Čekajući Lajčakovog naslednika: Dok se licitira imenima, analitičari kažu da će uspeh dijaloga zavisiti od druge adrese

Ovo je period kada se dešavaju velike kadrovske promene u EU, ali i SAD. Dok se tlo sleže, a fotelje polako popunjavaju, Balkan je zagledan prema Briselu i Vašingtonu očekujući imena koja će biti na stolu u novoj podeli karata. Funkcija o kojoj se mnogo spekulisalo još tokom prethodne godine jeste specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine. Iz posla koji još uvek obavlja Miroslav Lajčak videli smo da je reč o poziciji koja podrazumeva mnogo kontakata i komplikovanih balansiranja između dve strane. Za sada zvanično još nije poznato ko će biti naslednik slovačkog diplomate, ali jedno ime je poslednjih dana iskočilo u pravi plan.  

Proces izbora naslednika MIroslava Lajčaka je u toku – to je ono što smo mogli da čujemo iz Evropske komisije u vreme božićnih praznika uz napomenu da će uslediti više detalja. Te detalje još nismo saznali, ali su se dva imena nezvanično izdvojila, i to oba sa severa Evrope. 

Jedno je bivši finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto, a drugo danski diplomata Peter Sorensen. Podsećamo da se dugo kao potencijalni kandidat spominjao i bivši slovenački predsednik Borut Pahor, ali je on nedavno saopštio da je odlučio da se ne kandiduje, navodeći kao razloge nekoliko faktora, uključujući neslaganje sa zvaničnom politikom EU o proširenju. 

U međuvremenu deluje da je Sorensen za sada bliži da zauzme funkciju Lajčaka kome mandat ističe 31. januara. Barem je tako na društvenoj mreži X napisao koordinator radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić.  

"Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izabraće danskog diplomatu Petera Sorensena za specijalnog izaslanika EU za dijalog o normalizaciji odnos Kosova i Srbije", objavio je Mijačić juče.

Ko je Peter Sorensen?

To nije potvrđeno iz Brisela, ali je o Sorensenovoj biografiji već počelo da se priča. Reč je  o iskusnom pedesetsedmogodišnjem danskom diplomati i pravniku. Može da se kaže da dobro poznaje prilike na Balkanu jer je tokom karijere zauzimao nekoliko pozicija u vezi sa regionom. 

Sorensen je bio specijalni predstavnik Evropske unije i bivši šef delegacije EU u Bosni i Hercegovini od 2011. do 2014. godine. Bio je i šef Delegacije EU u Skoplju. Osim toga, bio je lični predstavnik visokog predstavnika EU u Beogradu od 2006. do 2010. godine. Na poziciju u Bosni i Hercegovini Ketrin Ešton ga je imenovala uz obrazloženje da "ne postoji bolja osoba za tu zahtevnu i izazovnu misiju". 

profimedia

Ranije tokom karijere je zauzimao poziciju višeg savetnika specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN na Kosovu, a bio je i pravni savetnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan 2000. godine.  

Tokom burnih devedesetih godina takođe je bio aktivan u regionu i to kao šef političkog odjeljenja i viši savetnik šefa OSCE-a u Hrvatskoj (1997 – 1999), kao pravni savetnik visokog predstavnika u Sarajevu (1996 - 1997) i kao politički savetnik Posmatračke misije Evropske zajednice u bivšoj Jugoslaviji (1995 – 1996).  

Dakle, deluje da Sorensenu znanje o prilikama na Balkanu ne manjka. To kaže i Miloš Pavković iz  Centra za evropske politike, koji je govoreći o Sorensenu i Havistu rekao da su i jedan i drugi iskusni kandidati. 

"Peka Havisto je bio ministar spoljnih poslova Finske, prošle godine je bio kandidat za predsednika Finske, ali je izgubio. Međutim, on je sigurno držao različite pozicije na Balkanu i vrlo dobro poznaje region. Ima zavidno međunarodno iskustvo u međunarodnim organizacijama kao što su UN i EU. S druge strane, Piter Sorensen je iskusni danski diplomata, predstavnik Evropske unije u Sarajevu, radio je za UN u Prištini i službovao u Skoplju, te takođe dobro poznaje region i njegovu dinamiku", ocenio je Pavković, a preneo je Blic.

Od koga najviše zavisi uspeh u dijalogu?

Sa druge strane, analitičari ipak ukazuju da će rezultat dijaloga više zavisiti od pritisaka i pozicija onih koji budu na višim pozicijama. Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost rekao je za Kosovo onlajn da je postalo jasno da će novi pregovarač EU za dijalog između Beograda i Prištine doći iz zemlje koja priznaje Kosovo. On od njega ne očekuje mnogo i ocenjuje da bi veća inicijativa SAD mogla doneti bolje rezultate nego pristup EU. 

"S obzirom na to da je komesarka za spoljnu i bezbednosnu politiku bivša estonska premijerka Kaja Kalas, onda može da se očekuje da će budući pregovarač biti iz zemlje koja priznaje Kosovo, za razliku od Slovačke, odakle je Lajčak", rekao je Grubešić. 

Ističe i da takav izbor šalje jasan signal za politiku Evropske unije prema kosovskom pitanju. 

"Osim što Estonija priznaje nezavisnost Kosova, Kalas lično sledi tu jednu agendu u kojoj po svaku cenu mora da se do kraja sprovede politika nezavisnog Kosova i da taj dijalog isključivo treba da dovede do toga da Kosovo dobije punu nezavisnost", objašnjava analitičar. 

Grubešić se osvrnuo i na pitanje da li bi izbor novog pregovarača mogao doneti napredak u dijalogu. 

"Ja ne bih rekao da će se išta promeniti za Srbiju, barem neće doneti ništa dobro. Govorim naravno o Briselu. Ono što ja više očekujem u ovom slučaju, jeste promena politike Vašingtona, odnosno da eventualno njihov neki pregovarač i Trumpova politička inicijativa dovede do nekih poboljšanja", rekao je on. 

Podsetio je na period kada je specijalni izaslanik predsednika Trampa, Ričard Grenel, imao značajnu ulogu u dijalogu između Beograda i Prištine, što je, kako tvrdi, pozitivno uticalo na situaciju. 

"To je nešto što Srbima odgovara, jer smo mi ta strana koja i kroz Otvoreni Balkan inicira da sve rešavamo kroz ekonomiju i da te sukobe ostavimo po strani, da vidimo na koji način možemo da normalizujemo situaciju, da svim građanima, i Srbima, Albancima bude bolje", naveo je Grubešić. 

profimedia

S druge strane, prištinski analitičari imaju drugačije viđenje. Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti ocenio je da Miroslav Lajčak nije imao neutralnu poziciju po pitanju dijaloga Beograda i Prištine. Smatra da bi njegov naslednik morao doći iz zemlje koja ima veći uticaj u EU, ali i da će ključna uloga pripasti šefici evrodiplomatije Kaji Kalas. 

"Kada je gospodin Lajčak imenovan za posrednika moj lični stav je bio da neće imati uspeha iz dva razloga. Prvi je taj što dolazi iz zemlje koja nema značajnu poziciju u EU. Drugi razlog je to što je Lajčak pokazao da nije neutralna osoba. Bio je ministar spoljnih poslova Slovačke i glasao je protiv prijema Kosova u Unesko pre nekoliko godina, tako da je bilo očigledno da gospodin Lajčak neće imati neutralnu poziciju u pregovorima", rekao je Hoti. 

Iako je imao sumnje u njegovu neutralnost, Hoti priznaje da je Lajčak postigao određeni uspeh. 

"U svakom slučaju, moramo reći da je bio uspešan, barem zato što je uspeo da vodi proces i postigne dogovor između premijera Kosova Kurtija i predsednika Srbije Vučića. U tom smislu, mislim da je to bio najveći uspeh gospodina Lajčaka", istakao je Hoti za kosovo online.  

Govoreći o budućnosti dijaloga, Hoti je izneo dva moguća scenarija za naredne korake Evropske unije. 

"Prvi je da će EU imenovati osobu koja će doći iz zemlje koja priznaje nezavisnost Kosova, ali pre svega iz zemlje koja ima uticaj i moć u EU. To bi bio prvi scenario“, rekao je Hoti. 

Međutim, dodaje, drugi scenario je verovatniji. 

"Mislim da će se zbog zaista komplikovanog pitanja EU opredeliti za drugi scenario, što znači da će dijalog biti vođen direktno od strane gospođe Kalas. Tako da neće biti posrednika uopšte", naveo je Hoti. 

Profimedia

Da budućnost dijaloga, ipak, ne zavisi od toga ko će posredovati, smatra i diplomata Zoran Milivojević. On je za RTS rekao da veruje da uspeh dijaloga zavisi od tri faktora: nove strategije Evropske unije, rezultata izbora na Kosovu i Metohiji, kao i pristupa nove američke administracije. 

"Jedini kao posrednik koji može da se pojavi je Ričard Grenel, koji je imenovan za specijalnog predstavnika za operacije i već ima odnos prema ovom pitanju. Sasvim sigurno neće zanemariti ovu temu, ali ostaje pitanje u kojoj meri. Ako administracija Donalda Trampa proceni da im je ovaj proces važan, onda će, po metodologiji iz prvog mandata, insistirati na rešavanju pitanja, dok će Evropska unija biti stavljena u drugi plan", rekao Milivojević. 

Zanimljiv komentar Marte Kos

Inače, jedna od ključnih funkcija za Balkan je i evropski komesar za proširenje. Marta Kos iz Slovenije se već zahuktala, a juče je tokom debate sa poslanicima Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, između ostalog, govorila i o dijalogu Beograda i Prištine. Zanimljivo je to što je i ona istakla ulogu SAD.

Ona je navela da se ne može razgovarati o Zapadnom Balkanu bez razgovora o dijalogu Beograda i Prištine i naglasila da se čeka 20. januar, kako bi EU videla kakve će odluke prvog dana na funkciji doneti novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp koje će, kako je rekla, uticati na rad EU. 

"Ne očekujem da ćemo moći da napredujemo pre izbora, ali se nadam da ćemo uskoro posle izbora moći da napredujemo jer ne možemo da razgovaramo o Zapadnom Balkanu ako ne razgovaramo o dijalogu Beograda i Prištine, ili odvojeno o tome šta radi jedna odnosno druga strana", navela je Kos.