Igre 
Trokaz: Ubrzati prijem zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju
Komentari19/11/2024
-15:54
Specijalni izaslanik Republike Francuske za zapadni Balkan Rene Trokaz izjavio je da bi Evropska unija trebala da ubrza proces evropskih integracija za zemlje Zapadnog Balkana da bi se obezbedila stabilnost u tom regionu. Govoreći na panelu "Evropa: preživljavanje (i napredovanje?) u geopolitičkom dobu" na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji, Trokaz je rekao da je 2004. godine 10 država ušlo i to je bilo veliko priključivanje drugih zemalja EU.
"Bilo je teško, naravno da taj proces nije bio lak, ali smo uspeli. Priključivanje tih država im je donelo prosperitet i vladavinu prava", rekao je Trokaz.
On je istakao da će ujedinjena Evropa izdržati sve izazove, da će preživeti i biće sve jača.
"Svi smo na istom putu kako bi postigli sigurnost i stabilnost na našem kontinentu. Balkan je moj posao, u ovom novom kontekstu rata u Ukrajini i ostalim konfliktima jako je važno za nas da države Zapadnog Balkana dobro shvate ovu situaciju", naglasio je Trokaz.
Istakao je da pri ulasku u EU sve zemlje moraju da imaju uravnotežene stavove.
"Svako ima svoje interese, ali ih naravno imamo i mi. Naši zajednički interesi odnose se na obostrani prosperitet", poručio je Trokaz.
Na pitanje o Evropskoj politčkoj zajednici, koja je ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona, Trokaz je rekao da to nije politička institucija već fleksibilan format, porodični u kome lideri razgovaraju u veoma otvorenoj atmosferi, jer pripadaju istom kontinentu i dele iste probleme.
Povezane vesti
"Ponekad se slažemo, ponekad ne, ali barem razgovaramo. I nudimo, kroz ovaj okvir, neku vrstu kišobrana za sve nas da vidimo šta nam je zajedničko i kako možemo da se suočimo sa izazovima", rekao je Trokaz i dodao da je to institucija stara tek dve i po godine.
Dodao je da iz regiona Zapadnog Balkana raste interesovanje za taj format.
Na pitanje o dijalogu Beograda i Prištine, Trokaz je istakao da je Francuska pokrovitelj najnovijeg sporazuma između dve strane, ali da obe strane ne čine mnogo na sprovođenju tog sporazuma, briselskog sporazuma koji je bio od prošle godine.
"Moramo da se normalizujemo situaciju, radimo sa obe strane kako bismo olakšali dijalog. Zbog toga upravo Evropska unija ima takozvani briselsko-ohridski sporazum Brisel-Ohrid, koji je okvir u kome dve strane, uz pomoć EU, razgovaraju o prevazilaženju poteškoća. Znamo koje su to teškoće. Dakle, ono na šta pozivamo je da se obe strane uzdrže od bilo kakvih štetnih jednostranih mera", poručio je Trokaz.
Dikson: Poslednjih pet godina mnogo toga se promenilo
Direktor za međunarodne poslove britanskog Sekretarijata za nacionalnu bezbednost Rob Dikson ocenio da se poslednjih pet godina mnogo toga promenilo, da je došlo do novih izazova i da se moraju naći novi načini saradnje, kao i da je potrebno, kako je rekao, novo lice NATO.
"Drago nam je što vidimo da Ujedinjeno Kraljevstvo i naši evropski partneri imaju iste poglede na ratove u Ukrajini i Bliskom istoku kao naši evropski partneri. Mislim da je intenziviran rad na razvoju bezbednosnog partnerstva između UK i EU i verovatno ćemo videti da se samit UK-EU održava u nekom trenutku sledeće godine", rekao je Dikson.
Povezane vesti
Dodao je da je UK i dalje deo Evrope i da je to stvar geografije. Istakao je da UK neverovatno blisko sarađuje sa EU po pitanjima Ukrajine i Bliskog istoka.
"Angažovanje u evroatlantskim i indo-pacifičkim bezbednosnim izazovima će dovesti do napredovanja EU i doneti multilateralni aspekt Evrope", rekao je Dikson.
On je istakao da UK i SAD imaju jako bliske i isprepletetene trgovinske odnose, a da su SAD duboke angažovane u očuvanje bezbednosti evroatlantskih zemalja.
Povezane vesti
"Izazov sa kojim se svi suočavamo pokazuje našim američkim partnerima da oni ostaju osnovni garanti evropske bezbednosti u partnerstvu sa evropskim saveznicima. Ali da bismo to održali i obezbedili, moramo da doprinesemo više", rekao je Dikson.
Kako je rekao, Evropa mora da stvara sopstvene odbrambene sposobnosti i da ona ostane operativna kroz NATO sa partnerima iz SAD kako bi one ostali angažovani kao ključni garant evroatlantske bezbednosti.
"I konačno, moramo da budemo jasni kao Evropljani koliko smo spremni da doprinesemo i indo-pacifičkim bezbednosnim izazovima. Te stvari se moraju posmatrati kao integrisane kao celina, a dešavanja na bojnom polju u Ukrajini sa severnokorejskim snagama to pokazuju", naglasio je Dikson.
Zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose Vesela Černova rekla je da su to dramatični momenti koji će pokazati da li je Evropa spremna za globalne izazove.
"Gotovo pola čovečanstva je glasalo ove godine i to će definitivno definisati i uticati na to gde je mesto Evropi u svetu. Evropa može da se mobiliše i pobedi izazove, ali to će biti težak put", ocenila je Černova. Dodala je da će se 23. februara u Nemačkoj održati važni izbori za Evropu.
"U zavisnosti od toga kako nemačka privreda funkcioniše i kako se razvija, Evropa može lako naći ili neće naći izlaz iz ove vrste ekonomske stagnacije. Ali i dalje verujem da su izazovi veliki, posebno u oblasti bezbednosti i odbrane", rekla je Černova.
Što se tiče Zapadnog Balkana, ona je rekla da se, bez obzira na krizu u Ukrajini koja bi mogla da ubrza proces proširenja EU, mora voditi računa i o ispunjavanje neophodnih uslova za prijem u EU.
Saradnik Instituta za prekomorski razvoj (ODI) Dejvid Donahju rekao je da je Kina je moguća pretnja bezbednosti Evrope.
"Kažem moguća, jer zvanično Kina izjavljuje da neće direktno podržati Rusiju u njenom vojnom avanturizmu u Ukrajini. S druge strane, severnokorejski ugao se može tumačiti na različite načine. Dakle, Kina je moguća pretnja, Evropa mora biti oprezna od toga. S druge strane, Evropa će pokuša da očuva što je moguće pozitivniji odnos sa Kinom i ne ulazi u otvorenu konfrontaciju", rekao je Donahju.
Komentari (0)