Otvaranje klastera 3 ponovo zapelo: Koje zemlje ne daju "zeleno svetlo" i čime bi Srbija mogla da ih odobrovolji

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

27/11/2024

20:17

Otvaranje klastera 3 ponovo zapelo: Koje zemlje ne daju "zeleno svetlo" i čime bi Srbija mogla da ih odobrovolji - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Zemlje članice Evropske unije nisu postigle saglasnost o otvaranju klastera 3 u pregovorima o članstvu sa Srbijom. Iako spreman već tri godine, i pored predloga mađarskog predsedavanja da se započne procedura otvaranja, ovaj klaster ostao je zakočen. Razgovori se, međutim, nastavljaju i novi pokušaj da ambasadori članica postignu dogovor sledi već za nekoliko dana. Ipak, iako su šanse da klaster 3 konačno bude otvoren svakako veće nego pre godinu dana, analitičari napominju da Srbija naredni period mora da iskoristi za zagovaranje svojih interesa, ali i pojačanu diplomatiju pre svega sa onim zemljama koje ovog puta nisu dale zeleno svetlo.

Klaster 3 čini čak osam poglavlja, a ona se tiču medija, socijalne politike i zapošljavanja, preduzetništva i industrije, obrazovanja i kulture, carinske unije. Evropska komisija je u svom godišnjem izveštaju nedavno četvrti put ocenila da Srbija ispunjava tehničke uslove za njegovo otvaranje. Ipak, kao i prethodne tri godine, i ovog puta, to visi o koncu.

Kako je pre dva dana objavio Euronews.com, pozivajući se na izjave neimenovanih diplomata, predlogu mađarskog predsedavanja usprotivilo se nekoliko članica zbog nepotpunog usklađivanja u klasteru sa osnovnim pravima, odnosa sa Prištinom i, posebno, zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Kako se navodi, konsenzus nije postignut na zatvorenom sastanku ambasadora u Briselu, a među zemljama koje su se usprotivile bile su Hrvatska, Estonija, Finska, Nemačka, Letonija, Litvanija, Holandija i Švedska.

Ništa još nije završeno, rekla je za Euronews Srbija koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković. Koliko je poznato, nova rasprava u komitetu Evropskog saveta zakazana je za petak, a biće još jedna mogućnost sledeće nedelje.

"Ta rasprava je otvorena, to znači da samo u tom krugu nije obezbeđen konsenzus, nema nikoga ko je protiv otvaranja klastera 3, tako da na tome se još radi. Mi imamo grupu zemalja koje imaju različite sumnje u vezi sa Srbijom. Najspornija je situacija koja se tiče Srbije i Rusije, a kako vidimo i Kine i drugi problem jeste vezan za veoma ograničen napredak Srbije u osnovnim principima, govorim o demokratiji, vladavini prava. Sad u ovom trenutku to je najspornije i zbog tih razloga te pojedine zemlje izražavaju sumnju da Srbiju treba nagraditi politički tako što bi joj bio otvoren klaster 3 iako je u tehničkom smislu Srbija već treću godinu spremna. Problem je to što pregovarački proces ima dva nivoa - ima tehnički za koji je zadužena Komisija koja daje preporuke i taj politički nivo koji poslednje tri godine nije bio zadovoljan nekim političkim uslovima", rekla je ona.

Kako je za Euronews Srbija rekao Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, ne treba se previše opterećivati da li je kraj ove godine. Šanse svakako da postoje i one su daleko veće nego što su bile pre godinu dana, kada niko osim Mađarske nije pričao o otvaranju klastera.

"Sada pored Mađarske kao predsedavajuće pričaju skoro svi. To znači da Srbija treba da nastavi da zagovara svoje interese i mislim da je najbolji način da ubedi ostatak država članica da se otvori klaster 3 tako što će implementirati ono na šta se obavezala reformskom agendom i ja onda vidim da se otvara prilika kada Poljska bude preuzela predsedavanje Savetom EU od januara. Ako ona to stavi na sto, a videli smo da je (poljski premijer Donald) Tusk voljan, bio je u Srbiji, poslao je pozitivne poruke, i ako Srbija implementira te delove reformske agende do kraja ove godine, ja mislim da to može da bude dobra poruka da se i ostatak država članica odobrovolji i da se konačno taj klaster 3 otvori", rekao je Subotić.

Spisak država "očekivan"

Pre promene metodologije 2020. godine, Srbija je otvorila pet od pomenutih osam poglavlja koji su sad grupisani u klaster 3. Tematski klaster sada se mora otvoriti kao celina nakon ispunjenja niza preliminarnih merila. Poslednji put Srbija je otvorila neki klaster u decembru 2021. godine (klaster 4).

Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da je novi strateški cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine. I dok su mnogi još uvek postavljali pitanje da li je taj cilj previše ambiciozan, stigla je vest sa pomenutog sastanka ambasadora o klasteru 3, a spisak zemalja koje, barem zasad, nisu dale saglasnost za otvaranje za analitičare je očekivan.

To nije ništa novo, rekla je za Euronews Srbija bivša ambasadorka u OEBS i članica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović. Kaže da ukoliko ne dođe do promene do kraja godine, to bi moglo da značajno uspori čitav proces, kao i da umanji raspoloženje javnosti u vezi sa EU.

"Holandija već godinama ima taj jedan uzdržan stav i setimo se da je i ranije dok smo imali staru metodologiju, da su Holandija i baltičke zemlje vrlo često bile među tim zemljama koje su imale naknadne zahteve ili pitanja da bi se otvorilo novo poglavlje. Sad pošto imamo klastere i pošto je u klasterima više pitanja, to onda dodatno može da uspori proces otvaranja jer vi ako u jednom klasteru imate 7-8 poglavlja dovoljno je da samo u jednom tom poglavlju neka članica ima svoje primedbe i da se čitav taj proces zaustavi. Ovo što se Hrvatska sada pojavljuje jeste odstupanje od njene ranije izjave da neće blokirati procese svojim susedima, ali je to verovatno i rezultat ovih najnovijih dešavanja na nivou Beograda i Zagreba", rekla je Latinović.

I za Bojanu Selaković je pomenuti spisak zemalja bio očekivan. Ona kaže da se po tome jasno vidi šta su kome prioriteti.

"Holandija je vrlo striktna po pitanju vladavine prava, borbe protiv korupcije, nivoa demokratije i to je njena pozicija dosta dugo u odnosu na Srbiju. Baltičke zemlje, njihova pozicija je takva da je njima sada važan odnos sa Rusijom pogotovo od početka rata u Ukrajini. Zbog čega je ovaj period značajan, značajan je jer su prvi put posle duže vremena jasni signali EU da su ozbiljni u vezi sa proširenjem i to su demonstrirali davanjem statusa kandidata za ove tri istočnoevropske zemlje. I to je sad taj prostor gde je uključena diplomatija da se pregovara i da se lobira u odnosnu na to kako se ko od zemalja kandidata postavi", istakla je ona.

Na redu diplomatija

Kako naglašavaju sagovornici Euronews Srbija, u daljem toku potreban je neposredan diplomatski kontakt na najvišem mogućem nivou sa zemljama članicama. Kako ističe Subotić, ne treba razgovarati samo sa prijateljima, već i sa onima sa kojima imamo nesuglasice, a Baltik je definitivno deo Evrope sa kojim se Srbija "ne razume dobro".

Inače, prema podacima koji se mogu naći na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, Srbija nema ambasadu ni u jednoj baltičkoj zemlji. Litvanija, Letonija i Estonija pokrivene su na nerezidencijalnoj osnovi ambasadama u Poljskoj, Švedskoj, odnosno Finskoj.

"Ambasada mora ne samo iz Poljske da se bavi Baltikom, već je potreban i neposredniji kontakt, barem jedna ambasada u samom Baltiku. Drugo, neposredan kontakt sa Putinom izbegavati. Treba biti mudar kada je spoljna politika u pitanju jer ona je faktor jednog blokirajućeg poglavlja, mi da ispunimo sve ovo što je vladavina prava, pa čak i da rešimo pitanje Kosova, ako ne rešimo spoljnopolitički kriterijum mi ne možemo da budemo članice", rekao je on.

Kako je istakla Selaković, od letos su primetne neke aktivnosti u tom smeru, a ministar spoljnih poslova Marko Đurić imao je jednu turu posete baltičkim zemljama, pa je potom i poljski premijer Tusk došao u Srbiju i ta njegova poseta se zapravo dovodi u vezu sa tim - da je Poljska mapirana kao država koja Srbiji može pomoći u poboljšanju odnosa sa ovim baltičkim zemljama.

"Srbija to svakako mora da radi, čak i da se otvori sada klaster 3, da bi se otvorili novi klasteri, da bi dobijala merila za zatvaranje, sve su to koraci u kojima će ponovo morati da se obezbeđuje podrška pojedinačnih članica. Činjenica jeste sa baltičkim zemljama Srbija nije imala neku vrstu strateške komunikacije, što je donekle i razumljivo, imajući u vidu odnose koje Srbija ima sa Rusijom i da verovatno ove države nemaju razumevanje za poziciju Srbiju", istakla je ona.

Euronews Srbija

Gostovanje bivše koordinatorke Nacionalnog konventa o EU Nataše Dragojlović u emisiji Euronews Veče pogledajte u video prilogu iznad.