Igre 
Može li otvaranje novog klastera do kraja godine da "odblokira" evropske integracije Srbije?
Komentari09/11/2024
-16:01
Iako Srbija već tri godine nije otvorila nijedan klaster, nadležni najavljuju da bi novi i to klaster tri, mogao da bude otvoren do kraja godine. Ne samo to, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da Srbija može da ispuni kriterijume evrointegracija do 2027. godine. Kandidatkinja za komesara za proširenje, Marta Kos iz Slovenije, izjavila je tokom saslušanja u Evropskom parlamentu da bi na kraju svog mandata volela da vidi Zapadni Balkan u EU, a da Srbija kao i svaka druga država, sama odlučuje koliko je brzo spremna da napreduje na putu ka EU.
"Gde bih volela da vidim sve te zemlje? Naravno u EU. Ne znam da li će se to dogoditi u narednih pet godina ili narednih 10 godina. Ali ako govorim o Srbiji, to je na Srbiji. Vi odlučujete koliko brzo, ili svaka država odlučuje koliko brzo je spremna da napreduje na evropskom putu", rekla je Kos nakon saslušanja pred poslanicima Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje novinara gde bi volela da vidi Zapadni Balkan na kraju svog mandata koji traje pet godina i da li bi Srbija u tom periodu mogla da zaključi pregovore.
Evropski parlament/Martine Perret
Podsetila je i daje predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno, kada je dobio izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU, rekao da će Srbija do kraja 2027. godine sprovesti sve neophodne reforme.
On je još jednom, u četvrtak u Budimpešti na Samitu evropske političke zajednice pozvao lidere Evropske unije da donesu jednu stratešku odluku, a na pitanje šta ta strateška odluka znači, rekao je da je - "Da nas prime u Evropsku uniju".
"Neće biti novca ako se ne ispune reforme"
Kos je inače, na pitanje da li će zastupati uslovljavanje finansiranja iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA-3, rekla da će se uvek držati vladavine prava i da ako se reforme ili obaveze ne ispune, neće biti novca.
Evropski parlament/Martine Perret
"Ni za Srbiju, ni za Kosovo, ni za bilo koju drugu zemlju kandidata", ukazala je Kos, koja je ocenila da je Srbija napredovala u tom pogledu, ali da mora da uradi više i izrazila nadu da će nova metodologija pregovaračkog procesa to podstaći.
Kos: Imamo zamah
"Posle 10 godina imamo zamah da jednu ili dve zemlje dovedemo do kraja pregovaračkog procesa. Možemo završiti pregovore sa Crnom Gorom do kraja 2026. godine, sa Albanijom do kraja 2027. godine, a čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao, kada mu je uručen Izveštaj Evropske komisije, da je spreman da učini sve da se Srbija uskladi sa pravnim tekovinama EU", navela je Marta Kos.
Povezane vesti
"Podrška Ukrajini je za mene apsolutni prioritet", rekla je Kos, dodajući da će Ukrajina biti prva zemlja koju će posetiti ako bude imenovana za komesarku.
Kada je reč o usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), Kos je rekla da to nije preduslov za proces proširenja, ali da ne može da zamisli da zemlja koja ne usklađuje 100 odsto svoje zakonodavstvo, ponašanje ili reči sa ZSBP postane članica EU.
Na mogućnost skorog otvaranja klstera 3, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da ukoliko EU dozvoli njegovo otvaranje, da se time šalje signal da računaju na Srbiju.
"To je za nas važna poruka", rekao je Vučić nedavno prilikom boravka češkog premijera Petera Fijale u Beogardu.
Podsetimo, Miščević je pre nekoliko dna rekla da cilj Srbije nije samo otvaranje klastera 3, već i svih ostalih poglavlja - što pre. U tom kontekstu, rekla je i da Srbija može da ispuni kriterijume evrointegracija do 2027. godine. Korak ka cilju je Plan rasta, a pre njega reformska agenda. Tu su i politički uslovi – kooperativnost u dijalogu s Prištinom i usklađenost spoljne politike.
"Prva i osnovna stvar su naše unutrašnje reforme, taj princip zasnovan na zaslugama je najvažnija stvar jer ona korisna za mene kao građanku Srbije", rekla je ministarka, koja je dodala da je Srbiji potrebno nezavisno pravosuđe da bi joj garantovalo pravnu sigurnost.
Tanjug/Jadranka Ilić
Da je fokus EU vraćen na proširenje potvrdio je nedavno i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, ocenivši to kao ohrabrujuće.
Povezane vesti
"Postoje novi kandidati sa Istoka i EU želi da im da priliku. Istovremeno, Zapadni Balkan ne sme biti zaboravljen. Potrebne su nam mere i u pravcu Istoka i Zapadnog Balkana", poručio je Žiofre.
Naveo je da Unija mora da pokaže da su zemlje regiona partneri i da ih želi unutar svojih granica.
"Mora se ozbiljno ulagati u kompletan pregovarački mehanizam"
Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za Euronews Srbija da je realno moguće da se u naredne tri godine otvore i zatvore svi klasteri, ali pod nekoliko uslova, a da je prvi i najvažniji - da postoji politička volja.
Povezane vesti
"Prvo i najvažnije je politička volja, koja u Srbiji nedostaje. Ako se godinama (već čitavu deceniju) u glavnim, državno kontrolisanim medijima EU predstavlja u negativnom kontekstu, za razliku od Rusije, Kine i Arapskih emirata, a u poslednje vreme i kao inferiorna u odnosu na SAD, to je jasna poruka građanima koji je izbor napravila naša vlast. Uprkos tome što nam je EU glavni trgovinski, investicioni, tehnološki, kulturni i obrazovni partner i najveći donator, uz to i glavni pravac migracija naših građana, nedovoljno ili nikakvo izveštavanje o svim koristima koje od toga imamo stvara lošu klimu za proevropsko opredeljivanje u društvu", navele je ona.
Euronews Srbija
Kako je dodala, sve do vojne agresije Rusije na Ukrajinu, ni sama EU nije bila visoko motivisana da se poduhvati brzog integrisanja i uređivanja prostora Zapadnog Balkana, punog teških posledica ratova devedesetih, pre svega mržnje i revanšizma i uglavnom loših bilateralnih odnosa. Sada je region ozbiljan bezbednosni rizik, pa se perspektiva u samoj EU izmenila, dodaje Minić.
Poručuje i da se mora ozbiljno ulagati u kompletan pregovarački mehanizam, pre svega u stručne kadrove koji treba da iznesu proces proširenja.
"To je bio slučaj do početka prethodne decenije, zahvaljujući čemu je bilo moguće otvoriti pregovore o pristupanju i imati određenu dinamiku u otvaranju pregovaračkih poglavlja. Ali, proces se, nakon dobrih početnih koraka, sa obe strane pregovaračkog stola usporavao, jer je Srbija imala teret nerešenih odnosa sa Kosovom, probleme sa rastućom korupcijom i organizovanim kriminalom i zaostajanje, a u nekim aspektima i nazadovanje u vladavini prava, osnovnih ljudskih prava i sloboda, jačanju institucija, i konsolidaciji demokratije", rekla je Minić.
Ipak, kako je objasnila, bilo je rezultata u jačanju ekonomije, pa su oni davali neku ravnotežu i osnov za spori napredak u predpristupnom procesu.
"Od kraja 2021.godine nije otvoreno niti jedno poglavlje, tj. klaster. Stalo se na 22 otvorena poglavlja od 35. Ako krajem ove godine dođe do otvaranja Klastera 3, sa otvaranjem tri nova poglavlja u njemu, ostaje još 10 poglavlja koja treba otvoriti, pa potom zatvoriti, kako bi 2027. godine bili spremni da počnemo proceduru pristupanja, koja zahteva vreme. Treće, treba dodati i spoljnopolitičko laviranje, 'Srpska spoljna politika na četiri stuba', nasleđeno od prethodnih vlasti i uveliko ojačano krupnim i netransparentnim ekonomskim partnerstvima i konkretnim projektima, koji dugoročno ugrožavaju proces pristupanja EU", dodala je sagovornica Euronews Srbija.
Ipak, kako kaže, novi Plan rasta za Zapadni Balkan jasno ukazuje na ubrzavanja sektorske integracije regiona EU pre punog članstva.
"Tu je prioritet integrisanje u jedinstveno tržište EU putem niza politika i instrumenata koji unapređuju poslovno okruženje. Drugi cilj je jačanje regionalne ekonomske integracije putem koje se brže uvode evropske politike i standardi. A treće je ubrzavanje fundamentalnih reformi, putem jačanja vladavine prava, boljeg upravljanja i odgovarajuće ekonomske politike, kako bi se stvorilo podsticajno poslovno okruženje i za strane investicije i za domaću privredu. Da bi sve to bilo ostvareno, za naredne tri godine je predviđen novi finansijski instrument od šest milijardi evra, čija će primena zavisiti od ispunjavanja ekonomskih, socijalnih i političkih uslova zadatih u prethodno navedenim oblastima. Za Srbiju, to podrazumeva i dijalog s Kosovom i sankcije Rusiji", navodi Minić.
Na pitanje da li će izbori na Kosovu, koji bi u februaru naredne godine trebalo da se održe, uticati na to da se dijalog Beograda i Prištine "otkoči", budući da je Ohridski sporazum i zvanično početkom godine postao deo pregovaračkog okvira EU i Srbije, Minić je odgovorila da za sada nema indikacija da će se na izborima promeniti ključna garnitura koja vodi Kosovo.
"Jer oštra politika prema Srbima obezbeđuje glasove i potiskuje u senku realne životne probleme građana. S druge strane, dijalog Beograda i Prištine u kome posreduje EU, može se dodatno zakomplikovati sa izborom Donalda Trampa za predsednika SAD. To preti otvaranjem dvostrukog koloseka pregovaranja, kao što je bio slučaj za vreme njegovog prethodnog mandata. Sprovođenje usaglašene politike EU i SAD oko ovog pitanja će biti teže sa novom administracijom. Ali, nekog radikalnog sukobljavanja dva pristupa po svemu sudeći ne bi trebalo da bude. Zajednički cilj je nezavisna država Kosovo sa svim ingerencijama. Razlika je samo u manje ili više delotvornim metodama ubeđivanja koje će se koristiti.
Dodaje i da ohrabruje najava nove komesarke za proširenje Marte Kos, da se planira da Crna Gora zatvori sva poglavlja do 2026, a Albanija do 2027, tako da bi obe zemlje do 2030. godine svakako bile u EU.
"Najavljeno je da će početi i priprema Ugovora o pristupanju za Crnu Goru. Dakle, moguće je za one koji hoće. Treba naglasiti da ni jedna od ove dve zemlje nema ozbiljne probleme i sporove sa susedima, imaju potpuno usaglašenu spoljnu politiku sa EU i članice su NATO", navela je Minić.
"Srbija odmah iza Crne Gore"
Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka u Londonu Aleksandra Joksimović rekla je nedavno za Euronews Srbija da Crna Gora u procesu proširenja, odnosno pregovora prednjači, ali i da je Srbija odmah iza nje.
Euronews
"Veoma važno bi bilo da u decembru na osnovu političke volje koja očigledno u ovom trenutku postoji, da se sam proces proširenja ubrza, da se otvori klaster tri, ne zato što je klaster tri ključan za dalji proces, već zato što bi u simboličkom smislu značio deblokadu ovog procesa za Srbiju. Veoma važno je da EU osim političke volje pokaže i način na koji misli da konkretnim koracima proces proširenja ubrza", navela je Joksimović.
Ocenjuje da je uprkos protivljenju građana nekih ključnih zemalja članica daljem procesu proširenja, porasla politička svest da bez Zapadnog Balkana Evropska unija ne može računati na apsolutnu bezbednost kontinenta.
Upitana, kako komentariše izjavu Marte Kos tokom saslušanja u kojoj kaže da će se zalagati za promene u nekim pravilima, da bilateralni sporovi više ne usporavaju proces evrointegracije i da se određena pitanja iz evrointegracija ne donose apsolutnom, već kvalifikovanom većinom, Joksmović navodi da bi to bilo jako važno, kada bi ta oluka bila doneta.
Komentari (0)