Savić: U Srbiji 2005. godine ukupno 789.230 mesta u skloništima, danas broj manji

Bivši pukovnik Miodrag Savić izjavio je danas da je 2005. godine na teritoriji Srbije postojalo ukupno 789.230 mesta u skloništima, od čega je 236.301 bilo u Beogradu i dodao da je danas taj broj drastično manji.

On je za K1 televiziju rekao da su pojedini investitori prikazivali skloništa kao dvonamenska, da bi ih kasnije prenamenili u garaže, što je tada bilo dozvoljeno.

"Ključni problem leži u tome što danas nema ko da gradi skloništa. Član 61. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa predviđa da je Javnom preduzeću Skloništa poverena obaveza izgradnje skloništa, što je praktično nemoguće jer to preduzeće nema ni budžet ni fond za tako nešto. Za poređenje, 2005. godine ovo preduzeće je od taksi i naknada prihodovalo dva miliona evra, što je omogućavalo osnovno funkcionisanje", rekao je on.

Prema njegovim rečima, broj skloništa danas je izuzetno mali i postavlja se pitanje zašto je 2010. godine prestalo sa njihovom izgradnjom.

''Prema ranijem Zakonu o odbrani, svaki investitor bio je u obavezi da gradi skloništa. Jedna od najvažnijih saglasnosti za izgradnju objekta bila je upravo saglasnost za izgradnju skloništa. U slučajevima gde je postojala mogućnost korišćenja blokovskih skloništa, investitor je bio oslobođen ove obaveze, ali je morao da uplati dva procenta od građevinske vrednosti objekta Javnom preduzeću Skloništa", rekao je Savić.

On je istakao da je jasno da su skloništa u jako lošem stanju, delom zbog nedostatka tehničkih i operativnih kapaciteta Javnog preduzeća Skloništa, ali i zbog nemara građana.

"Kao građanin, imam pravo da se obučavam za odbranu i da očekujem da država brine o mojoj sigurnosti. Moramo hitno da uspostavimo zakonsku praksu kojom bi se osigurala izgradnja i adekvatno održavanje skloništa", rekao je on.

Broj skloništa bi bio veći da zakonska obaveza nije ukinuta

On ocenuje da je izuzetno važno da skloništa moraju da se grade uz propisane mere zaštite i viši nivo standarda, kao i da moraju da imaju osnovne sadržaje poput mokrog čvora i električne energije, jer se u njih prvenstveno sklanjaju majke sa malom decom, starije osobe i bolesni. '

'Ostali građani, zavisno od svojih obaveza, bili bi raspoređeni na druge načine, bilo u vojsci ili preduzećima", objašnjava on.

Savić je rekao da je osnovna funkcija skloništa da obezbede siguran boravak stanovništva u slučaju biološko-hemijskih opasnosti, kao što je upozorenje na mogućnost upotrebe nuklearnog oružja i da se takve opasnosti mogu javiti i tokom mira, na primer, u slučaju nuklearnog incidenta.

On navodi da skloništa moraju da budu izgrađena prema jasno definisanim standardima, koji uključuju lokaciju, dubinu, otpornost betona, hermetička vrata, uređaje za filtriranje vazduha, kao i osnovnu opremu poput paleta za spavanje i kreveta.

"Najvažniji element je otpornost skloništa, posebno kada je u pitanju radiološka i hemijska zaštita. Uređaji za prečišćavanje vazduha ključni su za zaštitu od radioaktivnog zračenja. Postoje vrlo jasni standardi koji definišu ove zahteve i oni moraju biti striktno poštovani. Moramo da vratimo obavezu, da investitor koji zida zgradu, mora da gradi i sklonište", zaključio je Savić.

Dodaje i da JP Skloništa može da daje objekte u zakup, na sličan način kao što je to slučaj sa teretanama ili streljanama, ali da zakupac ne sme da menja ništa u vezi sa standardima skloništa, a da u slučaju opasnosti, objekat mora da bude vraćen u funkciju sklanjanja stanovništva u roku od 24 sata.

On je objasnio i da vlasnik mora, u zakonskom roku, da taj prostor uvede u stanje u kom mu je dato na korišćenje.

Savić je podsetio da je suština u podizanju nivoa kulture građana u vanrednim situacijama, vanrednom stanju i neposrednoj ratnoj opasnosti.

"Suština je da moramo podići nivo kulture ponašanja u vanrednim situacijama, vanrednom stanju i neposrednoj ratnoj opasnosti. Građane treba ponovo uputiti na edukaciju. Postoji dovoljno materijala o zaštiti od požara, poplava i udara, ali nemamo sistemski rešeno obučavanje i obavezu za to", zaključio je. (Kraj) mjo/lol