Dobrosavljević za Euronews Srbija: Današnja opozicija je na daleko nižem organizacionom nivou nego ona 90-ih godina

Gost segmenta Prelistavanje štampe u emisiji Euronews Jutro bio je politički analitičar Vladimir Dobrosavljević, koji je komentarisao aktuelne događaje u zemlji i svetu.

U Srbiji se dešavaju protesti građana i blokade fakulteta u vezi sa zahtevima koji su formulisani tako da se tiču tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice na železničkoj stanici smrtno stradalo 15, a teško povređeno dvoje ljudi, kao i rada tužilaštva i finansiranja fakulteta.

U jučerašnjem obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića građanima saopšteno je da će svi zahtevi studenata biti ispunjeni, počevši od objave dokumentacije vezane za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, preko rada Tužilaštva do dodatnih izdvajanja za finansiranje Univerziteta.

U formiranju zahteva, ali i održavanju protesta, često je bio kritikovan rad opozicije koja se angažovala kada je blokiran rad suda i tužilaštva u Novom Sadu.

"Opozicija 90-ih je imala kapacitet da bude društveni ventil"

Postavlja se pitanje kako se opozicija snašla u datim okolnostima, s obzirom na to da je predsednik pominjao i zahtev opozicije za smenu Vlade Srbije i predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, te je rekao da će zamoliti predsednicu skupštine da se to nađe na dnevnom redu skupštine.

"Nije popularno u ovakvim trenucima i ovakvim situacijama konstatovati da nažalost jedan od problem našeg društva jeste taj što mi nemamo alternativu postojećoj vlasti, koja bi bila u stanju da artikuliše i kapitalizuje sve ovo što se između ostalog dešava. Ne mislim tu na onaj krajnji utilitarni razlog da to sad manifestuje osvajanjem vlasti, brojem glasova i ostalo. Ali je jako opasno za jedno društvo kada se nalazi kao u ekspres loncu, a nema ventil koji će tako nešto osloboditi. Politička alternativa, opozicija, između ostalog treba da bude i ventil naraslim društvenim tenzijama koje imamo i sa kojima se suočavamo, pogotovo u poslednjih godinu i po dana. Nažalost, ona nema kapaciteta da tako nešto bude", kaže on i dodaje:

Euronews

"Opozicija devedesetih - žao mi je što pravim tu vrstu komparacije, naravno, drugačija su vremena, drugačiji uslovi, drugačiji su modeli organizovanja - ipak je bila u stanju da bude taj društveni ventil. Zato je uspevala da raste iz izbornog ciklusa u izborni ciklus i da to negde na kraju razreši promenom režima 2000. godine".

"Problematične poruke koje šalje opozicija, kao i harizma lidera opozicije"

Postoji narativ da su predstavnici opozicije nepoželjni na građanskim protestima, odnosno da ne mogu da budu u prvim redovima na građanskim protestima, pa se postavlja pitanje šta je to što fali ovoj trenutnoj opoziciji.

"To je posledica frustracije unutar redova opozicije, nemogućnosti da se nezadovoljstvo kapitalizuje. Vi ste imali lokalne izbore u decembru. Čak i u sredinama koje su se 'nudile' da padnu, poput Niša i Čačka, to nije kapitalizovano. Dakle, naravno da će pristalice opozicije reći: 'Da, ali vlast zloupotrebljava svoje resurse i to je razlog'. To su radili i devedesetih godina, ali vi ako ste u stanju da motivišete i mobilizujete svoje simpatizere, svoje glasače, svoje čuvare kutija... Ne treba da tražite mesec dana pred izbore, kada se izbori već raspišu, ko će da vam čuva kutije, jer se znalo još odranije da to morate bar godinu dana unapred da imate pripremljeno, da sa tim ljudima morate da radite. Morate da imate jasnu političku agendu, jasnu političku poruku. Dakle, ne možete da ih zbunjujete porukama tipa da kažete: 'Mi smo za Evropsku uniju', a onda kad vam se postavi pitanje da li ste za Evropsku uniju onog trenutka, ako od nas bude traženo iskopavanje litijuma ili da se, recimo, odreknemo Kosova, vi tu ostanete negde nedorečeni. Dakle, ne smete da imate te šumove u političkim porukama koje šaljete", kaže on i dodaje:

"Treća stvar je, naravno, organizacione prirode. Danas, nažalost, političke organizacije, političke strukture, ne računajući vladajući SNS, su na daleko nižem nivou organizacione kulture nego što su to bile političke stranke tokom 90-ih ili prve decenije ovog veka. I na kraju, ali ne najmanje važno, tu je pitanje i nečeg što je stvar biologije, a to je harizma političara koji se bave ovim poslovima i pitanje je koliko prosečan birač može da im veruje", zaključio je Dobrosavljević.