Igre 
Dobrosavljević za Euronews Srbija: Nijedan ozbiljan bezbednosni problem u regionu ne može da se reši bez SAD
Komentari09/01/2025
-14:21
Američki predsednik Džozef Bajden proširio je juče kategoriju osoba za koje važe kaznene mere Sjedinjenih Američkih Država zbog, kako se navodi, osporavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država Zapadnog Balkana. Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević rekao je za Euronews Srbija da to verovatno označava nameru SAD da se ubuduće više involviraju u region u smislu uticija. On kaže da je i u praksi pokazano da nijedan ozbiljan bezbednosni problem u regionu ne može da se reši bez prisutnosti Sjedinjenih Američkih Država.
Navodeći da je mir na prostoru Bosne i Hercegovine i samim tim i stvaranje Republike Srpske zapravo posledica jedne vrste konjunkture međunarodnih odnosa tokom 90-tih godina 20. veka, Dobrosavljević kaže da pokazalo da Evropska unija koja jeste ekonomska sila, nesumnjivo nema dovoljno ni političkih, ni bezbednosnih kapaciteta da rešava probleme i da su ratovi tokom 90-tih godina završeni i rešeni pre svega zahvaljujući uticaju SAD.
On je rekao da je najveći dobitak Dejtonskog sporazuma sam prestanak rata.
"Bosna i Hercegovina, pa samim tim Republika Srpska unutar nje, jeste zapravo teško održiva država bez jedne vrste međunarodnih garancija. Dakle, ona nema ni dan danas neophodan konsenzus tri vodeće etničke zajednice, mislim na Bošnjake, Srbe i Hrvate. Dakle, ne postoji konsenzus unutar nečega što bi se uslovno rečeno zvalo bosansko-hercegovačko društvo o njenom opstanku. Ona opstaje samo zahvaljujući garancijama pre svega međunarodne zajednice i, što je možda važnije, straha ljudi da ponovo može doći do sukoba i do razaranja i devastacije kakva je nekada bila", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Navodeći rat na istoku Evrope, menjanje međunarodnih odnosa i ulazak u fazu nove blokovske podele sveta, odnosno početka neke nove vrste hladnog rata, Dobrosavljević kaže da je region dobio na aktuelnosti i da ga jedan od tih globalnih budućih blokova, pre svega zapadni svet, posmatra kao svoju interesnu zonu u kojoj želi da pacifikuje sve neuralgične tačke.
"Linija fronta budućeg razgraničenja velikih blokova se nalazi 600 kilometara daleko od nas. U tom smislu, potpuno je logično da zapadni svet želi ili zapadni saveznici žele jednu vrstu pacifikacije ovog prostora. Pokazalo se, kao i mnogo puta do sada, da efikasnog rešenja nekih velikih geopolitičkih pitanja ili regionalnih problema i na prostoru Evrope nema bez prisustva Sjedinjenih Američkih Država", rekao je on.
Euronews Srbija
Podvukao je da zapadni saveznici na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama ne žele da jugoistočna Evropa na bilo koji način postane neuralgična tačka i prostor sa kojeg bi, kako oni smatraju, mogla da se sprovodi jedna vrsta toksičnog ili "malignog delovanja" velikih sila iz nekih drugih blokova.
Povezane vesti
Potrebna jasna strategija EU i SAD
Povodom navoda o nasledniku Miroslava Lajčaka kao predstavnika EU u dijalogu Beograda i Prištine, kao i da bi Ričard Grenel mogao biti američki čovek za pomoć prilikom rešavanja rešavanje pitanja KiM, Dobrosavljević je rekao da je Srbiji neophodno da tu budu ljudi koji će imati malo više razumevanja ili sluha za pozicije i za stavove koje Srbija zastupa po pitanju Kosova i Metohije.
"Neće se desiti nikakva revolucionarna promena, niti će bilo koja od velikih sila promeniti svoju političku vizuru u odnosu prema tom prostoru, ali potrebni su nam ljudi koji će imati makar malo više razumevanja i sluha da čuju našu argumentaciju po tom pitanju", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
On kaže da je region postao i prioritetno pitanje za samu Evropu, odnosno "par excellence" bezbednosno pitanje.
"To više nije pitanje niti standarda ispunjavanja Kopenhaških kriterijuma, ekonomije, politike, nego isključivo geopolitike, odnosno, pre svega, bezbednosno pitanje. EU, odnosno zapadni saveznici na čelu sa SAD konačno moraju da imaju jednu vrlo jasnu i definisanu strategiju šta žele s ovim prostorom. Ovaj prostor na neki način ne možete ostaviti u interregnumu, a da on ne postane neka vrsta potencijalnog žarišta, što nas između ostalog istorija uči. Kao što su imali odnos prema proširenju EU u odnosu na Rumuniju i Bugarsku, dakle zaokruživanju granica Ruske federacije, tako isto je u ovom trenutku neophodno da znaju šta žele sa ovim našim prostorom. Vide li nas kao deo Evrope ili nas vide kao neki interregnum između budućih velikih blokova, koji se ostavlja tako kao jedna vrsta periferije i ekonomske i političke bezbednosti, a to je onda vrlo rizično i za nas koji ovde živimo, ali i za okruženje", naveo je Dobrosavljević.
Celokupno gostovanje Vladimira Dobrosavljevića možete pogledati u videu iznad teksta.
Komentari (0)