikih sila nakon tri godine tenzija.

Takođe, ništa manju pažnju su izazvale tenzije na relaciji Vašington-Kijev, a u vezi sa izjavama predsednika SAD Donalda Trampa o legitimitetu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, kojem je mandat istekao, ali novi izbori nisu održani zbog vanrednog stanja u kojem se nalazi Ukrajina. Štaviše, predsednik Zelenski je javno kritikovao američku politiku, optužujući je za rad u korist Putina.

Teme sa naslovnica štampe za Euronews Srbija je komentarisao Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost.

"Samo su Nemačka, Španija, Italija i Poljska protiv slanja trupa u Ukrajinu"

Dok jedni pozdravljaju to što su se američka i ruska strana konačno sastale da pripreme veliki sastanak dvojice lidera Vladimira Putina i Donalda Trampa, iz Evrope stižu reakcije koje pokazuju popriličnu uplašenost, a posle Minhenske konferencije odmah je održan sastanak evropskih lidera u Parizu, koji se osećaju isključeno iz svega ovoga, a jednak komentar je dala i ukrajinska strana.

"Ta priča koju je Donald Tramp plasirao, da će za 24 časa rat biti gotov, pa onda za 24 dana i tako dalje, nema od toga ništa. Ali, ono što je najbitnije jeste da je normalizacija između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država itekako na pomolu i sa sastanka u Rijadu bih izdvojio pet do šest ključnih tačaka, ali nekako je tu na poslednjem mestu zapravo Ukrajina. Govorimo o normalizaciji odnosa, o prekidu određenih sankcija prema Ruskoj Federaciji, o uklanjanju svih onih faktora koji ruše odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije i ekonomske prilike, pa tek onda imamo mir u Ukrajini. Kruna svega toga jeste Minhenska konferencija, gde smo imali na kraju predsedavajućeg koji je zaplakao i rekao da ne može da veruje da vrednosti koje sada postoje, Evropa i Sjedinjene Američke Države ne dele više. Što, pravo da vam kažem, i nije loše", kaže Obrknežev i nastavlja:

"Iz našeg ugla gledano, mi smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i jedini letovi ka Moskvi, odnosno Peterburgu, su iz Beograda, ako sagledamo Evropu. Opet, s druge strane, pokušavali smo sve vreme da uspostavimo bolje odnose sa SAD, sa bivšom administracijom, koliko je to uspevalo nama ili nije, nije do nas, nego je više bilo do njih. Na kraju imamo i ovu konkretnu odluku što se tiče sankcija za Naftnu industriju Srbije, što nije baš pohvalno i nije to upereno samo na Rusku Federaciju, već malo i prema nama. Očuvanje odnosa sa administracijom Donalda Trampa jeste jedan rezultat koji može biti dobar i po nas, kada čitamo pisanja (Ričarda) Grenela i ostalih ljudi iz Trampove administracije od kojih su neki čak i srpskog porekla. Sa tom administracijom je kontakt očuvala Srbija, Slovačka, Mađarska i delom Italija", ističe Obrknežev.

On kaže i to da se samo četiri zemlje u Evropi ne slažu sa slanjem trupa u Ukrajinu.

"Ako govorimo konkretno o Evropi, i ako mi živimo u Evropi i moramo da sagledamo i s te strane celu konstituciju, imamo tu britansku inicijativu, imamo paralelno, pored Rijada, da se u Parizu održava sastanak osam zemalja i na kraju svega toga imamo četiri zemlje, Nemačku, Španiju, Italiju i Poljsku, da se ne slažu s time da se trupe šalju u Ukrajinu. Ali Makron je to zagovarao još prošle godine u martu mesecu, da se stvori neka evropska vojska koja će se slati u Ukrajinu".

"Zemlje Evrope, osim Srbije, Mađarske, Slovačke i Italije, kao da su bile u štabu Kamale Haris"

Pitanje koje se postavlja je takođe i da li je bilo ko u Evropu zaista spreman da gine za Ukrajinu, a britanska inicijativa je podelila EU i u dobroj meri razotkrila vojnu realnost na kontinentu.

"Sve vreme govorimo, bar to je moj stav, da između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država postoji jedna provalija koja se naziva Evropa. Ko to priznao ili ne priznao, to je tako. I neverovatno je da takvi lideri u Evropi nekako ne pogledaju više sebe. Prvo su tu žile kucavice u smislu gasa prema Ruskoj Federaciji, kada govorimo o Severnom toku 1, Severnom toku 2. Naftu više ne uvoze, osim Slovačke i Mađarske, koje nemaju drugi način da je nabave. Gas je zabranjen od 1. januara ove godine u 7.00 ujutru, kako je to bilo u samoj Ukrajini i niko nije vršio neki pritisak na samu Ukrajinu po pitanju toga. A tolika sredstva, oružja i oprema su data samo iz Evrope, da ne računamo iz SAD, i vidimo da polako određene zemlje idu u recesiju", kaže Obrknežev i dodaje:

"U prvoj godini rata u Ukrajini vam je palo sedam evropskih vlada, a ta geopolitička scena počela je da se menja 2022. godine i koliko god ljudi nisu mislili da će doći Donald Tramp na vlast, jer vidimo da zemlje Evrope, odnosno njihovi lideri, kao da su bili, osim ove četiri što sam nabrojao, u štabu Kamale Haris, a šta onda oni mogu i da očekuju. Generalno, i potpredsednik SAD je na Minhenskoj konferenciji imao ozbiljne prigovore po pitanju same Evrope i ljudskih prava, i slobode govora, i sve ono što oni, Evropljani, naprimer, nama zameraju u smislu odnosa Evrope prema Srbiji. Tako da, postoje tu neke stvari koje nisu baš dovedene u potpunosti na čiste ravni, ali Evropa je ostavljena sama sebi, a Tramp kao biznismen gleda isključivo ekonomiju", ističe Obrknežev.

Gostovanje Nebojše Obrkneževa u celosti pogledajte u video prilogu.