Igre 
Diplomata sa više iskustva na Balkanu nego u svojoj zemlji: Šta Sorensen može da donese dijalogu Beograda i Prištine?
Komentari22/01/2025
-22:08
Na poziciji specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka će 1. februara zameniti Danac Peter Sorensen. Reč je o diplomati koji ima više diplomatskog iskustva za Zapadnom Balkanu nego u svojoj zemlji. Službovao je u Prištini, Skoplju, Sarajevu, Zagrebu, a u Beogradu je boravio kao lični predstavnik Havijera Solane. Ali, šta se od njega može očekivati kao posrednika u dijalogu?
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, podsetimo, prosledila je državama članicama EU predlog za imenovanje danskog diplomate. Sve procedure imenovanja treba da budu završene do kraja meseca kako bi novi specijalni predstavnik mogao da preuzme dužnost prvog dana februara. Ambasadori EU bi o njemu trebalo da razgovaraju već u petak, a onda se u ponedeljak očekuje i formalna odluka.
O imenovanju Sorensena u utorak je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da se čeka uskoro postavljane Sorensena za posrednika, ali da ga "brine evropska politika po tom pitanju".
"Ne sam gospodin Sorensen koji je, pretpostavljam, profesionalac i korektan čovek, već me brine evropska politika popuštanja prema Kurtiju i njihove nove najave, uprkos svim provokacijama koje Kurti preduzima, da će ih pustiti u Savet Evrope i neke druge međunarodne organizacije, ali tu ćemo i razgovarati već sa Amerikancima i videti kako dalje", rekao je Vučić.
A upravo je jedno od ključnih pitanja i da li će Peter Sorensen i Kaja Kalas raditi u koordinaciji sa novom administracijom u Vašingtonu kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu.
"Samostalnost posrednika jeste upitna"
Ključno pitanje je kakav će biti Sorensenov stav prema jednostranim potezima Prištine, prema svemu onome što onemogućava nastavak dijaloga, smatra predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun.
"Miroslav Lajčak ostavlja nerešena pitanja, ključna stvar je formiranje Zajednice srpskih opština. Sada imamo situaciju da je to pitanje periferno, a da su prioritetna pitanje za Prištinu dve tačke iz Sporazuma o putu ka normalizaciji koja su neprihvatljiva za nas", rekao je za RTS predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun.
Povezane vesti
Kada je reč o očekivanjima od Petera Sorensena, ključno pitanje je ko stoji iza njega.
"Znate, autonomija delovanja i samostalnost posrednika, kao što je bio Lajčak, kao što će biti i Sorensen, jeste upitna. Nemaju oni velike manevarske slobode", smatra predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
profimedia
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Drecun kaže da Sorensen u tehničkom smislu može da proba da ga reanimira, da bude agilniji.
"Ali je po meni ključno pitanje kakav će biti njegov stav prema jednostranim potezima Prištine, prema svemu onome što onemogućava nastavak dijaloga", kaže Drecun.
Očekuje da će se Sorensen ponašati u skladu sa definisanom politikom Evropske unije.
"Ako je stav Evropske unije da je ključno pitanje realizacije ovog tzv. osnovnog sporazuma i pratećeg aneksa uz zahteve da ove dve tačke budu takođe u potpunosti primenjene, to je da se mi ne protivimo članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama i da ih tretiramo kao nekakvu državu, onda će to biti dalje nepremostiv problem i neće moći niko, koliko god da ima iskustva, da premosti sve to", objašnjava Drecun.
Ko je Peter Sorensen?
Sorensen je diplomirao i magistrirao pravo na Univerzitetu u Arhusu u Danskoj. Karijeru je počeo kao advokat, a bio je i oficir u danskoj vojsci. Trenutno je ambasador EU pri Kancelariji Ujedinjenih nacija u Ženevi.
Povezane vesti
Na međunarodnom nivou Sorensen ima bogat CV. Bio je savetnik Specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Balkan, šef Odeljenja za političke poslove u Misiji OEBS-a u Hrvatskoj i pravni savetnik Visokog predstavnika za BiH Karla Bilta, kao i Misije Evropske zajednice za monitoring u Sarajevu. Radeći u Ženevi, imao je nadzor nad širokom grupom političkih pitanja, uključujući ljudska prava, tehnologiju, istraživanje, razvoj, zdravstvo, humanitarnu pomoć, azil, migraciju i ekonomiju.
Sorensenu ni Kosovo nije strano s obzirom na to da je od 2002. do 2006. godine obavljao funkciju zamenika šefa Unmika stuba IV (obnova i razvoj) i direktora Evropske kancelarije, piše Kosovo online.
profimedia
Iz Prištine karijera ga je odvela u Beograd, gde je od 2009. do 2011. godine bio lični predstavnik tadašnjeg Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost u Beogradu Havijera Solane.
U martu 2011. Sorensen je kao šef Delegacije EU u Skoplju predao akreditivna pisma predsedniku Severne Makedonije Đorđu Ivanovu.
"Uložiću sve napore i kapacitete da pomognem vašoj zemlji u njenim naporima da ostvari perspektivu u Evropskoj uniji. Takođe, hajde da stvorimo najefikasnije odnose sa institucijama EU", rekao je Danac zvanično otpočevši svoju diplomatsku misiju u Severnoj Makedoniji.
Međutim, odatle je otišao nezavršenog posla jer se već u septembru iste godine preselio u Sarajevo nakon što je imenovan za Specijalnog predstavnika EU i šefa Delegacije EU u Bosni i Hercegovini. Pred dolazak u Sarajevo ocenio je da je "Dejton stvar prošlosti" i sporazum "onih" okolnosti, koji je, kako je kazao, bio "neophodan".
Prva zvanična poseta Banjaluci obeležena je diplomatskim skandalom. Tokom susreta sa premijerom RS Aleksandrom Džombićem, Sorensen je tražio da se ukloni zastava RS, što je Džombić odbio. Zbog toga susret premijera RS i evropskog diplomate nije ovekovečen fotografijom.
Sorensen je rekao da novu funkciju preuzima sa ubeđenjem da su u BiH neophodne određene promene i da će ono što namerava da radi biti "pogled u budućnost, a ne u prošlost".
Često je izjavljivao da Bosna i Hercegovina i ostale zemlje Zapadnog Balkana, koje imaju jasnu perspektivu članstva, pripadaju Evropskoj uniji.
Tri godine kasnije, na oproštajnoj konferenciji za novinare, Sorensen je izjavio da iz BiH odlazi s osećanjem žaljenja zbog propuštenih prilika.
"Učinili smo što se moglo", rekao je Sorensen uz ocenu da je glavna odgovornost na političarima u BiH, a da će svaku novu vlast koju uspostave čekati isti problemi i zadaci.
Komentari (0)