Strateški cilj realan, ali i "strahovito ambiciozan": Može li Srbija do kraja 2026. da ispuni uslove za članstvo u EU

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/11/2024

18:50

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Strahovitno ambiciozan cilj Srbije, kako je predsednik Aleksandar Vučić nedavno rekao, je da do kraja 2026. godine ispuni sve kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji. To ne bi značilo da će Srbija odmah i postati nova članica, ali je svakako najvažnija stvar u procesu pristupanja.

Ipak, ako bi se pogledalo stanje reformskog procesa, jasno se može postaviti pitanje i da li je taj cilj strahovito ambiciozan, možda nerealan, ali ne i nemoguć.

U koju to brzinu pregovarački tim treba da ubaci auto koji ide u pravcu Evropske unije bila je tema jutarnjeg programa Euronews Srbija, a o njoj su govorili šef misije Srbije u EU Danije Apostolović i programski direktor Centra savremene politike i izvršni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer.

"Cilj realan i ambiciozan"

Burazer ističe da je cilj, o kojem je govorio predsednik, realan i ambiciozan, međutim, ističe, ne zna se na osnovu čega bi moglo da se očekuje da on zaista i bude ostvaren s obzirom na to kako je proces pregovora u Srbiji tekao do sada.

"Kada je 2016. Vučić postao premijer drugi put u svom ekspozeu je najavio da će vlada do kraja mandata, do 2019. godine da usaglasi svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, odnosno da je cilj da se završe pregovori do tog trenutka, ako to nije moguće onda da će se bar uraditi ono što je bila obaveza Srbije sa naše strane. To se nije dogodilo. Taj napredak ne samo da nije bio da nije bio onakav kakav se očekivao, nego je zapravo bio jako mali. Nije prvi put da se takve najave čuju, a ako vidimo kako tekao, nemamo razloga da verujemo da će od sutra da sve postane drugačije. Cilj jeste realan ako se ozbiljno radi na reformama", rekao je on.

Sa druge strane, Apostolović kaže da ne bi bio pesimista i ističe da ovu vrstu strateške odluke, svako ko želi članstvo u EU, i te kako treba da pozdravi. Ističe da je odluka državnog rukovodstva važna, da jeste ambiciozna, ali i realna jer je mnogo toga u prethodnom periodu urađeno.

"Zašto mislim da je važna odluka, zato što mislim da su neke članice počele da sumnjaju da Srbija želi da postane članica jer nije uvela sankcije Rusiji, smatram da ih je predsednik ovom odlukom razuverio. Vrlo jasno je rekao i da je na državama članicama da sve to prepoznaju. Ovaj proces ne zavisi samo i isključivo od nas, a podsetiću vas da je svako proširenje u prethodnim decenijama takođe bila strateška odluka. Proces je mnogo biroktatski, on može da traje jako dugo, međutim ukoliko i EU bude donela stratešku odluku da želi Zapadni Balkan, da želi Srbiju, ja mislim da je to sve izvodljivo. Zašto mislim da je realno, zato što Srbija ima ozbiljan administrativni kapacitet, sa mnogo više entuzijazma i rada, ali je potrebno da se i EU pokrene", rekao je on.

Na pitanje da li izjava predsednika može da se tumači kao poruka pregovaračkom timu da ubrza tempo, Burazer kaže da da bi jedan takav cilj bio ostvaren, potrebno je da iza toga stoji cela vlada. Kako je dodao, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević radi jako dobar posao otkako je na funkciji, ali nije siguran da svi delovi vlade rade posvećeno na evropskim integracijama.

"Ne samo u smislu procesa pregovora nego i u smislu izjava, poruka koje šalju. Taj neki zaokret u smislu da Srbija nešto više radi na integracijama se može videti u poslednjih par godina, to jeste nešto što je očigledno neizbežno za Srbiju, proširenje je opet na stolu. Mislim da je mnogo veliki problem i kakva je Srbija zemlja, da li je to demokratska zemlja koja ispunjava fundamentalni uslov za članstvo, a to je da je ona demokratska u kojoj postoje demokratske institucije, u kojoj postoji sloboda medija, vladavina prava i u tom smislu Srbija se svakog dana udaljava od onoga što zahteva članstvo u EU. Tu je možda moja nejveća sumnja da će ono što govori predsednik da bude ostvareno, možda hoće biti ubrzanja u nekim manje važnim oblastima, ali ako pričamo o ključnim oblastima poput poglavlja 23 i 24 vladavine prava, slobode medija, mi tu vidimo jedno dosta značajno pogoršanje u poslednjim godinama, čak i danima", rekao je Burazer.

Sa tim se Apostolović nije saglasio. Kako je naglasio, da Srbija nije napredovala u procesu pristupnih pregovora, ne bi dosad otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja.

"Napretka je aprolutno bilo u oblasti vladavine prava, podsetiću na višegodišnji proces usvajanja ustavnih amandmana. To je pozdravila Venecijanska komisija, Evropska komisija. U oblasti medija doneta dva važna zakona, uskoro bi trebalo da počne proces formiranja novog saziva REM-a. Srbija ispunjava uslove, Srbija hoće da ispuni uslove, predsednik je to vrlo jasno rekao, jasno zadao cilj. Mislim da će svi mnogo više i ambicioznije da se posvete tome. Jesmo mnogo toga uradili, da nismo ne bismo napredovali svih prethodnih godina. S obzirom na dužinu trajanja procesa mislim da je dobro da entuzijazam i postoji. Da budemo otvoreni, po odnosu sa EU prema Zapadnom Balkanu u poslednjih 15 godina, EU u mnogome nije bila iskrena, da se nije desio rat u Ukrajini, proces bi i dalje bio isključivo biroktatski, ne bi postojao entuzijazam i momentum koji trenutno postoji u Briselu. Nažalost je to tako. Do pre samo nekoliko godina sama reč proširenje je praktično bila zabranjena", dodao je Apostolović.

Kada je reč o tome ko je najbliži članstvu od zemalja Zapadnog Balkana, Burazer ističe da očigledno postoji momentum da se proširenje dogodi.

"Crna Gora je država koja je svakako najbliža članstvu. Nju bi bilo najbezbolnije integrisati i kao pokaznu vežbu za druge države, da je moguće da su vrata otvorena i da će člantvo da usledi ukoliko se određene reforme izvrše. Albanija, ona dosta zaostaje iza Srbije, ali ona nema neka značajnija pitanja otvorena. Integracija jedne od tih zemalja pokazala bi regionu da proširenje jeste na stolu. Mislim da ova komunikacija može da se tumači kao hvatanje tog voza kako bi se govorilo o pristupanju možda Albanije, Crne Gore i Srbije možda u isto vreme. Malo realno, ali ne i nemoguće", istakao je Burazer.

Dva najveća izazova

Govreći o najvećim izazovima na putu ka članstvu, Apostolović kaže da to nesumnjivo jesu spoljna politika i nerešeni odnosi sa Prištinom. Kako je dodao, "Srbija je u poslednje tri godine talac geostrateških prilika u svetu".

"Pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom definitivno jeste jedan od najvećih izazova i najvećih problema. Problema u smislu koje Priština našoj strani zadaje. Srbija je konsturktivana strana u dijalgu i Srbija zbog dijaloga ni u jednom trenutku nije blokirana u svom procesu pristupnih pregovora. Samo po sebi pitanje jeste veliki izazov gledajući pregovarački okvir Srbije koji predviđa pravno obavezujući sporazum. Usklađivanje spoljne poltike jeste ozbiljan problem zbog rata u Ukrajini i činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i to je ono što nas blokira praktično tri godine da otvorimo klaster. Bez obzira na preporuku EK u svom izveštaju, države članice ne daju saglasnot. Proces je i te kako politički", dodao je.

Komentarišući izjavu ministarke Miščević da pomaka u pregovorima ima, ali da građani to ne osećaju, Burazer je rekao da cilj reformi koje se vrše treba da budu neki efekti, a ne da se zakon donese sam od sebe.

"Upravo u tom smislu ovo o čemu je bilo reči, a to je da je Srbja promenila Ustav u oblasti pravosuđa, samo po sebi ne govori ništa o tome da li su te oblasti unapređene ili nisu. Imali smo dva medijska zakona kako bi se povećala sloboda medija, gde je ta sloboda medija? Gde je taj novi savet REM-a koji kasni sa uspostavljenjem? Mi efekat tih reformi ne prepoznajemo i to prepoznala EK u svojim izveštajima. Ove godine izveštaj ko malo detaljnije pročita tu apsolutno nema nikakvih realnih pomaka unapred i građani naravno da to ne vide", zaključio je Burazer.

Šta kaže Žiofre?

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da je cilj Srbije da ispuni sve neophodne kriterijume za članstvo u EU do kraja 2026. godine ambiciozan, dodajući da smatra da se taj cilj uz naporan rad može postići.

"Za to je neophodno da se ubrza sprovođenje reformi, neophodna je i politička volja za to, kao i da sva ministartsva rade prioritetno na usklađivanju svih neophodnih propisa sa pravnim tekovinama EU", rekao je Žiofre, prenosi Tanjug.

On je rekao da pozdravlja izjavu Vučića dodajući da je za članstvo u EU potrebna i široka društvena podrška - od poslovne zajednice, civilnog sektora, opšteg građanstva. Dodao je da će EU pomoći da se taj cilj ostvari, pružajući finansijsku pomoć poslovnoj zajednici i javnoj upravi.

Na pitanje kako EU može pomoći Srbiji sa ovim reformama, Žiofre je odgovorio da će EU biti prisutna na više načina i dodao da sprovođenje reformi podrazumeva i zahteva određena finansijska sredstva.

"Mi ćemo i finansijski pružati pomoć, kroz već postojeće IPA fondove, ali i na postojeće IPA fondove, koji će se nastaviti u budućnosti, imamo Plan rasta, u okviru koga je samo za Srbiju izdvojeno oko 1,5 milijardi evra. To je dodatan novac, na ono što se iz IPA fondova već obezbeđuje", rekao je Žiofre.

Kada je u pitanju isplata prve tranše novca iz Plana rasta, Žiofre je najavio da se može očekovati uskoro.