Igre 
Nova politička era: Zbog čega će biti formiran "Pokret za narod i državu"
Komentari23/03/2025
-17:51
U Beogradu je održan prvi sastanak inicijativnog odbora za formiranje Pokreta za narod i državu na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića. Pored predsednika, sastanku je, između ostalog, prisustvovalo nekoliko članova Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i više redovnih profesora fakulteta. Vučić je, nakon sastanka, poručio da pokret poziva sve časne građane da doprinesu Srbiji svojim sposobnostima i znanjem, i da pomognu da Srbija postane najuspešnija u svojoj istoriji.
Nakon što je prethodnih godina u više navrata to najavljivao, predsednik Vučić započeo je proces formiranja Pokreta za narod i državu koji bi trebalo da bude okončan do Vidovdana. Razloge za formiranje takvog pokreta, ističu analitičari, treba tražiti u tome što je nakon više od decenije na vlasti Srpskoj naprednoj stranci potrebna reforma, ali i u višemesečnoj političkoj krizi u kojoj se Srbija nalazi.
"Da bi se amortizovala kritika, morate da uradite neku vrstu ozbiljnog, ne bih rekao ribrendinga, suviše je to blaga reč, neophodno je uraditi jednu veliku, suštinsku reformu sa novim licima i novim sadržajem da bi se stekla osnova za novi politički legitimitet", rekao je izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar.
Tanjug/STR
Kritičari pokreta u nastajanju navode kao paradoks činjenicu da formiranje pokreta inicira vlast, odnosno predsednik države koji uživa najveću političku moć u zemlji.
"Ako je zaista reč o društvenom pokretu, on bi se već formirao i mi bismo imali ljude koji u njemu deluju. Mislim da je u pitanju samo još jedna poluga moći koju Aleksandar Vučić pokušava da iskoristi. Sad će biti jako teško uveriti bilo koga da je reč o jednom autentičnom društvenom pokretu gde su sad neki potpuno drugi ljudi koji nisu ukaljani politikom, a da je sve to pod palicom predsednika države", rekla je viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Jelena Vasiljević.
Tanjug/STR
Glavno objašnjene za veliki broj pokreta u Srbiji, ali i na globalnom nivou, jeste dramatičan pad poverenja u političke stranke.
"Društveni pokreti imaju jednu privlačnost sa revitalizovanjem interesa za njih od 2009. godine nakon velike recesije i onda nakon talasa društvenog bunta 2010. i 2011. godine gde je ta kriza reprezentativne demokratije prouzrokovala da ljudi počnu više da se mobilišu oko društvenih pokreta jer je to bio jedan izraz kritike konvencionalnih političkih partija i želja ljudi da se na drugačiji način politički aktiviraju", dodala je Vasiljević.
Povezane vesti
Slično razmišlja i Klačar.
"Generalno objašnjenje otkud pokreti je zato što je to trend, zato što je pokret lakše formirati i zato što političke stranke u Srbiji, a bogami i u dobrom delu Evrope, prepoznate su kao organizacije koje nemaju veliko poverenje građana".
Od povratka višestranačja, jedan od prvih koji se vodio kao ekspertski pokret bio je G17 plus Miroljuba Labusa, a poslednjih godina taj trend se vraća, ulaskom "Ne davimo Beograd", "Kreni-promeni" i Pokreta slobodnih građana u političku arenu i institucije.
Komentari (0)