Igre 
Vizna liberalizacija, ekonomija i još neki faktori: Zašto je broj tražilaca azila sa Kosova u EU porastao za 108 odsto
Komentari09/01/2025
-19:00
U izveštaju Evropske komisije objavljenom početkom decembra istaknuto je da je u prvih sedam meseci 2024. godine u pojedinim zemljama EU povećan broj zahteva građana Kosova za neosnovani azil. Evropski parlament i Evropski savet će konkretne akcije preduzeti nakon konačnog godišnjeg izveštaja.
U odnosu na isti period 2023. godine, sa 3.905 zahteva, za 108 odsto je povećan broj tražilaca neosnovanog azila sa Kosova.
"Ima dosta razloga. Kao prvo, standard života. A u standard života ulaze i plate, zdravstvo, osiguranje, pa ulaze prosveta, edukacija, ambijent i sve to u jednu grupu jednog čoveka i on ne može da nađe sebe ovde. I ide negde tamo gde je bolje", rekao je Agim Šahini iz kosovske asocijacije za biznis.
Da je ovo prirodan tok okolnosti zato što je Kosovo dobilo viznu liberalizaciju, kaže Petar Đorđević iz Mlade aktivne Gračanice.
"Već je bilo poznato da veliki broj mladih ljudi, posebno iz albanske zajednice, želi da ode negde u inostranstvo, tako da je ovo možda i olakšalo taj put, pa su i zahtevi verovatno veći upravo zbog toga", rekao je on.
Više zahteva za azil iz regiona stiglo je samo iz Albanije. Sledi Severna Makedonija, Srbija, Bosna i Hercegovina i na kraju Crna Gora.
"Ljudi sa Zapadnog Balkana, ne samo sa Kosova, primećuju da je malo pomaka u poboljšanju života, pa se sve više odlučuju da napuste zemlju i odu u Evropsku Uniju koja od toga ima koristi. Nemačka poslovno ima koristi. Ovo je dobro za Evropsku uniju, ali je katastrofa za zemlje Zapadnog Balkana", naveo je direktor Fondacije "Fridrih Ebert" za Severnu Makedoniju Peter Hurelbrink.
Povezane vesti
Šahini naglašava da kosovska vlada treba da pravi strategiju kako da drži svoj narod.
"Da ne odu, jer ti ljudi kad odu, teško da se vraćaju", rekao je on.
Iz kosovske vlade nije bilo komentara na izveštaj o povećanom broju tražilaca azila, osim tvrdnji da za odlazak sa Kosova nema razloga.
Koliko i da li Srbi sa Kosova podnose zahteve za azil, podataka nema.
"Među Srbima definitivno je najpopularnija destinacija za odlazak centralna Srbija. Gradovi poput Niša, Beograda, Novog Sada. I mislim da tu najviše mladi Srbi odlaze. I mislim da retko kad pristupaju tim standardnim procedurama za traženje azila, već oni odlaze svojevoljno, tražeći posao i bolje uslove života", navodi Đorđević.
Evropska komisija je od Kosova, kao i od svih u regionu, između ostalog u izveštaju zatražila i uspostavljanje mehanizama za razmenu podataka sa članicama Evropske unije, kako bi se pratio tok ilegalne imigracije i trendovi zahteva za azil.
Grdžaliju: Nema nikakvih kampanja koje bi motivisale mlade da ostanu
Komentarišući ovaj trend, Safet Grdžaliju, nekadašnji predsednik Privredne komore Kosova, rekao je da je najveći problem što ovaj trend teško može da se smiri, a nema nikakvih pozitivnih kampanja koje bi na neki način motivisale mlade da ostanu na ovim prostorima.
Povezane vesti
"Najveći problem je u tome što ne odlaze samo mladi bez posla, bez perspektive, nego odlaze i porodice koje imaju jedan životni standard. Jer jednostavno, ako imate političku nesigurnost, ako imate taj maratonski dijalog, ako imate stalne najave i dojave za neke tenzije, ulije se neki strah koji jednostavno utiče na to da ljudi pokušavaju tražiti sigurnost i bezbednost bilo gde u Evropi. U tom kontekstu, mislim da prijateljskih prioriteta vlada na Zapadnom Balkanu mora da bude dijalog i kroz taj dijalog da se vrati izgubljeno poverenje da na ovim prostorima može da se gradi perspektiva, a pored toga, kad se doda svemu tome i ta realnost da i države EU nisu više one koje su bile nekada, jer glavne države su imale tzv. ekonomsku recesiju, imaju problema, mislim da se to dokazuje da moramo daleko više da komuniciramo, da rešavamo probleme, da gledamo budućnost", rekao je on.
Kako je napomenuo, jedan od faktora što ljudi odlaze je ekonomski, a na pitanje koliko je tome doprinela i vizna liberalizacija, Grdžaliju kaže da je bilo debata kada došlo do vizne liberalizacije.
"Jednostavno oni su shvatili da život nema drugo poluvreme. Ali sve to mora da bude na neki način motivacija za politiku. Da daleko više rade za građane nego za vlast. Jer ako se ojača taj dijalog, ako se rešavaju problemi, ako ima raznih kampanja, da se ljudi motivišu da grade perspektivu u budućnosti ovde, sigurno bi to bio najveći doprinos koji mi možemo danas uraditi za Kosovo, za Srbiju i za ceo Zapadni Balkan. Ne ide u prilog ni imidžu Zapadnog Balkana, ni perspektivi Zapadnog Balkana ako sve ove države postanu na neki način 'bežidržave'", naglasio je on.
Povezane vesti
Komentari (0)