Igre 
Politička obećanja i supstituti za EU: Da li smo umorni od čekanja?
Komentari10/11/2024
-21:05
Samit Evropske političke zajednice, na kojem je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a čiji je domaćin bio predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban, završio se, a danas je održan i neformalni sastanak Evropskog saveta, uz učešće 42 šefa država i vlada iz zemalja EU, kandidata za članstvo i drugih država koje se graniče sa EU.
Glavne teme samita, ali i sastanka Evropskog saveta, tiču se evropske bezbednosti, rata u Ukrajini, ali i američkih izbora i budućeg odnosa Evrope i novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa.
Ipak, predsednik Vučić, koji je bio među šest glavnih govornika Samita, među teme je ubrojao i buduće proširenje EU, što je u direktnoj vezi sa budućnošću naše zemlje, regiona, ali i evropskog kontinenta, a što nije bilo na agendi evropskih lidera.
Vučić: Mi smo spremni za članstvo, naša privreda je najjača ekonomija na Zapadnom Balkanu
Dobivši priliku od strane domaćina, Viktora Orbana, da se jedini sa Zapadnog Balkana obrati skupu lidera, predsednik Vučić je u svom izlaganju poručio da EU treba da promeni svoju strategiju o celom Zapadnom Balkanu, kao i o Srbiji.
"Mislim da treba da razgovaramo o strateškim pitanjima", naglasio je Vučić napomenuvši da je ulazak Rumunije, Bugarske i još nekih zemalja u EU bila politička odluka.
"To je bila politička odluka koju je donela EU u vreme kada je bilo strateških odluka i ljudi koji su razmišljali strateški. Mi to tako vidimo. Kažite - u redu nekoj zemlji ide sve bolje. A, privreda Srbije je najjača ekonomija po svim kriterijumima na Zapadnom Balkanu. Da, ali Srbija nam ne treba. Zato što nisu uveli sankcije Rusiji ili iz bilo kog drugog razloga, nisu rešili neke svoje probleme", rekao je Vučić.
Dodao je da Srbija nije jedina koja ima probleme i da nije sama stvorila sve svoje probleme.
Tanjug AP/Petr Josek
Povezane vesti
On je poručio i da Srbija ostaje na evropskom putu i da je lojalan partner EU, kao i da je Evropi u novim okolnostima potreban strateški razgovor.
Zahvalio je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu što je dobio šansu da govori jedini sa Zapadnog Balkana, što na prošlom samitu nije bio slučaj, jer niko sa Zapadnog Balkana nije imao priliku da govori.
"Nije mi lako da iznosim drugačije mišljenje o svim pitanjima, ali daću sve od sebe da budem što iskreniji u ovim okolnostima. Verujem da nam je, umesto ponavljanja i ponavljanja istih poruka, potreban pravi strateški razgovor između svih nas koji ovde sedimo i nekih drugih zemalja", poručio je predsednik Srbije.
Napomenuo je da se svet promenio i da će nastaviti da se menja, ali da mi u Evropi i dalje živimo u prošlosti, ne prihvatajući je i ponavljajući iste floskule kao što smo nekada radili.
Da li su supstituti za EU dovoljni?
Značenje pojma "supstitut" se razlikuje u zavisnosti od discipline i nauke u kojoj je u upotrebi. Dok u pravu ima značenje pravnog naslednika nekog dobra, u ekonomiji može da znači i zamenski proizvod sličnih karakteristika.
U praksi se podrazumeva da je taj proizvod nižeg ili upitnog kvaliteta i obično, prema shvatanju većine potrošača, dovodi do placebo efekta u iščekivanju "originala".
Evropska politička zajednica je projekat koji je pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron sredinom 2022. godine, upozorivši da je Evropa postavila lestvicu vrlo visoko po pitanju integracija.
Povezane vesti
"Postojala je stvarna želja da restrukturiramo Evropu po pitanju više politika, ali je Evropa postavila lestvicu vrlo visoko po pitanju integracije pa nećemo moći integrisati neke države u idućim godinama ili čak decenijama", rekao je Makron na konferenciji za medije nakon završetka Konferencije o budućnosti Evrope u Evropskom parlamentu tog 9. maja 2022. godine.
Instagram.com/buducnostsrbije
Predlog predsednika Makrona tada je prvi podržao predsednik Srbije, bez obzira na protivljenje kolega iz Severne Makedonije i Albanije, istakavši da je to "jedini način da se naš glas čuje i da češće slušamo druge evropske kolege".
Ipak, dve godine kasnije Srbija je uspela da u poređenju sa susednim zemljama Zapadnog Balkanu ode daleko po pitanju ekonomskog razvoja, ali i po pitanju podrške evropskih lidera članstvu Srbije u EU, s obzirom da je za te dve godine samo Albanija u oktobru ove godine uspela da otvori prvi klaster u pregovorima, dok je Severna Makedonija još uvek u "čekaonici".
Povezane vesti
Poruke podrške Srbiji su ove godine upućivali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, slovački premijer Robert Fico, mađarski premijer Viktor Orban, češki premijer Petr Fijala, poljski premijer Donald Tusk kao i mnogi drugi lideri, a među njima i francuski predsednik Makron, koji je krajem avgusta ove godine posetio Beograd i tom prilikom poslao snažnu poruku.
"Želeo bih da danas svojim prisustvom ponovo uputim poruku prijateljstva Francuske Srbiji i da na najodlučniji način izjavim da je vašoj zemlji mesto u Evropi, Evropskoj uniji", rekao je Makron u Beogradu prilikom posete.
Do kad ćemo čekati na članstvo?
Podrška članstvu Srbije u Evropskoj uniji je na nivou od ispod 50 odsto, pre svega zbog onog što je predsednik Vučić u nekoliko navrata opisao kao "iscrpljenost naroda", a što su i analitičari prepoznali jednako, s obzirom na trajanje procesa od duge 24 godine.
Uprkos neospornoj želji srpskih institucija, ali i građana, na početku samog procesa, stalna uslovljavanja i odugovlačenja dovele su podršku Evropskoj uniji na nizak nivo, zbog čega ostaje pitanje do kada ćemo čekati na članstvo.
Novi Evropski komesar za proširenje Marta Kos iz Slovenije izjavila je danas da bi na kraju svog mandata volela da vidi Zapadni Balkan u EU.
Evropski parlament/Martine Perret
"Gde bih volela da vidim sve te zemlje? Naravno u EU. Ne znam da li će se to dogoditi u narednih pet godina ili narednih deset godina. Ali ako govorim o Srbiji, to je na Srbiji. Vi odlučujete koliko brzo, ili svaka država odlučuje koliko brzo je spremna da napreduje na evropskom putu", rekla je Kos nakon saslušanja pred poslanicima Evropskog parlamenta.
Ipak, uprkos rečima Marte Kos, i uprkos poruci koju je Evropski parlament poslao Srbiji izborom Tonina Picule za izvestioca za Srbiju, opstaje čvrsta opredeljenost srpskog rukovodstva za evropski put, jer kako je predsednik Vučić više puta istakao: "to je svakako najbolje rešenje".
S druge strane, Marta Kos je lopticu odgovornosti za trajanje puta ka EU prebacila u srpsko dvorište rečima da "ona sama odlučuje koliko brzo će da napreduje" na tom putu.
Da li su ekonomski napredak, politički suverenitet i očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije prepreka članstvu?
Na šta je tačno mislila Marta Kos može da se analizira ako se u obzir uzmu tri stuba na kojima počiva srpska spoljna politika, pa i u odnosu na EU.
Na prvom mestu, bez obzira na maglovitu perspektivu članstva u EU, neosporni ekonomski rezultati o kojima je govorio predsednik Vučić u Budimpešti, a koje su prepoznali i evropski lideri koji su posetili Beograd ove godine, pokazuju jasno da je Srbija neprikosnoveni lider Zapadnog Balkana po tom pitanju, a da je njen ekonomski rast u potpunosti u skladu sa evropskim standardima, a u nekim slučajevima ih i premašuje.
Zatim, pitanje političkog suvereniteta, uprkos pritiscima za promenom narativa koji govori da je Srbija "prijatelj i partner sa svima", je u jednom trenutku pretilo da Srbiju baci na kolena, ali je mudrom "a la kart diplomatijom", kako je politiku predsednika Vučića nazvao briselski Politico, Srbija uspela da "svoju naizgled slabu poziciju pretvori u prednost nad drugima", kako je to opisala Ljiljana Smajlović.
AP/Virginia Mayo, Pixabay, Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Naposletku, srpsko "pitanje svih pitanja", Kosovo i Metohija, za koje mnogi smatraju da je glavni uslov za članstvo u EU u pogledu priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova, prema stavu srpskog rukovodstva, za Srbiju uopšte nije pitanje priznavanja ili nepriznavanja, s obzirom da se to neće desiti ni pod kojim uslovima, kako je predsednik Vučić više puta istakao.
Postoji li budućnost Srbije u EU, i u kojoj meri, i koliko brzo, vrlo verovatno će, prema stavu struke, zavisiti od spremnosti Srbije da se povinuje nekim zahtevima.
Ipak, u Evropi, ali i svetu, prema rečima mnogih lidera, duvaju drugačiji vetrovi, zbog kojih bi Srbiju mogli da čekaju svetli dani.
Preporuka za vas
Komentari (0)