Igre 
Da li je savetodavni referendum legitiman i pod kojim uslovima se prekida mandat predsednika?
Komentari17/01/2025
-16:37
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u video poruci objavljenoj na svom Instagram nalogu, pozvao opozicione stranke da predaju 67 potpisa za savetodavni referendum o poverenju predsedniku, navodeći da će Srpska napredna stranka skupiti 100 potpisa. Objava, koja je postala viralna, pokrenula je lavinu komentara, među kojima su i pitanja koja se odnose na prestanak mandata šefa države, kao i na opravdanost savetodavnog referenduma.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao je navode nevladine organizacije CRTA o širokoj podršci građana za njegovu smenu. Istakao je važnost legitimiteta u politici i narodne volje, pozivajući opozicione stranke da organizuju savetodavni referendum.
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ponudio savetodavni referendum i u novembru prošle godine, a on je tom prilikom naveo kako će podneti ostavku istog dana ako tako birači budu glasali sa više od 50 odsto za to.
Petrov: Savetodavni referendum legalna i legitimna demokratska ponuda
Profesor Pravnog fakulteta i član Venecijanske komisije Vladan Petrov smatra da savetodavni referendum nije nelegalan i nelegitiman
"Savetodavni referendum je u stvari jedna i legalna i legitimna, krajnje demokratska ponuda da se upravo izađe iz ovakve situacije", rekao je Petrov u emisiji Direktno sa Minjom Miletić.
Euronews Srbija
Govoreći o savetodavnom referendum, Petrov kaže da bi se njime zatražilo mišljenje da li ima elemenata da se pokrene postupak razrešenja predsednika Republike u Narodnoj skupštini.
"Kad pričam o postupku za razrešenje predsednika Republike, jedini organ koji je kompetentan i po Ustavu određen da utvrdi da li je predsednik Republike povredio Ustav jeste Ustavni sud. Tu spora nema. Međutim, ovde nije reč isključivo o tome. Ovde bi se kroz savetodavni referendum zatražilo mišljenje. Narodna skupština bi zatražila mišljenje da li ima, da tako kažemo, određenih elemenata, ne samo pravnih, jer to birači ne mogu da znaju, nego pre svega onih vanpravnih, političkih, društvenih, legitimacijskih, da se postupak za razrešenje predsednika Republike zaista i pokrene u Narodnoj skupštini. A predsednik Republike je onda jasno rekao, kada se raspiše referendum, kada se održi referendum, i ukoliko bi se desilo da većina od izašlih birača kaže da ima razloga za pokretanje takvog postupka, on bi istog momenta podneo ostavku", objašnjava Petrov.
Povezane vesti
Labus: Referendum način na koji građani vrše suverenost
Advokat Luka Labus za Euronews navodi kako je referendum propisan ustavom, i ističe kako Narodna skupština može da raspiše savetodavni referendum.
"Jedan od načina na koji građani vrše suverenost jeste referendum, a kako je to propisano Ustavom. Dakle, sam referendum jeste Ustavni institut koji svoju razradu dobija Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. Navedeni zakon propisuje dve vrste referednuma, od kojih je jedan savetodavni. Skupština može raspisati referendum o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem, objašnjava advokat i nastavlja:
"Dakle, neophodno je da bude pitanje od šireg društvenog značaja, a da je u nadležnosti skupštine. Narodna skupština u svojoj nadležnosti ima i nadležnost da pokrene postupak za razrešenje predsednika republike".
Uzimajući u obzir trenutne društvene okolnosti, kao i njegovu legalnost, Labus smatra savetodavni referendum legitimnim sredstvom.
"Ako uzmemo u obzir uslove za raspisivanje savetodavnog referenduma, a to je pitanje od šireg društvenog značaja, kao i nadležnost skupštine da pokrene postupak za razrešenje predsednika republike koji je biran na neposrednim izborima, teorijski bi se ovakav referendum i mogao održati radi donošenja odluke o pokretanju postupka za razrešenje", pojašnjava Labus i zaključuje:
Privatna arhiva/Kristijan Altmajer
"Ukoliko uzmemo u obzir i trenutne društvene tenzije, posebno činjenicu da u jednom delu javnosti personifikacija svih problema jeste predsednik republike, održavanje ovakvog referenduma, koliko god on bio neuobičajen, moglo bi rešiti sve dileme".
Sa druge strane, govoreći o savetodavnom referendumu, predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević smatra da takav referendum ne postoji u Ustavu i da nije ni potreban, jer predsednik države treba da podnese ostavku predsedniku Narodne skupštine.
Povezane vesti
"Nema govora o referendumu u državi u kojoj je nestalo 30.000 potpisa za narodnu inicijativu, nema govora o referendumu gde su 17. decembra brutalno pokradeni izbori o čemu postoji obiman izveštaj OEBS-a, ne postoje uslovi da se dalje krši Ustav u režiji ovog nebitnog čoveka da bi on i dalje opstao na vlasti. Naš zahtev je formiranje prelazne vlade i od toga nećemo odustati ", kaže Milivojević.
Povodom savetodavnog referenduma oglasio se i sudija Apelacionog suda u Beogradu i jedan od inicijatora "ProGlasa" Miodrag Majić koji je na društvenoj mreži "X" napisao kako savetodavni referendum o predsedniku i njegovoj podršci ne postoji.
„Još jedna neustavnost i zamajavanje. Ne postoji savetodavni referendum o predsedniku i njegovoj podršci. Po Ustavu predsednik može samo podneti ostavku ili biti razrešen zbog povrede Ustava. Vučić zatražio tzv. savetodavni referendum o svojoj smeni“, naveo je Majić.
Mandat nije samo vremenski ograničen: Koji su još uslovi pod kojima on prestaje da važi?
Po Zakonu o predsedniku, mandat predsednika Republike počinje kad kandidat koji je pobedio na izborima položi zakletvu pred Narodnom skupštinom, a prestaje nakon isteka vremena na koje je izabran. Međutim, mandat predsednika može da prestane i pre njegovog isteka.
Prilikom stupanja na dužnost novoizabrani predsednik polaže zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.
Svakako, najčešći razlog prestanka mandata šefa države je istek vremena na koje je izabran.
Podsećamo, predsednik Republike Srbije se bira na neposrednim izborima, mandat predsednika traje pet godina, a ceo proces je uređen Zakonom o izboru Predsednika. Navedeni Zakon propisuje kako niko ne može više od dva puta da bude izabran na tu funkciju.
Predsedničke izbore raspisuje Narodna skupština i to 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike.
Takođe, postoje okolnosti pod kojima se mandat predsednika produžava, ako mandat ističe za vreme ratnog ili vanredno stanja, on se produžava tako da traje tri meseca od prestanka ratnog ili vanrednog stanja.
Mandat predsednika republike može da prestane ostavkom, što je definisano Ustavom i detaljno objašnjenu u Zakonu o Predsedniku Republike.
Prema navedenom Zakonu "Predsednik Republike može podneti pismenu ostavku, koju dostavlja predsedniku Narodne skupštine" Ostavka, o kojoj javnost mora da bude obaveštena, se dostavlja pismeno predsedniku Narodne skupštine, a mandat prestaje odmah po podnošenju ostavke.
U tom slučaju, predsednik Narodne skupštine obavlja funkciju predsednika, i to ne duže od tri meseca, koliko je potrebno za izbor novog predsednika. Budući da obavlja dužnosti šefa države, dužan je raspusti Narodnu skupštinu.
Pored isteka vremena na koje je izabran i ostavke, po Ustavu, mandat predsednika prestaje i razrešenjem.
Po Ustavu, razrešenje pokreće jedna trećina narodnih poslanika ukoliko smatra da je predsednik povredio Ustav, potom, o eventualnoj povredi Ustava se izjašnjava Ustavni sud, nakon toga, ukoliko sudije smatraju da došlo do povreda najvišeg pravnog akta, procedura se vraća u Narodnu skupštinu, a predsednik se razrešava glasovima dve trećine poslanika.
Za razliku od aktuelnog "Mitrovdanskog Ustava", Ustav iz 1990. predviđa opoziv predsednika. Prema prethodnom Ustavu, ukoliko Narodna skupština proceni da je predsednik prekršio Ustav, postupak opoziva se pokreće na osnovu glasova dve trećine narodnih poslanika. Potom, o opozivu odlučuju građani na izborima, a predsednik je opozvan ako za opoziv glasa većina od ukupnog broja birača, u suprotnom, predsednik raspušta Narodnu skupštinu.
Komentari (0)