Dan sećanja na žrtve Holokausta: Srbija učinila mnogo da se ovaj zločin ne zaboravi

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se danas u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe 1945. godine oslobodile Aušvic, nemački koncentracioni logor koji je bio prostor najvećeg masovnog zločina u istoriji. Smatra se da je u Aušvicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 milion ljudi većinom Jevreja.

Predsednik Vlade Miloš Vučević je bio na čelu državne delegacije koja je položila venac na spomenik "Menora u plamenu" na Dunavskom keju u Beogradu u okviru ceremonije obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta

Trajer: Srbija i Izrael kontinuirano rade na kulturi sećanja

O Holokaustu i Međunarodnom danu sećanja na žrtve Holokausta za Euronews Srbija govorio je delegat Srbije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust Ladislav Trajer. 

"Holokaust se odnosi na šest miliona stradalih Jevreja u Drugom svetskom ratu u logorima smrti širom Evrope. Od toga 960.000 Jevreja je ubijeno u Aušvic-Birkenau logoru. Od 1.100.000 ljudi koji su ubijeni tamo, 140.000 su bili druge nacije. Holokaust je isključivo nad Jevrejima, on nije stradanje svih naroda koji su stradali u Drugom svetskom ratu, ostalo su genocid i ratni zločini", navodi Trajer i objašnjava:

"Međutim, Skupština ujedinjenih nacija je 2005. godine donela odluku da se 27. januara slave sve žrtve na Dan sećanja na Holokaust. Znači, iako se zove Dan sećanja na Holokaust, tu se slave sve žrtve Trećeg rajha i njihovih saveznika od 1933. godine do 1945. godine".

Tanjug/AP Photo/Oded Balilty

Trajer obrazlaže kako je odnos između dva naroda na najvišem mogućem nivou.

"Odnos između dve države Srbije i Izraela ja na najboljem mogućem nivuo. Naša dva naroda su bratska naroda i to se vidi kroz istoriju", kaže Trajer i obrazlaže:

"Dok je većine crkava hrišćanskih denominacija bila antisemitska, znači gajia tzv. tradicionalni antisemitizam, postoje samo tri hrišćanske denominacije koje to nisu imale, to su Srpska pravoslavna crkva, Bugarska pravoslavna crkva i Adventistička crkva".

Trajer ukazuje na odnos dvojice državnika - Aleksandra Vučića i Benjamina Netanjahua prema prijateljstvu dva naroda. 

"Kada govorimo o Srbima i Jevrejima može se primetiti kako postoje bitne veze između dva naroda. O tome svedoči događaj pre deset godina kada je premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, premijeru Srbije, Aleksandru Vučiću rekao da su Srbi i Jevreji bratski narodi već više hiljada godina što je još od doba Rimske imperije", navodi Trajer. 

Trajer ističe primere jevrejskog spomeničkog nasleđa u kontekstu kulture sećanja.

"Međutim, ne moramo ići toliko daleko u istoriju, možemo se fokusirati samo na noviju istoriju. Na Jevrejskom groblju u Beogradu imamo veliki spomenik palim jevrejskim borcima, tačnije Srbima Mojsijeve vere kako su se nazivali", kaže Trajer. 

"Srbija i Izrael rade vrlo fokusirano na kulturi sećanja, rade zajedno na obeležavanju svih datuma i mesta, koji se odnose na kulturno sećanje. Imamo komemoraciju na Starom sajmištu, komemoraciju u Novom Sadu, javni čas u Kragujevcu. Muzej žrtava genocida takođe radi punom parom, imamo novog direktora, gospodina Bojana Arbutinu. Krenuli smo i sa mrtve tačke da pravimo memorijalne centre, u planu je izgradnja memorijalnog centra u Novom Sadu", nabraja Trajer.

Ističe kako je Srbija postala važan toponim na mapi kulture sećanja na Holokaust.

"Srbija je počela jako fokusirano da radi na kulturi sećanja. Ja sam delegat Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaut Republike Srbije i pokušavamo našu Srbiju da postavimo visoko na mapi država koje gaje odličan odnos prema Jevrejima, imaju izvanredno negovanje kulture sećanja. Naravno da to mora bolje, da to mora brže, da to mora jače i to i radimo. Svake godine smo sve bolji u tome i svake godine sve više i više radimo zajedno", zaključuje Trajer. 

Graovac: Holokaust je državni genocid koji je sprovela nacistička Nemačka

Govoreći za Euronews Srbija istoričar Srđan Graovac definiše pojam Holokausta u njegovom širem i užem značenju. 

"Holokaust je naziv koji se koristi za sistematski genocid, državni genocid koji je sprovela nacistička Nemačka tokom Drugog svetskog rata nad jevrejskim narodom, ali i nad drugim narodima jer mi možemo to posmatrati i u užem i u širem kontekstu", kaže Graovac i dodaje:

"Ako u užem kontekstu posmatramo taj termin Holokaust, on se odnosi pre svega na šest miliona ubijenih Jevreja što je trećina ukupne populacije tog stanovništva, ali dominantna većina od 8,5 miliona Jevreja koji su živeli u Evropi. Tako da u užem smislu to se odnosi na to sistematsko, državno istrebljenje, genocid koji je počinjen nad jevrejskim narodom uoči i tokom Drugog svetskog rata. U širem kontekstu, on se ipak odnosi i na druge narode koji su stradali, a tu se misli i na Rome, kao i na slovenske narode", obrazlaže Graovac. 

Navodi kako se nakon Drugog svetskog rata više radilo na izgradnji "bratstva i jedinstva" a manje na kulturi sećanja.

"Nažalost, nakon Drugog svetskog rata nismo posvetili toliko pažnje Holokaustu ili genocidu koji je počinjen nad našim narodom. Razlog je bio stvaranje komunističke Jugoslavije i "bratstva i jedinstva" kao njenog temelja koji je trebao da čuva jedinstvo države", objašnjava Graovac. 

Youtube/B92 TV/Screenshot

Graovac ukazuje negativan odnos prema žrtvama stradanja nakon Drugog svetskog rata, ali ističe pozitivne primere u poslednjih nekoliko godina.

"Samim tim, mi nismo adekvatno ni izbrojali naše žrtve iz Drugog svetskog rata, ni danas ne znamo tačan broj, ni za Jasenovac kao simbol tog genocida koji smo preživeli", kaže Graovac i nastavlja:

"Dosta više je urađeno u novije vreme, jer mi zaista vidimo pokušaj da se isprave neke greške iz prošlosti, među kojima je Memorijalni centar na kome se radi, kao i okupljanja u Republici Srpskoj koja se pre svega odnose na Jasenovac", kaže Graovac. 

Džermejn: Srbija i SAD važni partneri po pitanju Holokausta

Specijalna izaslanica Stejt Departmenta za pitanje Holokausta Elen Džermajn je na kraju posete Beogradu novembra prošle godine, tokom koje je razgovarala sa srpskim zvaničnicima i predstavnicima civilnog društva o restituciji imovine, važnosti obrazovanja i obeležavanja Holokausta dala izjavu za Euronews Srbija i ukazala kako SAD u Srbiji vide partnera po pitanju Holokausta. 

"Sjedinjenim Američkim Državama je zaista stalo do pitanja Holokausta i Srbija je važan partner u tome", rekla je Džermejn, posebno istaknuvši važnost obrazovanja:

"Mislim da Srbija i srpska vlada i narod to shvataju veoma ozbiljno. Jasno je da je to važna tema za istoriju, za pamćenje, ali i za obrazovanje, jer obrazovanje o velikim tragedijama u našoj prošlosti može da nam pomogne da ih razumemo i možda, nadamo se, budemo bolji u budućnosti", rekla je Džermajn

Kada se govori o Holokaustu, neizbežna je tema Spomen kompleksa Staro sajmište, za koji je Džermejn rekla da je neprepoznatljiv u procesu renoviranja koji je daleko odmakao i približava se kraju.

"Mi još čekamo završetak tog kompleksa. To je zapravo nešto što sam veoma želela da posetim tokom ove posete, jer kada sam bila ovde pre dve i po godine, bila sam tamo i Staro sajmište je bila ruševina. Razgovarala sam sa državnim zvaničnicima, razgovarala sam sa divnom direktorkom Krinkom Vidaković Petrov o planovima za Staro sajmište. Zapravo sam bila tamo i juče i zaista sam impresionirana. Centralna kula je detaljno renovirana i izgleda da se projekat zaista kreće. Mislim da je Staro sajmište važno, jer će biti centar za tačnu edukaciju i komemoraciju o Holokaustu i tragičnim događajima koji su se desili na teritoriji bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Ti događaji zaista nisu dovoljno poznati, a trebalo bi da budu i treba da se znaju i proučavaju. Smatram da će to pomoći da se skrene pažnja i naravno da će se poštovati sećanje na hiljade Jevreja, Srba i Roma koji su tamo ubijeni", rekla je ona.

U kontekstu navedenog značaja Sajmišta kao toponima na mapi stradanja, Graovac ističe kako su u tom logoru stradali Srbi,Jevreji, Romi i svi protivnici okupacije.

"Desetine hiljada ljudi su prošle kroz taj logor, u njemu su stradali Srbi, Jevreji, Romi i protivnici okupacije. On nije bio pod nadležnošću Beograda i Milana Nedića, nego je bio pod direktnom kontrolom same Nemačke", zaključuje Graovac.