Šta nam saslušanje Marte Kos i Samit u Budimpešti govore o politici proširenja EU, Joksimović: Oba događaja važna za nas

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/11/2024

22:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Kandidatkinja za Evropsku komesarku za proširenje Marta Kos odgovarala je na pitanja europoslanika na saslušanju u Evropskom parlamentu u Briselu. Saslušanje Marte Kos obeležila su pitanja iz njenog portfolija o proširenju, ali i lična pitanja poput toga da li je i kakve veze imala sa Jugoslavenskom tajnom službom Udbom. Istovremeno, u Budimpešti se održava Samit Evropske političke zajednice, na kojem učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Govoreći o Srbiji, Marta Kos je rekla da je Srbija napravila određeni napredak na evropskom putu, ali da mora da učini više.

Takođe je naglasila da država, dok ne uskladi u potpunosti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku, ne može da postane članica Evropske unije, prenosi dopisnik Euronews Srbija iz Brisela.

Ona je istakla i da će kao komesarka osigurati da proces proširenja bude predvidiv, a da pregovori budu pošteni i transparentni.

Takođe je tražila od kandidata da pojačaju svoj evropski angažman.

Kos je takođe rekla i da bilateralna pitanja ne smeju da budu trajne prepreke, pa će predložiti izmene pravila da o nekim pitanjima, poput otvaranja klastera, zemlje članice odlučuju kvalifikovanom umesto apsolutnom većinom.

Kada će Srbija ući u Evropsku uniju, kaže, zavisi od Srbije.

"Prvi put posle deset godina postoje realne šanse da jednu ili dve zemlje dovedemo do kraja pregovaračkog procesa. Mogli bismo da završimo pregovore sa Crnom Gorom, da zatvorimo poglavlja, mislim do kraja 2026. S Albanijom do kraja 2027. godine. Čak je i gospodin Vučić rekao pre nekoliko dana, kada je dobio izveštaj o proširenju, da je spreman da učini sve da usklade svoje zakonodavstvo sa evropskim. Mislim da je ovo ogroman uspeh", izjavila je Kos.

Marta Kos dolazi iz Slovenije, ona je bila novinarka i diplomata, bila je ambasadorka Slovenije u Nemačkoj i Letoniji, takođe i Švajcarskoj i Lichtenštajnu.

Ranije danas, u odgovorima na pitanja evroposlanika, odbacila je tvrdnje da je bila doušnik Udbe, navodeći da ne zna kako se našla na jednoj takvoj listi.

Takođe, neko od poslanika joj je postavio pitanje da li je bila članica Komunističke partije Jugoslavije, na šta je takođe negativno odgovorila, prenosi naš dopsinik Nemanja Milutinović.

Joksimović: Proširenje u fokusu EU

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka u Londonu Aleksandra Joksimović kaže za Euronews Srbija da su za našu zemlju podjednako važan i Samit Evropske političke zajednice u Budimpešti, ali i saslušanje u Evropskom parlamentu u Briselu.

"Što se tiče Evropske političke zajednice, to je forum na kojem učestvuju svi lideri Evrope sa izuzetkom Belorusije i Rusije. Evropska politička zajednica je nastala na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona kako bi došlo do tešnjeg dijaloga na nivou lidera Evrope. I u tom kontekstu ovaj forum zaista predstavlja mogućnost za veliki broj susreta, za veliki broj razgovora o budućnosti Evrope", navodi ona.

Joksimović podseća da je na osnovu izveštaja utvrđeno da EU ekonomski zaostaje u odnosu na druge najrazvijenije zemlje u svetu.

"Izveštaj Marija Dragog je između ostalog insistirao na tome da investicije u industriju u Evropskoj uniji moraju značajno porasti ukoliko Evropska unija želi da zadrži svoju konkurentnost, imajući u vidu da Sjedinjene Američke Države i Kina u tom kontekstu prednjače, mora se raditi na daljem razvoju IT sektora, nauke i svih onih grana koje zapravo doprinose bržem razvoju. Dakle, Evropska unija sebe mora da pozicionira kao nekog ko ravnopravno može da razgovara sa najrazvijenijima, što u ovom trenutku nije slučaj. Odnosno, ukoliko se Evropska unija na adekvatan način ne bude osvrnula na ovaj problem, njena realna moć može početi da opada".

Ona takođe ističe da u ovom sazivu Evropske komisije ponovno imamo komesara koji je zadužen samo za proširenje.

"Već pri kraju prethodnog mandata, a i u novom mandatu Ursule fon der Lajen pitanje proširenja je stavljeno kao prioritetno. Novi mehanizmi su ustanovljeni, znači plan rasta koji je podrazumevao formulisanje plana reformi od strane zemalja Zapadnog Balkana. Pet ovih planova je usvojeno i u odnosu na usvajanje ovih planova svaka od zemalja će dobiti prvu tranšu. Srbija bi trebala da dobije 112 miliona eura. Ono što je meni poznato je da bi trebalo ova sredstva da budu uložena u renoviranje pruge Beograd-Bar što se naročito ceni u kontekstu regionalnog projekta", ukazuje ona.

"Srbija odmah iza Crne Gore"

Smatra da u ovom trenutku, formalno, Crna Gora u procesu proširenja odnosno pregovora prednjači, ali i da je Srbija odmah iza nje.

"Veoma važno bi bilo da u decembru na osnovu političke volje koja očigledno u ovom trenutku postoji, da se sam proces proširenja ubrza, da se otvori klaster tri, ne zato što je klaster tri ključan za dalji proces, već zato što bi u simboličkom smislu značio deblokadu ovog procesa za Srbiju. Veoma važno je da EU osim političke volje pokaže i način na kojim misli da konkretnim koracima proces proširenja ubrza".

Ocenjuje da je uprkos protivljenju građana nekih ključnih zemalja članica daljem procesu proširenja, porasla politička svest da bez Zapadnog Balkana Evropska unija ne može računati na apsolutnu bezbednost kontinenta.

Upitana, kako komentariše izjavu Marte Kos tokom saslušanja u kojoj kaže da će se zalagati za promene u nekim pravilima, da bilateralni sporovi više ne usporavaju proces evrointegracije i da se određena pitanja iz evrointegracija ne donose apsolutnom, već kvalifikovanom većinom, Joksmović navodi da bi to bilo jako važno, kada bi ta oluka bila doneta.

Saslušanje Marte Kos u Evropskom parlamentu

"Pomenuću samo primer Severne Makedonije. Dakle, Severna Makedonija je 15 godina bila blokirana zbog bilateralnog proširenja. Ne mora biti onakav kakav ste očekivali, odnosno ne mora doći do ubrzanja evropskog puta. Proces se mora vratiti da se određeni koraci država Zapadnog Balkana adekvatno valorizuju. I sa druge strane da se podvuče ta politička volja kao važna komponenta koja je učestvovala u odlukama o proširenju u prethodnim krugovima. Ako uzmemo primer Rumunije i Bugarske ili neke druge primere, naravno da je važna i harmonizacija i politička volja država kandidata da se usaglase sa svim onim što Evropska unija nosi kao zajedničke vrednosti, pravila, merila", ističe ona.

U tom kontekstu, naglašava da je veoma važno što smo čuli da je Srbija spremna da do 2027. ispuni sve zadate kriterijume.

"Ali istovremeno, moraju se kretati paralelno ova dva procesa. Dakle, da se u EU ustanovi da je od izuzetnog značaja da Zapadni Balkan uđe u okvire EU, u punopravno članstvo, jer od toga suštinski zavisi i pitanje bezbednosti EU", zaključuje Joksimović.